Nevladina organizacija Praxis organizovala je okrugli sto na kome su sagledani preostali problemi sa kojima se lica u riziku od apatridije u Srbiji još uvek suočavaju. Okrugli sto „Preostali problemi u vezi sa upisom u matične knjige, sticanjem državljanstva i pribavljanjem ličnih dokumenata“ organizovan je u okviru projekta „Suzbijanje apatridije među Romima na Zapadnom Balkanu” koji finansira Fondacija za otvoreno društvo kroz Evropsku mrežu za pitanja apatridije.
U poslednjih više od 10 godina, u Srbiji se desio značajan napredak u oblasti smanjenja apatridije. Uprkos nesumnjivom napretku, i dalje se javljaju određeni problemi koji otežavaju pristup pravima licima u riziku od apatridije. Deca čiji roditelji ne poseduju lične dokumente i dalje ne mogu da se upišu u matične knjige odmah nakon rođenja, postupci za naknadni upis u matične knjige opterećeni su brojnim problemima, sticanje državljanstva po osnovu rođenja u Srbiji ne odvija se na propisan način, a prijava prebivališta često predstavlja nepremostiv problem. Neretko, lica u riziku od apatridije se suočavaju i sa dirskriminacijom u pokušaju da ostvare svoja prava.
„Iako je broj lica u riziku od apatridije značajno manji, ukoliko se problem ne reši u potpunosti, preneće se na nove genaracije i broj lica u riziku od apatridije će rasti. Dok interesovanje za ovu temu bledi, još uvek postoje ljudi čiji problemi nisu obuhvaćeni sistemskim rešenjima.“ – istakla je Jelena Milonjić, predstavnica UNHCR-a. „Intezivno sa državnim organima, u okviru realizacije Sporazuma o razumevanju sa Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave Republike Srbije i Zaštitnikom građana, zajedno sa romskom zajednicom i civilnim sektorom, radimo na rešavanju preostalih problema kako bismo ostvarili zacrtan plan kampanje Ja pripadam čiji je cilj iskorenjivanje apatridije u Srbiji do 2024. godine.“
Milan Radojev, pravni koordinator Praxisa, naglasio je da smo ponosni na sve šta je do sada urađeno, jer je hiljade ljudi upisano u matične knjige i dobilo dokumente te sada mogu da ostvaruju prava. „Međutim, i pored ogromnog napretka, važno je ukazivati na stare ali i na neke nove probleme koji se javljaju, posebno imajući u vidu da i dalje svako dete ne može da se upiše u MKR odmah nakon rođenja, a da se ignorišu preporuke međunarodnih tela koja na ovaj problem ukazuju.“
Osman Balić iz YUROM Centra naveo je da je možda i najblistavija stvar u inkluziji Roma upravo uspešno rešavanje problema sa posedovanjem dokumenata. „Uz pomoć UNHCR-a, Ministarstava, Praxisa, ovaj problem je sveden na najmanju meru. Postoje i dalje svakodnevni problemi, ali ovo je primer modela izvrsnosti, gde je uspešno završeno 90% posla“.
Učesnici okruglog stola, predstavnici relevantnih institucija i organizacija koje zajedničkim naporima rade na iskorenjivanju apatridije u Srbiji, saglasni su da, i pored nesumnjivog napretka, potrebno je rešiti i preostale probleme kako se ne bi došlo u situaciju da ponovo imamo veliki broj lica u riziku od apatridije, i na to i dalje ukazivati i državnim organima ali i međunarodnim institucijama.
