Tokom oktobra, broj izbeglica/migranata prisutnih u Beogradu sa kojima je Praxisov terenski tim  razgovarao dosezao je 300 izbeglica/migranata. Pored novopridošlih izbeglica/migranata, bilo je i onih koji su smešteni u Centru za azil Krnjača i Prihvatnom centru Obrenovac, kao i onih koji su se u Beograd vratili nakon neuspešnih pokušaja prelaska hrvatske, mađarske ili rumunske granice. Tokom ovog perioda, Praxis je asisitirao ukupno 1883 izbeglice/migranata, kroz informisanje, upućivanje na pomoć drugih raznih organizacija/ustanova ili pokrivanje troškova prevoza do azilnih i prihvatnih centara.

Praxis je nastavio da sprovodi svoje aktivnosti na terenu u Beogradu u okviru kojih je ukupno 1274 novopridošlih izbeglica/migranata (901 odraslih i 373 maloletnih, od čega 188 maloletnika bez pratnje) dobilo relevantne informacije, što je znatno više nego prethodnog meseca kada smo informisali 956 novopridošlih izbeglica/migranata. Tokom ovog meseca, Praxis je u par poseta svoje aktivnosti proširio i na Obrenovac, kako bi što veći broj izbeglica/migranata dobio relevantne i blagovreme informacije. Od ukupno 1274 novopridošlih, 213 (16.7%), su bile izbeglice/migranti iz Avganistana. Ukupno 22 novopridošle izbeglice/migranta su bile iz Sirije (1.7% od ukupnog broja). Ukupno 447 izbeglica/migranta je došlo iz Iraka (35.1%), 397 izbeglica/migranata (31.2%) iz Pakistana, što je značajno uvećanje u odnosu na prethodni period. Iz Irana je pristiglo ukupno 126 izbeglica/migranata (9.9% od ukupnog broja), što je, takođe, značajan porast u odnosu na prethodni period kada smo informisali 26 novopridošlih izbeglica/migranata iz Irana. Od ukidanja viza za državljane Irana, primetan je porast osoba iz Irana koje izjavljuju nameru da traže azil u Srbiji. Pet novopridošlih izbeglica/migranata je došlo iz Alžira (0.4%).  Iz ostalih zemalja, Bangladeša, Indije, Palestine, Libije, Somalije,  Šri Lanke, Nigerije, Tunisa, Malija, Mianmara i Turske je pristiglo ukupno 64 (5%) izbeglice/migranta. 

Za više informacija, videti saopštenje na sledećem linku.

Tokom avgusta, broj izbeglica/migranata prisutnih u Beogradu koje je Praxisov terenski tim  svakodnevno viđao i sa kojima je razgovarao,  dosezao je 290 izbeglica/migranata dnevno. Pored novopridošlih izbeglica/migranata, bilo je i onoh koji su smešteni u Centru za azil Krnjača i Prihvatnom centru Obrenovac, kao i onih koji su se u Beograd vratili nakon neuspešnih pokušaja prelaska hrvatske, mađarske ili rumunske granice. 

Praxis je nastavio da sprovodi svoje aktivnosti na terenu u Beogradu u okviru kojih je ukupno 500 novopridošlih izbeglica/migranata (347 odraslih i 153 dece, od čega 85 maloletnika bez pratnje) dobilo relevantne informacije, što je znatno više nego prethodnog meseca kada smo informisali 191 novopridošlih izbeglica/migranata. Tokom avgusta, Praxis je u par poseta svoje aktivnosti proširio i na Obrenovac, kako bi što veći broj izbeglica/migranata dobio relevantne i blagovreme informacije. Od ukupno 500 novopridošlih, 103 osobe (20,6%), su bile izbeglice/migranti iz Avganistana.  Ukupno 26 novopridošlih izbeglica/migranata je bilo iz Sirije (5,2% od ukupnog broja). 121 izbeglica/migrant je došla iz Iraka (24,2%), sto je značajno povećanje u odnosu na prethodni period. 150 izbeglica/migranata (30%) je došlo iz Pakistana. Iz Irana je pristiglo ukupno 13 izbeglica/migranata (2,6% od ukupnog broja), 9 novopridošlih izbeglica/migranta je došlo iz Maroka (1,8%), dok je iz Alžira pristiglo 18 izbeglica/migranata (3,6%). Iz ostalih zemalja, Bangladeša, Indije, Palestine, Tunisa, Eritreje, Libije, Egipta i Mauritanije je pristiglo ukupno 60 (12%) izbeglica/migranata. 

Porodice koje čekaju registraciju ili prevoz do azilnih i prihvatnih centara u koje su upućene i dalje su imale mogućnost da noć provedu u Miksalištu. Odrasli muškarci su noć provodili na otvorenom, u parkovima ili na železničkoj stanici. Organizovani prevoz do azilnih i prihvatnih centara, kao i u prethodnom izveštajnom periodu, ne postoji. Situacija na terenu, koja se odnosi na hranu, odeću i medicinsku pomoć, još uvek je nepromenjena: i dalje nema organizovane distribucije hrane i odeće van Centra za azil Krnjača i Prihvatnog centra Obrenovac. U prethodnom periodu zabrinutost je izazivao nedostatak prisustva lekara na terenu u popodnevnim casovima. Tokom avgusta, MSF je produzio radno vreme, pa su lekari bili prisutni na terenu od 9:00 do 20:00. 

Za više informacija, videti saopštenje na sledećem linku.

Tokom avgusta, broj izbeglica/migranata prisutnih u Beogradu koje je Praxisov terenski tim  svakodnevno viđao i sa kojima je razgovarao,  dosezao je 290 izbeglica/migranata dnevno. Pored novopridošlih izbeglica/migranata, bilo je i onoh koji su smešteni u Centru za azil Krnjača i Prihvatnom centru Obrenovac, kao i onih koji su se u Beograd vratili nakon neuspešnih pokušaja prelaska hrvatske, mađarske ili rumunske granice. 

Praxis je nastavio da sprovodi svoje aktivnosti na terenu u Beogradu u okviru kojih je ukupno 500 novopridošlih izbeglica/migranata (347 odraslih i 153 dece, od čega 85 maloletnika bez pratnje) dobilo relevantne informacije, što je znatno više nego prethodnog meseca kada smo informisali 191 novopridošlih izbeglica/migranata. Tokom avgusta, Praxis je u par poseta svoje aktivnosti proširio i na Obrenovac, kako bi što veći broj izbeglica/migranata dobio relevantne i blagovreme informacije. Od ukupno 500 novopridošlih, 103 osobe (20,6%), su bile izbeglice/migranti iz Avganistana.  Ukupno 26 novopridošlih izbeglica/migranata je bilo iz Sirije (5,2% od ukupnog broja). 121 izbeglica/migrant je došla iz Iraka (24,2%), sto je značajno povećanje u odnosu na prethodni period. 150 izbeglica/migranata (30%) je došlo iz Pakistana. Iz Irana je pristiglo ukupno 13 izbeglica/migranata (2,6% od ukupnog broja), 9 novopridošlih izbeglica/migranta je došlo iz Maroka (1,8%), dok je iz Alžira pristiglo 18 izbeglica/migranata (3,6%). Iz ostalih zemalja, Bangladeša, Indije, Palestine, Tunisa, Eritreje, Libije, Egipta i Mauritanije je pristiglo ukupno 60 (12%) izbeglica/migranata. 

Porodice koje čekaju registraciju ili prevoz do azilnih i prihvatnih centara u koje su upućene i dalje su imale mogućnost da noć provedu u Miksalištu. Odrasli muškarci su noć provodili na otvorenom, u parkovima ili na železničkoj stanici. Organizovani prevoz do azilnih i prihvatnih centara, kao i u prethodnom izveštajnom periodu, ne postoji. Situacija na terenu, koja se odnosi na hranu, odeću i medicinsku pomoć, još uvek je nepromenjena: i dalje nema organizovane distribucije hrane i odeće van Centra za azil Krnjača i Prihvatnog centra Obrenovac. U prethodnom periodu zabrinutost je izazivao nedostatak prisustva lekara na terenu u popodnevnim casovima. Tokom avgusta, MSF je produzio radno vreme, pa su lekari bili prisutni na terenu od 9:00 do 20:00. 

Za više informacija, videti saopštenje na sledećem linku. 

Tokom jula, broj izbeglica/migranata prisutnih u Beogradu, koje je Praxisov terenski tim  svakodnevno viđao i sa kojima je razgovarao, dosezao je 250 izbeglica/migranata dnevno. Pored novopridošlih izbeglica/migranata, bilo je i onih koji su smešteni u Centru za azil Krnjača i Prihvatnom centru Obrenovac, kao i onih koji su se u Beograd vratili nakon neuspešnih pokušaja prelaska hrvatske, mađarske ili rumunske granice. 

Praxis je nastavio da sprovodi svoje aktivnosti na terenu u Beogradu u okviru kojih je ukupno 191 novopridošla izbeglica/migrant (106 odraslih i 85 maloletnih) dobila relevantne informacije, što je manje nego prethodnog meseca kada smo informisali 279 novopridošlih izbeglica/migranata. Od ukupnog broja novopridošlih, 110 osoba (57,6%) su bile izbeglice/migranti iz Avganistana.  Ukupno 4 novopridošle izbeglice/migranta je bilo iz Sirije (2,1% od ukupnog broja), 2 izbeglice/migranata je došlo iz Iraka (1%), sto je značajno umanjenje u odnosu na prethodni period. Iz Pakistana je došlo 54 izbeglice/migranta (28,3%), mahom muškarci i maloletnici bez pratnje, što je bio slučaj i u prethodnom periodu. Iz Irana je pristiglo ukupno 10 izbeglica/migranata (5,2% od ukupnog broja), a 1 novopridošla izbeglica/migrant je došla iz Maroka (0,5%).  Iz ostalih zemalja, Bangladeša, Indije, Kine, Nepala, Kube i Gvineje je pristiglo ukupno 10 (5,2%) izbeglica/migranata. 

Porodice koje čekaju registraciju ili prevoz do azilnih i prihvatnih centara u koje su upućene i dalje su imale mogućnost da noć provedu u Miksalištu. Odrasli muškarci su noć provodili na otvorenom, u parkovima ili na železničkoj stanici. Organizovani prevoz do azilnih i prihvatnih centara, kao i u prethodnom izveštajnom periodu, ne postoji. Situacija na terenu, koja se odnosi na hranu, odeću i medicinsku pomoć,  je nepromenjena:  nema organizovane distribucije hrane i odeće van Centra za azil Krnjača i Prihvatnog centra Obrenovac; medicinske organizacije nisu prisutne tokom popodnevnih časova.      

Za više informacija, videti saopštenje na sledećem linku.

Tokom juna, broj izbeglica/migranata svakodnevno prisutnih u Beogradu je značajno smanjen u odnosu na period pre relokacije osoba koje su spavale na otvorenom u prihvatne i centre za azil. Broj izbeglica/migranata prisutnih u Beogradu, koje je Praxisov terenski tim svakodnevno viđao i sa kojima je razgovarao dosezao je 300 izbeglica/migranata dnevno. Pored novopridošlih izbeglica/migranata, bilo je i onih koji su smešteni u Centru za azil Krnjača i Prihvatnom centru Obrenovac, kao i onih koji su se u Beograd vratili nakon neuspešnih pokušaja prelaska hrvatske, mađarske ili rumunske granice.

Praxis je nastavio da sprovodi svoje aktivnosti na terenu u Beogradu u okviru kojih je ukupno 279 novopridošlih izbeglica/migranata (184 odraslih i 95 maloletnih) dobilo relevantne informacije, što je približno isto kao i prethodnog meseca. Od ukupnog broja novopridošlih, 95 osoba (34,1%) su bile izbeglice/migranti iz Avganistana. Ukupno 13 novopridošlih izbeglica/migranata je bilo iz Sirije (4,7% od ukupnog broja). Iz Iraka je pristiglo ukupno 57 izbeglica/migranata (20,4%), uglavnom porodice, što predstavlja značajno uvećanje u odnosu na raniji period. Iz Pakistana je došlo ukupno 45 izbeglica/migranata (16,1%), mahom muškarci i maloletnici bez pratnje, što je bio slučaj i u prethodnom periodu. Iz ostalih zemalja, Šri Lanke, Bangladeša, Indije, Vijetnama, Somalije, Komorskih ostrva, Kine, Mongolije, Palestine, Gane, Turske i Libije je pristiglo ukupno 49 izbeglica/migranata (17,6%).

Od početka juna, samo jedna od nevladinih organizacija koje rade u Beogradu je prisutna tokom noći, Centar za integraciju mladih. Zahvaljujući njima, žene i deca koja čekaju na registraciju i upućivanje u prihvatne i centre za azil, imaju mogućnost da provedu noć u Miksalištu. Odrasli muškarci koji su čekali na registraciju, provodili su noć na otvorenom. Praxisov terenski tim je svakog jutra viđao između 15 i 50 osoba u parkovima u blizini glavne autobuske stanice. Posebnu zabrinutost u ovom periodu predstavlja nepostojanje organizovanog prevoza do prihvatnih i centara za azil za novopristigle izbeglice/migrante, ali i za izbeglice/migrante koji borave u Prihvatnom centru Obrenovac. Pored toga, organizacije koje pružaju medicinsku pomoć rade u Beogradu u smanjenom obimu u odnosu na raniji period, tako da u popodnevnih časovima, na terenu u Beogradu nema prisutnog medicinskog osoblja.

Za više informacija, videti saopštenje na sledećem linku. 

Početkom maja, broj ljudi koji su boravili u napuštenim magacinima iza autobuske stanice u Beogradu, van prihvatnih i azilnih centara, prema proceni Praxisovog terenskog tima iznosio je oko 1300 osoba. Četvrtog maja, Komesarijat za izbeglice i migracije najavio je relokaciju izbeglica/migranata u azilne i prihvatne centre i zatražio je podršku organizacija koje rade na teritoriji Beograda, kako bi relokacija bila završena bez incidenata i u što kraćem roku. Nakon završene relokacije, prema informaciji koju smo dobili od Komeserijata za izbeglice i migracije, u prhvatnim i azilnim centrima u Srbiji nalazilo se 6558 izbeglica/migranata. Praxisov terenski tim je, nakon relokacije, svakodnevno viđao i razgovarao sa 50 – 300 izbeglica/migranata, među njima je bilo novopridošlih, izbeglica/migranata koji su smešteni u azilnom centru Krnjača i prihvatnom centru Obrenovac, i onih koji su se u Beograd vratili nakon neuspešnog pokušaja prelaska hrvatske, mađarske ili rumunske granice. Napušteni magacini, u kojima je boravio veliki broj izbeglica/migranata, su srušeni nakon završene relokacije.

Praxis je nastavio da sprovodi svoje aktivnosti na terenu u Beogradu u okviru kojih je ukupno 269 novopridošlih izbeglica i migranata (162 odraslih i 107 dece) dobilo relevantne informacije, što je manje u odnosu na prethodni mesec. Od ukupnog broja novopridošlih izbeglica, 124 osobe, 46,1%, su bile izbeglice/migranti iz Avganistana.  Ukupno 19 novopridošlih izbeglica/migranata je bilo iz Sirije, 7,1% od ukupnog broja. 28 izbeglica/migranata je došlo iz Iraka (10,4%), uglavnom porodice. 62 izbeglice/migranta (23%) je došlo iz Pakistana, mahom muškarci i maloletnici bez pratnje, što je bio slučaj i u prethodnom periodu. Iz ostalih zemalja, Šri Lanke, Bangladeša, Eritreje i Indije je pristiglo ukupno 17 izbeglica/migranata (6,3%). 

Da bi se izbeglo spavanje na otvorenom u Beogradu, nakon relokacije, novopridošle izbeglice/migranti koji čekaju na registraciju u policiji ili organizovani prevoz do azilnih i prihvatnih centara, imali su mogućnost da provedu noć u Miksalištu. Između 15 i 60 osoba je koristilo ovu mogućnost svake večeri. Pošto se situacija u Beogradu promenila, neke od organizacija koje su bile prisutne na terenu u Beogradu, su reorganizovale svoje aktivnosti, tako da sada deo aktivnosti sprovode u nekim od azilnih i prihvatnih centara, a deo u Beogradu.

Za više informacija, videti saopštenje na sledećem linku.

Tokom aprila, broj ljudi koji borave u napuštenim magacinima iza autobuske stanice u Beogradu, van prihvatnih i azilnih centara, prema proceni Praxisovog terenskog tima, iznosio je 1000 – 1500 osoba. Najveći broj osoba je boravio u napuštenim magacinima, zatim, u šatorima na parkingu u blizini autobuske stanice, kojih je na kraju meseca bilo preko 150, između 40 i 60 UASC i manji broj medicinskih slučajeva imalo je mogućnost da spava u šatorima MSFa, i do 80 osoba je spavalo u Miksalištu. Broj osoba koje su svakodnevno bile prisutne u Beogradu je varirao, zavisno od broja novopristiglih izbeglica/migranata, osoba koje u došle u Beograd iz prihvatnog centra Obrenovac i azilnog centra Krnjača, kao i od osoba koje su se vratile u Beograd posle neuspešnog pokušaja prelaska hrvatske, mađarske ili rumunske granice.

Značajna novina u ovom periodu dogodila se 12. aprila, kada je  Evropska komisija  objavila svoj prvi sveobuhvatni okvir za zaštitu dece u migracijama. Komunikacije predviđaju set principa i preporuka koje imaju za cilj zaštitu dece migranata, bez obzira da li stižu sa porodicom ili kao deca bez pratnje:

1.    Brza identifikacija i zaštita nakon dolaska
2.    Odgovarajući uslovi za decu u prihvatnim centrima
3.    Brzo utvrđivanje statusa i efikasno starateljstvo 
4.    Održiva rešenja i rane mere integracije 
5.    Borba protiv glavnih uzroka migracija i zaštita dece duž migrantskih ruta van EU 

Ceo tekst Communication from the Commission to European parliament and the Council – The protection of children in migration možete pogledati na sledećem linku. 

Tokom aprila Praxis je nastavio da sprovodi svoje aktivnosti na terenu u Beogradu u okviru kojih je ukupno 445 novopridošlih izbeglica i migranata (307 odraslih i 138 dece) dobilo relevantne informacije, što je manje u odnosu na prethodni mesec. Od ukupnog broja novopridošlih izbeglica, 202 osoba, 45,4%, su bile izbeglice iz Avganistana.  Ukupno 4 novopridošle izbeglice je bilo iz Sirije, 0,9% od ukupnog broja. Trideset izbeglica je došlo iz Iraka (6,7%), uglavnom porodice, 107 izbeglica (24%) je došlo iz Pakistana, mahom muškarci i maloletnici bez pratnje, što je bio slučaj i u prethodnom periodu. Iz ostalih zemalja, Šri Lanke, Libije, Egipta, Palestine, Bangladeša, Somalije, Tunisa, Eritreje, Indije, Tadzikistana i Ukrajine je pristiglo ukupno 85 izbeglica (19,1%). 

Za više informacija videti saopštenje na sledećem linku.

U martu su  se dogodila dva važna događaja. Jedan se odnosi na amandmane na Zakon o azilu u Mađarskoj, prema kojima svi azilanti koji legalno ulaze u Mađarsku, biće zatvoreni u kampovima na granici sa Srbijom. Ovo se odnosi na samce, porodice sa decom i maloletnike bez pratnje starije od 14 godina. Maloletnici bez pratnje mlađi od 14 godina starosti biće smešteni u prihvatnim i azilnim centrima otvorenog tipa u drugim delovima zemlje. Pritvor u centrima zatvorenog tipa, tj. obavezan pritvor, trajaće do završetka postupka azila. Svaka osoba koja ilegalno ulazi u Mađarsku, zaobilazeći tranzitnu zonu, biće vraćena nazad. Drugi događaj je presuda Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu u slučaju Iliasa i Ahmeda protiv Mađarske. U presudi od 14. marta 2017. godine, Evropski sud za ljudska prava je utvrdio da je Mađarska prekršila nekoliko članova Evropske konvencije o ljudskim pravima nezakonitim pritvaranjem dve izbeglice iz Bangladeša nakon njihovog legalnog ulaska u Mađarsku u septembru 2015. godine. Tokom skraćenog azilnog postupka zadržani su u pritvorskoj jedinici centra Roszke u uslovima koji se mogu smatrati nehumanim i ponižavajućim. Posle postupka, oni su neformalno vraćeni u Srbiju. Iako je UNHCR proglasio Srbiju nebezbednom trećom zemljom u 2012. godini, mađarska vlada usvojila je uredbu u 2015. godini, prema kojoj je Srbija sigurna treća država - Uredba br. 191/2015. (VII.21) o bezbednim zemljama porekla i bezbednim trećim zemljama.

Za razliku od smeštajnih kapaciteta u prihvatnim i azilnim centrima, broj novopridošlih izbeglica/migranata je nastavio da raste. Kao rezultat toga, porastao je broj izbeglica/migranata koji borave u Beogradu. Veliki broj izbeglica/migranata i dalje pokušava da se domogne EU uz pomoć krijumčara ili samostalno. Svakodnevno, mobilni tim Praxisa imao je priliku da razgovara sa izbeglicama/migrantima vraćenim iz Mađarske, Hrvatske i Rumunije, često uz upotrebu sile, bez mogućnosti traženja azila. Higijenski uslovi u napuštenim barakama u kojima borave izbeglice/migranti su poboljšani zahvaljujući naporima nekoliko organizacija i volontera. Napredak se takođe ogleda i u uvođenju doručka, koji je omogućio Oxfam, tako da sada izbeglice/migranti imaju tri obroka svakog dana.

Tokom marta Praxis je nastavio da sprovodi svoje aktivnosti na terenu u Beogradu  u okviru kojih je ukupno 659 novopridošlih izbeglica i migranata (376 odraslih i 283 dece) dobilo relevantne informacije, što je nešto veći broj dolazaka nego u prethodnom mesecu. Od ukupnog broja novopridošlih izbeglica i migranata, 288 osoba ili 43,7% njih su iz Avganistana. Ukupno 55 novopridošlih izbeglica i migranata, uglavnom porodica, bilo je iz Sirije, što čini 8,3% ukupnog broja. Ovaj procenat je nešto manji nego u prethodnom periodu. Ukupno 119 izbeglica je došlo iz Iraka (18,1%), uglavnom porodica, što je veći procenat nego u prethodnom periodu; 112 izbeglica (17%) je došlo iz Pakistana, svi samci, muškarci (75) i UASC (37), kao i u prethodnom periodu. Ukupno 52 izbeglice (7,9%) su došle iz drugih zemalja - Šri Lanke, Libije, Egipta, Palestine.

Za više informacija, videti saopštenje na sledećem linku. 

Tokom maja i juna 2017. godine, Praxis je održao tri savetodavna sastanka na temu prevencije i eliminacije dečjih, ranih i prinudnih brakova i ranog osipanja romskih učenika/ca iz obrazovnog sistema, i to u  OŠ „Jovan Cvijić“ u Kostolcu, OŠ „Boško Palkovljević Pinki“ u Batajnici i OŠ „Aleksandar Stojanović – Leso“ u Novom Pazaru. Sastancima je prisustvovalo preko 60 predstavnika/ca nastavnog osoblja, među kojima su bili i pedagoški asistenti, pedagoškinje i psihološkinje. 

Sastanci su održani kao deo aktivnosti usmerenih na prevenciju i eliminaciju dečjih, ranih i prinudnih brakova, koje se već treću godinu zaredom sprovode u okviru projekta „Pravna pomoć licima u riziku od apatridije“ finansiranog od strane UNHCR-a. Pored razmatranja pravnog okvira koji reguliše oblast dečjih, ranih i prinudnih brakova, na sastancima se posebno govorilo o nadležnostima obrazovno-vaspitnih ustanova i o obavezi škole da odmah reaguje podnešenjem prijave nadležnom organu ako se kod učenika primete znaci nasilja, zlostavljanja ili zanemarivanja. Saradnja svih nadležnih institucija, prvenstveno centara za socijalni rad, škola i policije, još jednom je naglašena kao presudna u borbi protiv dečjih, ranih i prinudnih brakova. Kroz diskusiju smo predstavljali primere dobre prakse u Srbiji i u svetu, a potom smo zajednički definisali probleme/uzroke koji dovode do ove štetne prakse, kao i strategije/mehanizme koji bi vodili prevenciji i eliminaciji.

Prisutni su pokazali primetno interesovanje za temu, posebno za konkretne predloge. Izlagali su situacije sa kojima se suočavaju i pitali za savet. Ukazali su na to da je jedan od značajnijih problema neredovnost pohađanja škole od strane dece zbog odlaska porodice u druga mesta u Srbiji ili van zemlje radi obavljanja sezonskih poslova. Pored toga, skreću pažnju i na lošu saradnju sa romskim roditeljima, koji su nezainteresovani za uspeh deteta. Neretko nastavno osoblje oseća veliki pritisak od strane neromskih roditelja, koji insistiraju da se romska deca izmeste u druga odeljenja ili škole. Kao poseban problem istaknuto je nedovoljno efikasno i blagovremeno reagovanje nadležnih institucija na pojavu dečjih, ranih i prinudnih brakova, prvenstveno centara za socijalni rad. Istakli su da je sistem obrazovanja u Srbiji regulisan tako da se svakom detetu omogući prolaznost u prva četiri razreda osnovne škole bez obzira na redovnost pohađanja. Tako se dešava da deca gotovo i ne dolaze u školu, već se samo pojave pred kraj četvrtog razreda, nakon čega krenu u peti i u nemogućnosti da prate nastavu, često napuštaju dalje školovanje, i kako navode nastavnici „čekamo da se uda“. Pored urušenosti sistema ukazuju i da su svi ipak nedovoljno informisani i zainteresovani, kao i skloni predrasudama. Ovo implicira da je, kao što su i sami naveli, potrebno održavati što više ovakvih i/ili sličnih sastanaka sa predstavnicima nadležnih institucija i sa samom romskom zajednicom, kako bi se ubuduće prevenirala ova štetna tradicionalna praksa. 

Praxis će nastaviti sa sprovođenjem aktivnosti usmerenih na dečje, rane i prinudne brakove kroz dalji rad sa nastavnim osoblje, a posebno kroz radioničaski rad sa decom u osnovnim školama.

Tokom maja i juna 2017. godine, Praxis je održao četiri radionice sa devojčicama i dečacima uzrasta od 10 do 14 godina na temu prevencije i eliminacije dečjih, ranih i prinudnih brakova i ranog osipanja romskih učenika/ca iz obrazovnog sistema, u  OŠ „Jovan Cvijić“ u Kostolcu, OŠ „Boško Palkovljević Pinki“ i OŠ „Sutjeska“ u Beogradu,  i OŠ „Aleksandar Stojanović – Leso“ u Novom Pazaru. Radionicama je prisustvovalo preko 120 dečaka i devojčica.

Radionice predstavljaju deo aktivnosti usmerenih na prevenciju i eliminaciju dečjih, ranih i prinudnih brakova, koje se već treću godinu zaredom sprovode u okviru projekta „Pravna pomoć licima u riziku od apatridije“ finansiranog od strane UNHCR-a. Tokom 2017. godine, Praxis će održati ukupno 12 radionica, sa idejom da zajedno sa decom pokrene temu dečjih, ranih i prinudnih brakova kroz diskusiju o uzrocima i posledicama ranog osipanja iz obrazovnog sistema, a potom ih kroz sagledavanje uzroka i posledica ove štetne tradicionalne prakse osnaži da joj se odupru. 

Tokom prvog kruga radionica, kroz popunjavanje upitnika usmerenog na očekivanja devojčica i dečaka od roditelja i škole, kao i kroz razgovor o ranom napuštanju škole, još jednom se došlo do zaključka da dečji, rani i prinudni brakovi jesu jedan od uzroka ranog osipanja dece iz obrazovnog sistema. Pored toga, pokazalo se da većina dece nije informisana o ulozi pedagoškog asistenta kao i o njegovom prisustvu u školi. U drugom delu radionice, dečaci i devojčice su kroz crtež prikazivali razloge zbog kojih neko ne dolazi u školu i kako izgleda dan nekoga ko više ne ide u školu. Na osnovu ilustracija, nameće se zaključak da deca uglavnom napuštaju školovanje zbog pomoći roditeljima u obezbeđivanju finansijskih sredstava, odlaska u inostranstvo, kao i zbog rane udaje. Ipak, sva tri razloga su u uskoj sprezi sa siromaštvom. Tako, kao razlog rane udaje navode siromaštvo primarnih porodica, odnosno pritisak roditelja koji opet korelira sa siromaštvom. Zanimljiv podatak je i da su, sudeći po crtežima, uglavnom devojčice te koje napuštaju školu. Crteži takođe pokazuju da devojčice/dečaci koji su napustili školu jako pate zbog toga, pa su tako na crtežima prikazani kao tužni i uplakani, a veliki broj njih je nakon napuštanja škole prikazan kako obavlja fizičke poslove.

Ove radionice su samo inicijalni deo rada Praxisa sa decom na temu dečjih, ranih i prinudnih brakova, ali su svakako postavile dobre osnove za dalji rad, i jasno ukazale na postojanje ovog problema koji korelira sa siromaštvom i ranim napuštanjem školovanja. Tokom narednih radionica, glavni fokus biće na prevenciji dečjih, ranih i prinudnih brakova kroz definisanje uzroka i posledica.