Prilikom zastupanja žena koje su bile izložene nasilju Praxis je uočio prilično neujednačenu praksu zdravstvenih ustanova koja se tiče dokumentovanja i izdavanja uverenja o povredama zadobijenim usled nasilja.

Kada se žene koje su bile izložene nasilju samostalno obrate zdravstvenim ustanovama za pomoć, ne u pratnji službenika Ministarstva unutrašnjih poslova, često prilikom dobijanja potvrde o zadobijenim povredama moraju da plate naknadu za izdavanje potvrde u iznosu od 1.900,00 dinara. Pored plaćanja troškova, ove potvrde se ne izdaju na obrascima koji su jedinstveni za sve zdravstvene ustanove i ne sadrže ni osnovne podatke o pretrpljenim povredama – vremenu, mestu i načinu nastanka povrede. Često, ove potvrde sadrže samo površan opis nastalih povreda. Ministarstvo zdravlja donelo je  Posebni protokol za zaštitu i postupanje sa ženama koje su izložene nasilju i propisalo je način postupanja zdravstvenih ustanova i dokumentovanje nasilja.

Potvrde sa detaljnim opisom povreda i anamnezom izdaju se i u ambulantama sudske medicine, a taksa za njihovo izdavanje, ukoliko se žena koja je pretrpela nasilje obrati samostalno, iznosi 6.300,00 dinara.

Potvrde sa detaljnim opisom o pretrpljenim povredama značajan su dokaz u sudskim postupcima koji se vode radi zaštite od nasilja nad ženama. Ukoliko bi se dosledno primenjivao Protokol, potvrde koje izdaju redovne zdravstvene ustanove mogle bi biti isto tako značajan dokaz kao i potvrde iz ambulanti sudske medinice, koje su znatno skuplje. Zbog toga,  Praxis se obratio Ministarstvu zdravlja sa zahtevom za davanje mišljenja u vezi sa primenom Posebnog protokola Ministarstva zdravlja Republike Srbije za zaštitu i postupanje sa ženama koje su izložene nasilju.

Prilikom zastupanja žena koje su bile izložene nasilju Praxis je uočio prilično neujednačenu praksu zdravstvenih ustanova koja se tiče dokumentovanja i izdavanja uverenja o povredama zadobijenim usled nasilja.

Kada se žene koje su bile izložene nasilju samostalno obrate zdravstvenim ustanovama za pomoć, ne u pratnji službenika Ministarstva unutrašnjih poslova, često prilikom dobijanja potvrde o zadobijenim povredama moraju da plate naknadu za izdavanje potvrde u iznosu od 1.900,00 dinara. Pored plaćanja troškova, ove potvrde se ne izdaju na obrascima koji su jedinstveni za sve zdravstvene ustanove i ne sadrže ni osnovne podatke o pretrpljenim povredama – vremenu, mestu i načinu nastanka povrede. Često, ove potvrde sadrže samo površan opis nastalih povreda. Ministarstvo zdravlja donelo je  Posebni protokol za zaštitu i postupanje sa ženama koje su izložene nasilju i propisalo je način postupanja zdravstvenih ustanova i dokumentovanje nasilja.

Potvrde sa detaljnim opisom povreda i anamnezom izdaju se i u ambulantama sudske medicine, a taksa za njihovo izdavanje, ukoliko se žena koja je pretrpela nasilje obrati samostalno, iznosi 6.300,00 dinara.

Potvrde sa detaljnim opisom o pretrpljenim povredama značajan su dokaz u sudskim postupcima koji se vode radi zaštite od nasilja nad ženama. Ukoliko bi se dosledno primenjivao Protokol, potvrde koje izdaju redovne zdravstvene ustanove mogle bi biti isto tako značajan dokaz kao i potvrde iz ambulanti sudske medinice, koje su znatno skuplje. Zbog toga,  Praxis se obratio Ministarstvu zdravlja sa zahtevom za davanje mišljenja u vezi sa primenom Posebnog protokola Ministarstva zdravlja Republike Srbije za zaštitu i postupanje sa ženama koje su izložene nasilju.

Danas je obeležen Međunarodni dan borbe protiv nasilja prema ženama i time je otpočela kampanja 16 dana aktivizma koja će trajati do 10. decembra kada se obeležava Međunarodni dan ljudskih prava.

Prema podacima UN WOMEN nasilje prema ženama je najrasprostranjeniji oblik kršenja ljudskih prava i procenjuje se da je sedam od deset žena u nekom trenutku svog života bilo izloženo fizičkom zlostavljanju.

U Srbiji ne postoji jedinstvena evidencija o nasilju prema ženama. Podaci do kojih je došla Mreža žena protiv nasilja, prateći članke objavljene u medijima, govore da je od 1. januara do 20. oktobra 2012. godine u Srbiji ubijeno 28 žena. Sve ubijene žene poznavale su učinioca, a u nekim slučajevima nasilje je bilo prijavljeno i pre nego što je žena ubijena.

Nasilje prema ženama pogađa sve žene bez obzira na društveni i ekonomski status, ali su žene iz marginalizovanih grupa – Romkinje, izbeglice, interno raseljene žene – izložene većem riziku. Specifičnost te kategorije stanovništva jeste u čijenici da su to osobe koje su već preživele teško iskustvo prinudnog napuštanja svojih domova ili da se suočavaju sa izuzetno teškom socijalnom isključenošću i marginalizacijom. Neke od njih žive u kolektivnim centrima u kojima su uslovi života izuzetno nepovoljni, neke u nepriznatim kolektivnim centrima, a većina raseljenih pripadnica romske manjine u neformalnim naseljima. One se nalaze u teškom ekonomskom i socijalnom položaju, a ekonomska ugroženost ponekad utiče na to da se teže odlučuju da napuste nasilnike. Njihova ugroženost ogleda se i u tome što one dolaze iz post-konfliktnih područja jer pretnja nasilnika izaziva mnogo veće traume ukoliko on poseduje oružje. Smatramo da je neophodno da Republika Srbija još aktivnije radi na borbi protiv nasilja prema ženama, kao i da je neophodno da ratifikuje Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici.

O problemima u sistemu zaštite od nasilja sa kojima se suočava ova kategorija žena, možete videti više u izveštaju Praxisa „Slabosti sistema zaštite od nasilja u porodici“.

Sedmočlana porodica koja je raseljena iz beogradskog naselja „Belvil“ se nakon napuštanja prihvatnog centra Hostela „Mimi“ u Leskovcu, smestila u napuštenu zgradu Radne organizacije „Rasadnik“ u mestu Donje Stopanje na teritoriji opštine Leskovca. Od tada oni konstantno strahuju za svoju bezbednost i svake noći su na meti nepoznatih napadača koji kamenicama i pogrdnim povicima pokušavaju da ih isteraju iz objekta u kome privremeno žive. Napad je prijavljen policiji koja je izvršila uviđaj, međutim ništa konkretno nije preduzeto.

Nemoguće je da ovoj porodici, od kojih je petoro maloletne dece, niko ne može da garantuje bezbednost. Teško da su napadači i motivi ostali nepoznati, jer mesto Donje Stopanje ima oko hiljadu stanovnika, a napadi se dešavaju, kako tvrdi porodica, svake noći.

Povodom ovog slučaja Praxis je kontaktirao predsednika Saveta za migracije i trajna rešenja pri Gradskoj upravi Grada Leskovca, koji je bio nadležan za smeštaj i pomoć porodicama raseljenim iz „Belvila“, i upoznao ga sa kritičnom situacijom i strahovima sa kojima se ova porodica suočava svake noći. Na insistiranje Praxisa da se porodici pruže minimalni bezbednosni uslovi i da se zaštiti njihov fizički i psihički integritet, predsednik Saveta je obećao da će obavestiti načelnika PU Leskovac kako bi barem jedna policijska patrola bila uvek prisutna tokom noći u mestu gde trenutno živi ta porodica. Takođe je obećao da će policijska patrola dežurati i tokom vikenda, što znači da je rešenje stambenog zbrinjavanja ove porodice i dalje pod znakom pitanja.

Nijedna porodica raseljena iz „Belvila“ koja je napustila prihvatni centar 01.08.2012. godine još uvek nije zbrinuta, jer se za smeštaj i sve ostalo snalaze sami.

Ljudska prava se u pravnoj literaturi obično određuju kao skup prava i sloboda koja pripadaju svim ljudima. Uz ovo određenje često se dodaju i reči koje upućuju na neotuđivost ljudskih prava i njihovo prirodno poreklo. Tako se kaže da se čovek rađa slobodan, sa svim pravima i slobodama koje pripadaju i drugim ljudima. Svi ljudi obdareni su istim korpusom ljudskih prava, bez obzira na to u kojoj državi žive. Ljudska prava ne zavise od volje državne ili druge vlasti. Čovek svoja prava i slobode ne dobija od milosrdne vlasti, niti mu ih oduzima zlovoljna vlast. Pojedinac ostaje gospodar svojih prava, čak i ako ona nisu zapisana u ustavu ili drugom pravnom dokumentu.

Preuzmite monografiju: LJUDSKA PRAVA - Pravno-sistemski okvir

Praxis i Škola za osnovno obrazovanje odraslih „Branko Pešić“ iz Beograda potpisali su sporazum o međusobnoj saradnji.

Praxis se sporazumom obavezuje da pruži besplatnu pravnu pomoć u pribavljanju ličnih dokumenata neophodnih za upis u školu polaznicima projekta „DRUGA ŠANSA“ – Razvoj sistema funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih lica starijih od 15 godina u Srbiji, koji će škola sprovoditi u školskoj 2011-2012.

Cilj ovog sporazuma se takođe ogleda i u pružanju besplatne pravne pomoći pri pribavljanju osnovnih ličnih dokumenata neophodnih za upis u školu polaznicima nastave po skraćenom programu redovnih osnovnih škola, deci uzrasta do 14 godina.

Praxis je u Beogradu organizovao okrugli sto pod nazivom Pristup pravima i integracija povratničke populacije u društvo, čiji je cilj bio da okupi relevantne aktere na lokalnom i nacionalnom nivou koji se bave integracijom povratnika po osnovu sporazuma o readmisiji i da omogući diskusiju, razmenu informacija i iskustava. Na okruglom stolu su utvrđene dalje smernice u pogledu olakšavanja pristupa osnovnim pravima povratničkoj populaciji, kako bi se doprinelo njihovoj integraciji i ravnopravnom uključivanju u društvo.

Praxis je u Medija centru u Beogradu obeležio završetak Projekta građanskih prava. Tim povodom organizovan je okrugli sto Završetak Projekta građanskih prava – šta je urađeno za sedam godina i gde smo danas.

Praxis je Projekat građanskih prava preuzeo 2004. godine od Norveškog saveta za izbeglice, koji je u Srbiji taj projekat sprovodio od 1997. godine. Uz finansijsku pomoć Ministarstva inostranih poslova Kraljevine Norveške, Praxis je nastavio da se zalaže za prava ciljnih grupa – izbeglih i interno raseljenih lica. Tokom sedam godina, Praxis je pružao besplatnu pravnu pomoć, informisao i savetovao izbeglice iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, kao i interno raseljena lica sa Kosova u vezi sa pitanjima pristupa pravima u zemlji (mestu) porekla, odnosno izbeglištva ili raseljeništva, a koja su se uglavnom odnosila na pristup dokumentima, imovinskim i drugim socio-ekonomskim pravima.

Cilj okruglog stola bio je da se sumiraju i predstave postignuti rezultati na projektu, ali i da se zajednički definišu preostala pitanja i prepreke u navedenim oblastima koje ciljnim grupa otežavaju ostvarivanje trajnog rešenja.

Praxis je imao zadovoljstvo da na okruglom stolu govori i Nils Ragner Kamsvag, ambasador Kraljevine Norveške u Republici Srbiji.

Sprovodeći projekat Evropske dobre prakse – sredstvo javnog zagovaranja u Srbiji, Praxis je, u partnerstvu sa Fondacijom „Hajnrih Bel“, Regionalnim centrom za manjine i Dokukinom, 29. i 30. septembra 2011. godine u Beogradu, organizovao dvodnevnu ekspertsku debatu na temu priznanja prava na pravni subjektivitet i ostvarivanja prava na adekvatno stanovanje u Srbiji. Cilj debate bio je da, na temelju evropske prakse, doprinese pronalaženju sistemskih rešenja koja bi omogućila nesmetano uživanje navedenih prava. Pozvani evropski stručnjaci predstavili su primere dobre prakse i učestvovali u diskusiji sa kolegama iz Srbije o tome na koji način bi se mogao rešiti problem pravno nevidljivih lica i prinudnih iseljenja koja su u poslednje vreme sve češća u Srbiji.

Panelisti na debati bili su: Laura van Vas (viša istraživačica i koordinatorka programa „Apatridija“, Pravni fakultet u Tilburgu, Holandija), Adrijan Beri (advokat, Advokatska komora „Garden“, London), Adam Vajs (pomoćnik direktora, AIRE Centar, London), Đulija Perin (advokatica, Udruženje za izučavanje italijanskog prava o imigracijama, Italija), Klod Kan (savetnik za ljudska prava, Kancelarija stalnog koordinatora Ujedinjenih nacija u Republici Moldaviji), Idaver Memedov (pravnik, Evropski centar za prava Roma, Budimpešta) i Megna Abraham (šefica tima za ekonomska, socijalna i kulturna prava, Međunarodni sekretarijat Amnesti internešenela, London). U dva dana debate okupilo se oko 80 učesnika, među kojima su bili predstavnici državnih organa, nevladinih i međunarodnih organizacija.

Praxis je u Beogradu organizovao okrugli sto pod nazivom Pravno nevidljiva lica – i dalje bez rešenja. Učesnici okruglog stola bili su predstavnici nevladinih organizacija koje se u svom radu susreću sa pravno nevidljivim licima. Okrugli sto je bio prilika da se još jednom razmotre dotadašnje inicijative u toj oblasti i postignuti rezultati, kao i da se nevladine organizacije dogovore o daljim aktivnostima koje je neophodno preduzeti sa ciljem zajedničkog zagovaranja za adekvatno sistemsko rešenje pitanja pravno nevidljivih lica.

Na okruglom stolu učestvovalo je 40 predstavnika nevladinih organizacija, a zaključak svih učesnika jeste da treba pojačati pritisak civilnog sektora na nadležne organe kroz zajedničke inicijative i obraćanja, kao i da bi bilo dobro više uključiti medije i skrenuti im pažnju na probleme sa kojima se ova lica suočavaju.