Dana 26. oktobra 2018. godine, Praxis je održao konsultativni sastanak sa predstavnicima institucija u Požarevcu na temu prevencije i eliminacije dečjih, ranih i prinudnih brakova, kao deo aktivnosti projekta „Pravna pomoć licima u riziku od apatridije u Srbiji“, koji finansira UNHCR. 

Cilj sastanka bio je da okupi predstavnike svih relevantnih institucija u Požarevcu kako bi se kroz diskusiju došlo do predloga politika za iskorenjivanje pojave dečjih, ranih i prinudnih brakova. Sastanku su prisustvovali predstavnici centra za socijalni rad i škole, dok se predstavnici policije, zdravstva i tužilaštva nisu odazvali pozivu. Nakon uvodnog predstavljanja govornica, prisutni su kroz prezentaciju aktivnosti koje Praxis sprovodi na polju prevencije i eliminacije dečjih, ranih i prinudnih brakova, detaljnije upoznati sa samim problemom kao i sa predlozima za rešenje do kojih je Praxis došao. Uz kratak osvrt na odgovornost države u prevenciji i eliminaciji dečjih brakova, učesnici/e sastanka su takođe upoznati sa nacionalnim i međunarodnim zakonodavstvom u toj oblasti. Nakon toga usledila je diskusija o tome šta svako od nas može i mora da uradi, a šta očekujemo od drugih karika u lancu saradnje, tokom koje su se razmatrali slučajevi iz prakse sa ciljem da se prevenira problem dečjih, ranih i prinudnih brakova koji je usko vezan i za problem apatridije u Srbiji. Shodno tome, učesnicima je predstavljen Indeks apatridije, koji pruža uvid u to na koji način različite države u Evropi štite lica bez državljanstva i šta čine da bi sprečile i smanjile pojavu apatridije.

Kao jedan od zaključaka diskusije nameće se nedovoljna i nekoordinisana saradnja nadležnih institucija, odnosno prebacivanje odgovornosti sa jedne institucije na drugu. Predstavnici centra za socijalni radu ističu da je neophodno uspostaviti sporazume o međusektorskoj saradnji, kao i dosledno primenjivati postojeće protokole o postupanju u slučaju zlostavljanja i/ili zanemarivanja deteta. Kao jednu od glavnih prepreka ističu odsustvo podrške od strane relevantnog Ministarstva, kao i neuvažavanje od strane suda i tužilaštva. Predstavnici škole navode lošu saradnju sa roditeljima kao glavnu prepreku u rešavanju problema dečjeg braka. I pored toga što su prilično svesni ozbiljnosti ovog problema, profesionalci su i dalje nedovoljno osetljivi na probleme romske populacije i još uvek su prisutni obrasci postupanja vođeni predrasudama čime se ovaj problem i dalje posmatra kroz prizmu kulturne tradicije. Shodno tome, neophodno je nastaviti sa ovakvim ili sličnim edukacijama uz konstanto podizanje svesti o tome da se problem dečjih brakova ne sme ignorisati i da  tradicionalna praksa ne sme biti izgovor za kršenje prava deteta. 

Do kraja 2018. godine, Praxis će održati još dva konsultativna sastanka u Beogradu.