Praxis
Povodom Međunarodnog dana borbe protiv homofobije, bifobije i transfobije
Danas obeležavamo 17. maj, Međunarodni dan borbe protiv homofobije, bifobije i transfobije, godišnji praznik koji je nastao s ciljem koordinacije međunarodnih događaja koji podsećaju na kršenja prava LGBTI osoba i važnost njihovog poštovanja širom sveta. Datum Međunarodnog dana borbe protiv homofobije, bifobije i transfobije odabran je u sećanje na odluku Svetske zdravstvene organizacije (WHO) kojom je 1990. homoseksualnost uklonjena iz Međunarodne klasifikacije bolesti.
Jedan od glavnih ciljeva 17. maja jeste stvaranje događaja koji će na globalnom nivou biti vidljiv bez potrebe da se prilagodi nekom specifičnom tipu akcije. Iako ujedinjene u svojim porukama, usled raznolikosti socijalnih, religijskih, kulturnih i političkih konteksta u kojima dolazi do kršenja prava, današnje akcije širom sveta uključuju najrazličitije aktivnosti - velike ulične marševe, parade i festivale, plesne flešmobove, muzička događanja, uličnu umetnost i druge.
Osnovna svrha svake od akcija je podizanje svesti o nasilju, diskriminaciji i represiji prema LGBTI zajednicama širom sveta, što zauzvrat otvara prilike za akcije i uključivanje u dijalog s medijima, donosiocima odluka, javnim mnjenjem i širim civilnim društvom.
LGBTI osobe su svakodnevno izložene diskriminaciji i nasilju, uključujući fizičko nasilje i zlostavljanje. Zato je neophodno da predstavnici vlasti, ali i društvo u celini posvete veću pažnju merama zaštite fizičkog i psihičkog integriteta LGBTI osoba, kao i sprečavanju diskriminacije i govora mržnje.
S tim u vezi, povodom Međunarodnog dana borbe protiv homofobije, bifobije i transfobije, podsećamo vas na Analizu izveštavanja štampanih i online medija o trans osobama u Srbiji i Preporuke medijima za izveštavanje o trans osobama koje smo kreirali u saradnji sa Gayten-LGBT i Medijskim arhivom EBART, kako bismo podstakli etičko i profesionalno izveštavanje kojim se uvažava i poštuje lični integritet i dostojanstvo trans osoba.
Analiza izveštavanja štampanih i on-line medija o trans osobama u Srbiji
Download: HERE
Preporuke medijima za izveštavanje o trans osobama
Download: HERE
Praxis i MODS na 8. Forumu koalicija za prava deteta u Evropi 2016. godine
U periodu od 19. do 21. aprila 2016. godine održan je 8. Forum koalicija za prava deteta u Evropi 2016. godine u Talinu, Estonija. Jasmina Miković iz Praxisa, članica Upravnog odbora MODS, i Saša Stefanović, direktor MODS, predstavljali su Mrežu organizacija za decu Srbije- MODS. Forum je okupio 75 predstavnika nacionalnih, regionalnih i evropskih koalicija i mreža koje zajedno rade na ostvarenju prava i dobrobiti dece.
Evropske koalicije koje se zalažu za prava i dobrobit dece prepoznale su da postoje brojni faktori koji utiču na dobrobit dece širom sveta. Takođe smatraju da je proces kreiranja politika koji se usredsređuje na prava dece centralizovano pitanje na koje se može u velikoj meri pozitivno uticati koordinisanim međunarodnim naporima.
Učesnici Foruma su složno i koordinisano razmatrali pitanja o javnom zagovaranju u oblasti prava deteta, monitoringu i umrežavanju. Pored toga, jednodnevna obuka je učesnicima omogućila da steknu praktične veštine u javnom zagovaranju u oblasti prava deteta i pružila savete kako da delotvorno rade sa internim i eksternim akterima, te kako da prikupljaju dodatna sredstva koja mogu biti od koristi za proces kreiranja politika kako na nacionalnom tako i na evropskom nivou.
Forum koalicija za prava deteta se smatra važnim stepenikom u razvoju jake platforme koalicija za prava deteta. Njegov primarni cilj je uspostavljanje kontinuiteta u razvoju sveevropske platforme u kojoj nacionalne koalicije mogu da ojačaju svoje napore u javnom zagovaranju u oblasti prava deteta, čime doprinose uticaju na politike vlada od kojih se zahteva da se usredsrede na ostvarivanje veće dobrobiti dece širom Evropske unije i Evrope u celini.
Kako bi se povećala svest javnosti o problematici dečjih prava, na ovom događaju je posebno podstaknuta saradnja sa relevantnim akterima u pojedinačnim zemljama unutar koalicija za decu, kao i sa eksternim akterima iz privatnog sektora, civilnog društva, akademske zajednice i medija.
Ishodi Foruma će predstavljati unapređenje razumevanje načela Konvencije o pravima deteta Ujedinjenih nacija i zagovaranje održivog ostvarivanja prava deteta u sadašnjoj društveno-ekonomskoj klimi, imajući na umu da se ista načela ne mogu primenjivati na sve, te uzimajući u obzir promenljivost okoline i situacija i specifične potrebe sa kojima su učesnici dolazili.
PROACTION: O migrantima i izbeglicama, značaju institucionalne saradnje i zaštiti od diskriminacije
U okviru projekta PROACTION - Zaštita od diskriminacije tražilaca azila i maloletnika bez pratnje u migracijama, u saradnji sa Grupom 484, tokom marta i aprila 2016. godine održali smo četiri okrugla stola na temu: Iskustva u prihvatu migranata i izbeglica, saradnja institucija i zaštita od diskriminacije. Pored Beograda, posetili smo Niš, Pirot i Vranje i okupili predstavnike/ce Prekršajnog suda, MUP-a, Gradskog centra za socijalni rad, Zavoda za za vaspitanje dece i omladine, NVO, Crvenog Krsta i međunarodnih organizacija.
Razgovarali smo o primarnom prihvatu izbeglica i saradnji sa nadležnim organima i predstavili analizu odluka prekršajnih sudova o prekršajnim postupcima pokrenutim protiv stranaca, po Zakonu o zaštiti državne granice Republike Srbije i Zakonu o strancima, u periodu od 1.1.2014. do 31.8.2015. godine. Glavni propusti tokom sprovođenja pokrenutih postupaka su neujednačena sudska praksa, povreda prava na upotrebu svog jezika ili jezika koji stranac razume tokom samog postupka, zatim odsustvo svesti osuđenih o pravu na žalbu protiv osuđujuće odluke, odsustvo pravne pomoći, neadekvatno postupanje prema maloletnicima bez pratnje, neadekvatna obučenost sudija u postupanju po predmetima sa elementom inostranosti, kao i neprimenjivanje međunarodnih konvencija iz oblasti zaštite prava izbeglica i migranata.
Podsetili smo i na prošlogodišnje slučajeve diskriminacije izbeglica i migranata, u vezi sa kojima smo podneli pritužbe poverenici za zaštitu ravnopravnosti. Jedan od njih je slučaj predsednika Opštine Kanjiža, Mihalja Bimba, koji je na konferenciji za novinare izjavio kako "ovi stranci ne poseduju najosnovnije elemente opšte inteligencije i kulture" i apelovao na građane da budu spremni kada ih pozove da izraze svoje nezadovoljstvo. Poverenica je, tom prilikom, utvrdila da je data izjava diskriminatorna i izdala saopštenje za javnost, u kojem je pozvala nosioce svih javnih funkcija u Srbiji da u izjavama o izbeglicama, koje prolaze kroz Srbiju, budu solidarni i da se suzdrže od ocena i tvrdnji koje su paušalne i netolerantne i koje mogu uneti nepotrebnu uznemirenost kod građana i građanki Srbije.
Institucije i pružaoci javnih usluga, kao i mediji, svojim delovanjem bitno utiču na formiranje stavova šire javnosti i stoga su njihova uloga i odgovornost ključne u procesu stvaranja tolerantnijeg i sigurnijeg društva. Navedeni propusti, ali i pravovremeni odgovori na diskriminatorne postupke, ukazuju na to da prakse zaštite od diskriminacije, shodno društvenim promenama, zahtevaju konstantno unapređenje i razvijanje, a saradnja i zajedničko delovanje svih relevantnih aktera u tom procesu je od presudne važnosti.
Praxis u Školi za buduće branitelje/ke ljudskih prava
Tokom 11. i 12. aprila posetili smo Civil Rights Defenders Školu za buduće branitelje/ke ljudskih prava i održali predavanja u Beogradu i Nišu. Polaznicima i polaznicama škole, većinom studentima i studentkinjama političkih nauka, prava i srodnih fakulteta, predstavili smo svoj rad i iskustva, uz poseban osvrt na oblasti zaštite prava Roma, borbe protiv diskriminacije i zaštite migranata i izbeglica.
Koristeći konkretne primere iz prakse, razgovarali smo o problemima sa kojima se susreću Romkinje i Romi u postupcima upisa u matične knjige rođenih i postupcima sticanja državljanstva. Tokom interaktivnih predavanja, posvetili smo posebnu pažnju problemu pravno nevidljivih lica, koja bez posedovanja ličnih dokumenata ne mogu da pristupe osnovnim pravima. Diskutovali smo o slučajevima koji pojašnjavaju pristup pravima na zdravstvenu i socijalnu zaštitu, stanovanje i obrazovanje. Predstavili smo koncept diskriminacije i prava na ravnopravnost, kao i raspoložive mehanizme za borbu protiv diskriminacije.
Buduća generacija branitelja/ki ljudskih prava dobila je priliku da čuje kako na delu izgleda zaštita osnovnih ljudskih prava, šta podrazumeva besplatna pravna pomoć, kao i kakav je značaj aktivnosti javnog zagovaranja i podizanja svesti u procesu stvaranja jednog boljeg, ravnopravnijeg društva.
Praxis u Školi za buduće branitelje/ke ljudskih prava
Tokom 11. i 12. aprila posetili smo Civil Rights Defenders Školu za buduće branitelje/ke ljudskih prava i održali predavanja u Beogradu i Nišu. Polaznicima i polaznicama škole, većinom studentima i studentkinjama političkih nauka, prava i srodnih fakulteta, predstavili smo svoj rad i iskustva, uz poseban osvrt na oblasti zaštite prava Roma, borbe protiv diskriminacije i zaštite migranata i izbeglica.
Koristeći konkretne primere iz prakse, razgovarali smo o problemima sa kojima se susreću Romkinje i Romi u postupcima upisa u matične knjige rođenih i postupcima sticanja državljanstva. Tokom interaktivnih predavanja, posvetili smo posebnu pažnju problemu pravno nevidljivih lica, koja bez posedovanja ličnih dokumenata ne mogu da pristupe osnovnim pravima. Diskutovali smo o slučajevima koji pojašnjavaju pristup pravima na zdravstvenu i socijalnu zaštitu, stanovanje i obrazovanje. Predstavili smo koncept diskriminacije i prava na ravnopravnost, kao i raspoložive mehanizme za borbu protiv diskriminacije.
Buduća generacija branitelja/ki ljudskih prava dobila je priliku da čuje kako na delu izgleda zaštita osnovnih ljudskih prava, šta podrazumeva besplatna pravna pomoć, kao i kakav je značaj aktivnosti javnog zagovaranja i podizanja svesti u procesu stvaranja jednog boljeg, ravnopravnijeg društva.
Praxis održao radionice usmerene na prevenciju i eliminaciju dečjih, ranih i prinudnih brakova
Tokom aprila 2016. godine, Praxis je održao dve dvodnevne radionice za Romkinje i Rome u Leskovcu i Kostolcu usmerene na prevenciju i eliminaciju dečjih, ranih i prinudnih brakova. Radionice su organizovane kao deo aktivnosti projekta „Pravna pomoć licima u riziku od apatridije u Srbiji“, koji finansira UNHCR.
U radionicama su učestvovale 52 žene i devojčice i 40 muškaraca i dečaka. Cilj radionica je bio da se kroz diskusiju zajednički imenuju uzroci i posledice ove škodljive tradicionalne prakse, kao i da se dođe do predloga mehanizama koji bi doveli to prevencije i eliminacije dečjih, ranih i prinudnih brakova. Razgovarali smo o značaju zdravog razvoja dece u najranijem detinjstvu, poštovanju dečjih potreba i želja, neophodnosti redovne zdravstvene zaštite, sa posebnim osvrtom na seksualno i reproduktivno zdravlje, ali i na ključni značaj pravovremenog obrazovanja. Na ovaj način, podstakli smo učesnice/ke na dalji razgovor o ulozi žene i muškarca u romskoj zajednici, o uzrocima i posledicama dečjih, ranih i prinudnih brakova i o tome kako ih preduprediti. Kao glavne uzroke zastupljenosti dečjih, ranih i prinudnih brakova u romskoj zajednici, učesnice i učesnici radionica izdvojili su siromaštvo, nizak obrazovni status romskih porodica koje žive u romskim naseljima, visoku stopu nezaposlenosti Romkinja i Roma i patrijarhalnu kulturnu tradiciju.
„Kod nas dosta znači ako sačuvaš nevinost do braka; kada sačuvaš nevinost sačuvala si i obraz, čast i poštenje porodici. Nama to mnogo znači.“
„Životni vek Roma je od 50 do 55 godina. Kratak životni vek je često baš i posledica ranih brakova, i kod žena i kod muškaraca. Romkinje i Romi rano stupaju u brak, rano rađaju, rano postaju roditelji. Ne umeju da neguju decu i o deci se najmanje brinu roditelji, o svemu odlučuju babe i dede.“
„Ne podržavam da se deca udaju i žene sa 13, 14 godina. Ne dolikuje da se devojčica uda tako mlada. Bitno je kako je roditelji vaspitaju, a važan je i sastav naselja u kojem porodica i deca žive. U mešovitim naseljima mladi Romi i Romkinje najčešće idu u školu i uče, a u čisto romskim naseljima roditelji su najčešće nepismeni pa su i deca najčešće nepismena.“
„Veliki broj nas je tradicionalan, patrijarhalan; roditelji prate devojčice u školu da se ne bi desilo da izgube nevinost pre braka.“
„Zašto roditelji prodaju ćerke? Kada odem u centar za socijalni rad da tražim novčanu socijalnu pomoć oni mi kažu – zdrav si, prav si, idi radi! A gde da se zaposlim – nigde! I situacija je sve gora i gora. Zašto bih dao dete u školu kad nema gde da se zaposli.“
U drugom delu radionice, učesnicama/ima su prikazani filmovi Izbjegni moju sudbinu i Ja sam Romkinja. Prvi film, koji govori o svedočenjima Romkinja žrtvama prinudnih brakova i nasilja u porodici, nikoga nije ostavio ravnodušnim. Utisci su varirali od „ovo je žalosno i strašno, ali toga nema kod nas“, preko toga „sve je istina“, do toga da su se neke učesnice prepoznavale „Ovo je moja priča od 17 godina, to je to, šta da radim, otac me je prodao“, a neki su se osećali i postiđeno „Nikada se u životu nisam stideo, ali danas me je bilo sramota što sam pripadnik romske zajednice“. Drugi film je svojim afirmativnim konceptom inspirisao prisutne i usmerio ih da još jednom obrazovanje vide kao put ka boljoj budućnosti za sve devojčice i dečake.
U narednom periodu, održaćemo opštinske sastanke u Leskovcu i Kostolcu koji će okupiti predstavnike svih relevantnih institucija na lokalu.
NRC - Praxis Humanitarian Report - December 2015 - February 2016
In December 2015, NRC-Praxis began implementing the Project “Emergency Protection, Shelter and Assistance for Refugees & Asylum Seekers in Serbia” funded by ECHO. Activities include provision of information, shelter assistance and distribution of food and non-food items (NFIs) to refugees transiting through, or seeking asylum in Serbia. Field locations are the Eastern border, primarily Dimitrovgrad, and Belgrade. Given that refugees were arriving day and night, teams have been working 24/7. Since the “Zagreb Joint Statement” of Feb 18, which signalled the beginning of the closure of the Balkans route, and the resulting dramatic reduction in refugee numbers to Serbia, the project has adapted where necessary, to respond to changing numbers and needs. So far has served over 6,000 beneficiaries have been served.
Download the report HERE.
NRC - Praxis Humanitarian Report for March 2016
Throughout March 2016, NRC-Praxis continued its ECHO-funded humanitarian activities in Serbia. Activities included protection through presence, assistance and provision of information, and the distribution of food and non-food items (NFIs). However, the closure of borders along the Balkan route and the EU-Turkey Deal agreed in March 2016 resulted in increased arrivals in Belgrade in comparison to previous months, with refugees entering Serbia via unofficial routes from Bulgaria and Macedonia. Thus, the field activities mainly focused on Belgrade where the teams continued to work 24/7, but Praxis also kept its presence in Dimitrovgrad until the end of March, monitoring the situation. In March, nearly 2,500 beneficiaries were assisted.
Download the report HERE.
- 1
- 2
- 3
