Apelujemo na nadležne državne i gradske organe da hitno pronađu rešenje za održivo i sveobuhvatno finansiranje jedne od najvažnijih usluga socijalne zaštite - Svratišta za decu ulice, imajući u vidu da se od 1. aprila predviđa zatvaranje Svratišta.

Svesni smo teške ekonomske situacije u kojoj se nalazi Republika Srbija, ali se nadamo da će se pre najavljenog zatvaranja, pronaći način da Svratište nastavi sa nesmetanim radom, kako bi deca koja žive i rade na ulici imala sigurno mesto na kome će im biti pružena neophodna podrška, razumevanje i pomoć. Bez usluge Svratišta za decu ulice Grad Beograd i Republika Srbija će pokazati nespremnost i nesposobnost da zaštite jednu od najranjivijih kategorija dece. Najavljeno zatvaranje Svratišta i nedostatak punog razumevanja za tu uslugu biće udarac svima onima koji se nadaju da svojim idejama i delima mogu da menjaju društvo na bolje.

Zbog toga pozivamo Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike da u saradnji sa Centrom za integraciju mladih i Sekretarijatom za socijalnu zaštitu Grada Beograda hitno pronađe rešenje za finansiranje Svratišta za decu ulice.

Apel je podržalo 59 organizacija civilnog društva i 309 pojedinaca.

Videti: Apel
Saopštenje CIM-a: Odluka o zatvaranju Svratišta

Najnovijim izmenama Uredbe o sadržini, obrascu i načinu podnošenja jedinstvene prijave na obavezno socijalno osiguranje, jedinstvenim metodološkim principima i jedinstvenom kodeksu šifara za unos podataka u jedinstvenu bazu Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (Uredba) predviđeno je da lica romske nacionalnosti prilikom prijave na zdravstveno osiguranje, pored izjave o nacionalnoj pripadnosti, treba da podnesu i dokaz o prijavi prebivališta na adresi ustanove, odnosno centra za socijalni rad (CSR).

Međutim, na ovaj način nije otklonjen problem nemogućnosti pribavljanja zdravstvenih knjižica za lica romske nacionalnosti koja nemaju prijavljeno prebivalište, odnosno boravište, i ne ispunjavaju uslove za osiguranje po nekom drugom osnovu. Najveći problem u primeni novousvojene odredbe leži u činjenici da je ova norma doneta s osloncem na rešenja novog Zakona o prebivalištu i boravištu građana i prateće podzakonske regulative u pogledu mogućnosti prijave prebivališta na adresi CSR-a, a koja još uvek  nisu počela dosledno da se primenjuju. Razlog tome je nepostojanje detaljnih informacija i preciznih smernica o načinu postupanja državnih organa kada je u pitanju prijava prebivališta na adresi CSR-a.

Jasno je da rešenje koje predviđa Uredba, bar u sadašnjim uslovima, neće licima romske nacionalnosti olakšati pristup pravima iz zdravstvenog osiguranja. Imajući u vidu činjenicu da se radi o jednoj od najugroženijih društvenih grupa u Srbiji, trebalo bi što pre izmeniti propise u ovoj oblasti i pripadnicima romske populacije osigurati pristup zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju, bez narušavanja ranije dostignutog nivoa ljudskih prava.

Videti saopštenje: Nova uslovljavanja povodom prijave na zdravstveno osiguranje lica romske nacionalnosti – neprimenljiva rešenja

Najnovijim izmenama Uredbe o sadržini, obrascu i načinu podnošenja jedinstvene prijave na obavezno socijalno osiguranje, jedinstvenim metodološkim principima i jedinstvenom kodeksu šifara za unos podataka u jedinstvenu bazu Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (Uredba) predviđeno je da lica romske nacionalnosti prilikom prijave na zdravstveno osiguranje, pored izjave o nacionalnoj pripadnosti, treba da podnesu i dokaz o prijavi prebivališta na adresi ustanove, odnosno centra za socijalni rad (CSR).

Međutim, na ovaj način nije otklonjen problem nemogućnosti pribavljanja zdravstvenih knjižica za lica romske nacionalnosti koja nemaju prijavljeno prebivalište, odnosno boravište, i ne ispunjavaju uslove za osiguranje po nekom drugom osnovu.

Iako Zakon o zdravstvenom osiguranju identifikuje pripadnike romske nacionalnosti kao posebnu kategoriju osiguranika i prepoznaje specifičnosti njihovog socijalnog, materijalnog i zdravstvenog statusa, nudeći zakonski osnov za regulisanje pitanja pristupa zdravstvenom osiguranju na jednostavan i prihvatljiv način, navedene izmene Uredbe ponovo uslovljavaju prijavu na osiguranje zahtevom o podnošenju prijave prebivališta, odnosno boravišta. Na ovaj način podzakonskim aktom naknadno se menja svrha zakona, i to na štetu prava građana koja su samim zakonom garantovana. Osim toga, treba istaći da su filijale Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje u periodu od jula 2010. do marta 2012. godine direktno primenjivale odredbe Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, izmenjene u postupku ocene zakonitosti pred Ustavnim sudom, a koji je pokrenut na inicijativu Praxisa: prijava na zdravstveno osiguranje za lica romske nacionalnosti mogla se izvršiti na osnovu izjave o mestu privremenog boravka (pored izjave da je lice romske nacionalnosti), bez prilaganja prijave prebivališta/boravišta. U navedenom periodu dostignut je zadovoljavajući nivo zaštite romske populacije u pogledu mogućnosti pristupa pravima iz zdravstvenog osiguranja i zdravstvene zaštite, pa se svako kasnije odstupanje od ranije uspostavljene prakse i dostignutog nivoa ljudskih prava može tretirati i kao povreda stava 2. člana 20. Ustava Republike Srbije, koji predviđa da se „dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može smanjivati“.

Ipak, najveći problem u primeni novousvojene odredbe leži u činjenici da je ova norma doneta s osloncem na rešenja novog Zakona o prebivalištu i boravištu građana i prateće podzakonske regulative u pogledu mogućnosti prijave prebivališta na adresi CSR-a, a koja još uvek nisu počela dosledno da se primenjuju. Razlog tome je u nepostojanju detaljnih informacija i smernica o načinu postupanja državnih organa i službi. Polemike o tumačenju odredbi Uputstva za postupanje prilikom prijave prebivališta na adresi centra za socijalni rad Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike vode se od njegovog donošenja. Od početka 2013. godine održano je više zvaničnih skupova kojima su prisustvovali i predstavnici Praxisa, a čija tema je bila rešavanje spornih pitanja vezanih za mogućnost prijave prebivališta na adresi CSR-a. Ni na jednom od ovih skupova, ni kroz diskusiju učesnika – predstavnika državnih i drugih zainterovanih organa, organizacija i institucija, nije se došlo do zadovoljavajućih rešenja ili smernica. Nakon stupanja na snagu novog Zakona o prebivalištu i boravištu građana Praxis je za svoje klijente pokrenuo više postupaka prijave prebivališta na adresi CSR-a, ali zbog dosadašnjih slabosti pravne regulative u ovoj oblasti, uspešno je sproveden samo jedan postupak.

U trenutnim uslovima, rešavanje po zahtevima za prijavu prebivališta na adresi CSR-a još uvek se ne odvija na način na koji je to propisano zakonom. Jasno je da rešenje koje predviđa Uredba, bar u sadašnjim uslovima, neće licima romske nacionalnosti olakšati pristup pravima iz zdravstvenog osiguranja. Imajući u vidu činjenicu da se radi o jednoj od najugroženijih društvenih grupa u Srbiji, trebalo bi što pre izmeniti postojeću pravnu regulativu u ovoj oblasti i pripadnicima romske populacije osigurati pristup zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju bez uslovljavanja ispunjenjem zahteva administrativne prirode vezanih za prijavu prebivališta/boravišta.

Pročitati: Uputstvo za postupanje prilikom prijave prebivališta na adresi centra za socijalni rad - nove birokratske zavrzlame
Instrukcija RFZO-a u vezi sa prijavom na zdravstveno osiguranje lica romske nacionalnosti – produbljivanje problema

Dana 8. marta 2013. godine, održan je uvodni seminar za studente Pravne klinike za pitanja diskriminacije na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, koji je organizovao Praxis u saradnji sa Pravnim fakultetom.

Predstavnici Praxisa su najpre predstavili ulogu i značaj aktivnosti koje sprovode nevladine organizacije u borbi protiv diskriminacije. Kroz izlaganje o pojavnim oblicima, rasprostranjenosti i posledicama diskriminacije koja je zastupljena na našim prostorima, ukazano je na probleme u pristupu ličnim dokumentima i osnovnim pravima za interno raseljena lica i pripadnike romske nacionalnosti, kao društvenih grupa koje su najizloženije različitim oblicima diskriminacije. Pored toga, govorilo se i o značaju strateških parnica i u vezi s tim predstavljen je strateški slučaj. Na kraju, studenti su imali priliku da pogledaju video zapise Praxisa „Ovde sam – pravno nevidljivi“ i „Ovde sam – prinudna iseljenja”.

Teorijska nastava o pojmu i oblicima diskriminacije održavaće se na Pravnom fakultetu, a praktični deo će se realizovati u saradnji sa Praxisom. Praktični deo nastave podrazumeva rad u kancelariji Praxisa - upoznavanje sa sistemom i organizacijom posla u Praxisu, prisustvo prilikom savetovanja i pružanja besplatne pravne pomoći, kao i terenske posete neformalnim naseljima, u kojima žive marginalizovane i socijalno isključene grupe. Učešće u navedenim aktivnostima omogućiće studentima ne samo upoznavanje sa praktičnim aspektima rada sa ugroženim kategorijama stanovništva, već i svojevrsno senzitivisanje po pitanju problema pripadnika društveno marginalizovanih grupa, teškoća sa kojima se svakodnevno suočavaju i potrebe da se navedeni problemi rešavaju sistematično, uz angažovanje svih relevantnih aktera i ulaganje napora celokupne zajednice.

Povodom pritužbe koju je zbog diskriminacije romske dece Praxis podneo protiv OŠ „Jovan Jovanović Zmaj“ u Surdulici, odnosno izmeštenog četvorogodišnjeg odeljenja u Masurici, i direktorke kao odgovornog lica, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti izdala je dana 22. februara 2013. godine mišljenje sa preporukom. Izdatim aktom se utvrđuje da od strane odgovornih lica u školi nisu blagovremeno preduzete mere za sprečavanje posredne diskriminacije učenika romske nacionalnosti i preporučuje se organizovanje stručnog usavršavanja nastavnog osoblja za individualizovan obrazovni rad i interaktivnu nastavu radi suzbijanja stereotipa, predrasuda i diskriminacije, kao i da se preduzmu sve potrebne pedagoške mere za motivisanje romske dece za dolazak u školu i pohađanje nastave, u cilju obezbeđivanja ostvarivanja prava na jednako i kvalitetno obrazovanje, bez diskriminacije.

Za više informacija videti saopštenje: Poverenica za zaštitu ravnopravnosti utvrdila posrednu diskriminaciju u izdvojenom odeljenju surduličke OŠ „Jovan Jovanović Zmaj“ u Masurici

Analiza DECA U POKRETU – Položaj i programi podrške i zaštite dece u pokretu u Republici Srbiji objavljena je u sklopu projekta “Reforma sistema socijalne zaštite po meri deteta” koji sprovodi Redd Barn (Save the Children Norway) u partnerstvu sa terenskom kancelarijom Save the Children za severozapadni Balkan, NVO Atina i Grupom 484, uz finansijsku podršku Evropske komisije, Fonda zа otvoreno društvo u Srbiji i Redda Barna.

Analizu možete preuzeti ovde.

Na odeljenju maksilofacijalne hirurgije na Stomatološkom fakultetu u Beogradu, gde je B. K. imala operaciju vilice, zdravstveni radnici su odbili da joj previju ranu, zbog neposedovanja zdravstvene knjižice, i pored naznake u zdravstvenom izveštaju da je neophodno da se nakon operacije uredno previja rana. Tom prilikom, predložili su joj da se obrati Urgentnom centru, ali ni tamo nije naišla na razumevanje zdravstvenih radnika. U međuvremenu je nastupila jaka infekcija rane, kao i vidna otečenost lica, pa se B. K. obratila Praxisu za pomoć u pribavljanju zdravstvene knjižice. Praxis je u dogovoru sa zdravstvenom medijatorkom za opštinu Čukarica uspeo da omogući da B. K. bude primljena u Dom zdravlja Čukarica bez zdravstvene knjižice radi pružanja neophodne nege.

B. K. stanuje u neformalnom naselju Čukarička šuma, što je razlog njene nemogućnosti da prijavi prebivalište, odnosno boravište na adresi stanovanja. Pokušaj da se za B. K. pribavi zdravstvena knjižica u Filijali zdravstvenog osiguranja Čukarica nije uspeo, iako čl. 22 Zakona o zdravstvenom osiguranju propisuje da lica romske nacionalnosti koja zbog tradicionalnog načina života nemaju stalno prebivalište, odnosno boravište, mogu biti korisnici zdravstene zaštite.

Nakon donošenja Zakona o dopunama Zakona o vanparničnom postupku, kojim je otvorena mogućnost da lica koja u upravnom postupku ne mogu da dokažu činjenicu rođenja, pravo na upis u matičnu knjigu rođenih ostvare kroz vanparnični postupak, pojedini organi uprave počeli su da negiraju svoju nadležnost za vođenje postupaka naknadnih upisa u matičnu knjigu rođenih. Iako je sudski postupak predviđen kao supsidijarni u odnosu na upravni, i u njemu bi ostvarenje prava na pravni subjektivitet trebalo da traže samo ona lica koja vreme i mesto svog rođenja ne mogu da dokažu prema propisima kojima se uređuje vođenje matičnih knjiga, neki organi uprave su, uopšte ne ulazeći u razmatranje pojedinosti konkretnih zahteva za naknadni upis i priložene dokaze, počeli da obaveštavaju podnosioce zahteva da nakon stupanja na snagu dopuna ZVP-a oni više nisu nadležni za postupanje.  Tako su, na primer, organi uprave Voždovac i Kraljevo usmeno obavestili punomoćnike stranaka da otkako je dopunjen ZVP oni uopšte više ne mogu da sprovode postupke naknadnih upisa u matičnu knjigu rođenih, dok je organ uprave Vranje podnosiocu zahteva vratio podneti zahtev, obaveštavajući ga da je za naknadni upis nadležan sud.

Iako su nakon intervencija pravnika Praxisa pomenuti organi ipak prihvatili nadležnost za postupanje, zabrinjavajuća je pojava da organi uprave izbegavaju da sprovode postupke koje su po zakonu dužni da vode, bez obzira da li to čine zbog nerazumevanja propisa, izbegavanja odgovornosti ili lenjosti.

Dana 22. marta 2013. godine, u Osnovnom sudu u Novom Sadu održan je seminar za sudije koje odlučuju u vanparničnom postupku, u prvom i drugom stepenu, kao i za sudijske saradnike na temu dopuna Zakona o vanparničnom postupku kojima se propisuje novi postupak utvrđivanja vremena i mesta rođenja. Seminaru su prisustvovale sudije iz Novog Sada, Vrbasa, Sombora, Bečeja, Žablja, Stare Pazove i drugih gradova Vojvodine.

Prisutnima su se obratili predstavnici Tehničke grupe formirane na osnovu Sporazuma o saradnji, koji je zaključen između Ministarstva pravde i državne uprave, Zaštitnika građana i UNHCR-a. Istaknut je značaj normiranja postupka utvrđivanja vremena i mesta rođenja u cilju otklanjanja pojave pravno nevidljivih lica u Srbiji. Pravnim aspektima, tumačenjem i analizom sa stanovišta praktične primene usvojenih rešenja u svom izlaganju bavio se profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu prof. dr Nikola Bodiroga, a sudijama su date smernice za postupanje po osnovu pojedinih odredbi novog zakona. Prof. dr Bodiroga u svom izlaganju posebno je istakao specifičnost materije, interes države da se iskoreni pojava pravno nevidljivih lica, pa je u tom kontekstu sugerisano sudijama da se prema dokaznim sredstvima u predmetnom postupku odnose fleksibilno, da se ne insistira na dokazivanju činjenica u pogledu vremena i mesta rođenja do nivoa izvesnosti, već do nivoa verovatnoće, naročito kada su u pitanju izjave svedoka.

U završnom delu seminara, sudije iz Vojvodine iznele su svoja viđenja o novousvojenoj regulativi i razmenile iskustva o toku nekolicine do sada pokrenutih postupaka utvrđivanja vremena i mesta rođenja. Predočeno je da su do sada u Novom Sadu i Somboru pokrenuta po dva predmetna postupka, dok je u Žablju i Bečeju podnet samo po jedan predlog. Sudija bečejskog suda, koji je okončao postupak rešenjem, prisutnima je izložio detalje toka sprovedenog postupka. Iz komentara prisutnih sudija mogla se uočiti nedovoljna informisanost o problemu pravno nevidljivih lica u Srbiji i o posledicama ove pojave, a primetan je i strah od zloupotreba zakonskih rešenja. Održano savetovanje trebalo bi pozitivno da utiče na primenu nove regulative i na odnos postupajućih sudija prema njenim efektima, posebno kada je u pitanju zaštita interesa pripadnika najugrožnijih društvenih grupa.

Nevladina organizacija Praxis obaveštava javnost da Sekretarijat za socijalnu zaštitu Grada Beograda planira da u petak, 22. marta 2013. u 10 časova, iseli gospođu Đemilje Veselji sa njenom porodicom, iz kontejnerskog smeštaja u naselju Makiš II, Obrenovački drum 69š.

Đemilje Veselji i njena porodica se nalaze u ovom smeštaju od 26. aprila 2012. godine, kada su sa predstavnicima Sekretarijata za socijalnu zaštitu potpisali ugovor o korišćenju mobilne stambene jedinice. Smeštaj im je dodeljen nakon iseljenja iz neformalnog naselja Belvil, u kome su živeli od momenta raseljenja sa Kosova. Dana 11. marta 2013. godine, porodici Veselji je na kontejner okačena odluka o raskidu ugovora izdata od strane Sekretarijata kojom se nalaže da isprazni svoju mobilnu stambenu jedinicu i iseli iz nje. Nije ostavljen nikakav rok za žalbu, niti uputstvo o pravnom leku, a informacije o datumu do kad treba da se iseli dobila je usmeno.

U skladu sa odredbama ugovora potpisanog između Delegacije EU u Srbiji i UNOPS-a, agencije Ujedinjenih Nacija, a čiji je beneficijar Grad Beograd, porodice iseljene iz naselja Belvil treba da budu smeštene u socijalne stanove do februara 2015. godine. Đemilje Veselji, zajedno sa ostalim članovima njene porodice sa kojima živi u kontejnerskom smeštaju na listi je porodica za dodelu socijalnog stana u Aneksu I Akcionog plana za raseljavanje Belvila.

Međutim, ukoliko bude iseljena iz kontejnerskog smeštaja, s obzirom na njenu socijalnu ugroženost, starost i slabo imovinsko stanje, neće biti u mogućnosti da pronađe nikakav drugi smeštaj u kome bi živela do dodeljivanja socijalnog stana.

Podsećamo da je država Srbija potpisnica svih međunarodnih ugovora kojima se eksplicitno garantuje obaveza države da obezbedi adekvatan alternativni smeštaj, kao i da kršenje ove obaveze povlači za sobom odgovornost pred međunarodnim telima i dovodi do kršenja ne samo prava na stanovanje, već i prava na zaštitu doma, privatnog i porodičnog života, imovine, a u najekstremnijim slučajevima i do nečovečnog i ponižavajućeg ponašanja i postupanja.

Najstrožije osuđujemo nameru Sekretarijata za socijalnu zaštitu da iseli gospođu Veselji i njenu porodicu i pozivamo nadležne republičke i gradske vlasti da od te namere odustanu.

Videti saopštenje: Najava prinudnog iseljenja Đemilije Veselji i njene porodice
Videti tekst Ljubomira Živkova u Vremenu: Kazna za nesportski život