U okviru projekta „Doprinos socijalnoj inkluziji i borbi protiv diskriminacije marginalizovane populacije u Srbiji“ finansiranog od strane Ministarstva inostranih poslova Kraljevine Norveške, Praxis je objavio izveštaj Analiza glavnih problema i prepreka u pristupu pravu na obrazovanje pripadnika romske populacije u Srbiji.

Dostizanje univerzalne dostupnosti prava na obrazovanje, kao jednog od osnovnih ljudskih prava i nezaobilaznog sredstva u ostvarivanju drugih ljudskih prava, među najvećim je izazovima savremenog čovečanstva. O značaju izazova svedoči i činjenica da je univerzalno obrazovanje postavljeno na listu Milenijumskih ciljeva razvoja, čije bi ostvarenje trebalo da doprinese iskorenjivanju bede i siromaštva.

Iako je u Srbiji problem nedostatka obrazovanja moguće uočiti među pripadnicima različitih ekonomski i socijalno marginalizovanih grupa, razmere tog problema su najizraženije u okviru romske nacionalne manjine. Kako je dostizanje univerzalnog obrazovanja u Srbiji nezamislivo bez posvećivanja posebne pažnje upravo toj grupi,
ova analiza posvećena je prevashodno preprekama sa kojima se romska populacija suočava pri pristupu pravu na obrazovanje. Tek sa uključivanjem ove populacione grupe u sistem obrazovanja moguće je očekivati ostvarenje Milenijumskih ciljeva razvoja koji se odnose na dostizanje univerzalnosti osnovnog obrazovanja.

Preuzmite izveštaj: Analiza glavnih problema i prepreka u pristupu pravu na obrazovanje pripadnika romske populacije u Srbiji

U okviru projekta “Doprinos socijalnoj inkluziji i borbi protiv diskriminacije marginalizovane populacije u Srbiji”, finansiranog od strane Ministarstva inostranih poslova Kraljevine Norveške, Praxis je u julu 2011. godine izdao izveštaj Analiza glavnih prepreka i problema u pristupu Roma pravima na zdravlje i zdravstvenu zaštitu.

Pravo na zdravlje predstavlja neophodan preduslov za ostvarivanje niza drugih prava, uključujući pravo na život. Istovremeno, samo pravo na zdravlje uslovljeno je ostvarenjem brojnih drugih prava, uključujući pravo na hranu, stan, posao, obrazovanje, ljudsko dostojanstvo, nediskriminaciju, jednakost, zabranu mučenja, privatnost i pristup informacijama. Tesna povezanost i međusobna uslovljenost tih prava vide se u tome da kršenje jednog prava sprečava pristup nizu drugih. Duboke razlike u pogledu zdravstvenog stanja ranjivih grupa i uskraćivanje njihovog prava na zdravstvenu zaštitu najčešće su posledica prethodnog kršenja nekog drugog prava. To potvrđuje i položaj romske nacionalne manjine u Republici Srbiji (RS). Romi predstavljaju jednu od najugroženijih društvenih grupa. Njeni pripadnici su ti kojima je najčešće uskraćen pristup osnovnoj zdravstvenoj zaštiti i brojnim drugim odrednicama prava na zdravlje.

Pravo svakog pojedinca na zdravlje sadržano je u najznačajnijim međunarodnim i regionalnim instrumentima. Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima predviđa da „Svako ima pravo na životni standard koji obezbeđuje zdravlje u blagostanje, njegovo i njegove porodice, uključujući hranu, odeću, stan i lekarsku negu(...)“. Garancije prava na zdravlje, kao osnovnog ljudskog prava, ugrađene su i u (revidiranu) Evropsku socijalnu povelju, Međunarodnu konvenciju o eliminaciji svih oblika rasne diskriminacije, Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, Konvenciju o pravima deteta.

Romi nisu sami dospeli u položaj u kojem se nalaze – društvo snosi veliki deo odgovornosti za takav njihov položaj. Nije dovoljno predvideti „jednake uslove“ i ostaviti ih da se „sami snađu“. Isključenost i odvojenost Roma je velikim delom prouzrokovalo društvo, pa je nedopustivo da društvo ne učestvuje u rešavanju ovih problema. Drastične nejednakosti u zdravstvenom stanju Roma i kraći životni vek pripadnika ove populacije nisu posledice genetskih predispozicija već su svedočanstvo o njihovoj isključenosti koju država mora da okonča.

Preuzmite izveštaj: Analiza glavnih prepreka i problema u pristupu Roma pravima na zdravlje i zdravstvenu zaštitu

Svaki pojedinac treba da bude zaštićen od oskudice i da uživa minimum prava neophodnih za opstanak. Bez zaštite od siromaštva i socijalne isključenosti nema ljudskog dostojanstva, niti poštovanja ljudskih prava. Siromaštvo i oskudica nepogrešivo ukazuju na već postojeće kršenje ljudksih prava i umanjuju mogućnosti pojedinaca da uživa u pravima koja mu pripadaju. Nemogućnost da osnovne egzistencijalne potrebe budu zadovoljene gotovo uvek prate socijalna isključenost, nepismenost, neuhranjenost, lošije zdravlje i diskriminacija. I upravo te posledice nalažu pristup siromaštvu kao pitanju kršenja ljudskih prava, a ne kao isključivo ekonomskoj pojavi.

Sistem socijalne zaštite neodvojiv je od fenomena siromaštva i od prevencije posledica koje oskudica za sobom povlači. Iako socijalnom zaštitom nije moguće iskoreniti uzroke i sam fenomen siromaštva, njom je moguće ublažiti njegove posledice i dalje ponavljanje i širenje, pa države imaju obavezu da mehanizmima socijalne zaštite pomognu licima kojima je socijalna pomoć neophodna.

Pripadnici romske etničke zajednice u Srbiji jesu grupa koja je najteže pogođena siromaštvom i kod koje postoji najveći rizik da ostane siromašna. Njihovo duboko ukorenjeno siromaštvo nije moguće posmatrati isključivo kao ekonomski problem, nego i kao odraz i posledicu njihove dugogodišnje marginalizacije i nejednakosti u svim drugim sferama – u obrazovanju, na tržištu rada, u pristupu zdravstvenoj zaštiti i socijalnom stanovanju.

Ovim izveštajem, Praxis je najpre nastojao da sačini analizu obaveza države da uspostavi sistem koji će da obezbedi socijalnu zaštitu, izađe u susret socijalnim potrebama i omogući ostvarivanje prava na socijalnu zaštitu jedne od najugroženijih grupa koje žive na njenoj teritoriji. Izveštaj se takođe usredsređuje na problematiku nedostataka zakonskog okvira, i shodno tome, probleme sa kojima su se Praxis i njegovi klijenti susretali u praksi, kroz osvrtanje na pojedinačne predmete, a odnose se na zasnivanje mesne nadležnosti centara za socijalni rad i prepreke ostvarivanju prava na socijalnu pomoć za stanovnike neformalnih naselja i „pravno nevidljiva“ lica, kao i komplikovanu administrativnu proceduru. Na kraju izveštaja, date su posledice uskraćivanja prava na socijalnu zaštitu.

Preuzmite izveštaj: Analiza glavnih prepreka i problema u pristupu Roma pravu na socijalnu zaštitu

Publikacijama objavljenim 2008. (Pravno nevidljiva lica u sedam slika - zašto je neophodnoe hitno doneti Zakon o postupku priznavanja pravnog subjektiviteta) i 2009. (Pravno nevidljiva lica u Srbiji - država mora da preuzme odgovornost) godine, Praxis je nastojao da ukaže na težinu položaja lica koja pravno ne postoje i da učini vidljivim probleme onih koji su nevidljivi pred zakonom.  Istovremeno, ukazivano je na obavezu države da preuzme odgovornost za rešavanje problema lica neupisanih u matičnu knjigu rođenih (MKR) – „pravno nevidljivih“ lica, te da precizno reguliše postupak naknadnog upisa u matičnu knjigu rođenih imajući pri tome u vidu specifičnosti romske zajednice čiji se pripadnici suočavaju sa teškoćama kod upisivanja u matične knjige rođenih.

Na potrebu rešavanja statusa „pravno nevidljivih“ lica ukazale su i brojne agencije UN, prevashodno UNHCR i UNICEF, kao i Evropska komisija, OEBS i tela koja vrše nadzor nad primenom međunarodnih ugovora koje je Srbija ratifikovala. U tom smislu, Komitet UN za eliminaciju rasne diskriminacije i Komitet UN za ljudska prava nedavno su izrazili zabrinutost u vezi sa problemima „pravno nevidljivih“, uz istovremeno iznošenje preporuke da se preduzmu neophodne mere, uključujući i izmene relevantnih propisa u cilju iznalaženja rešenja za probleme ovih lica.

Izvesni pomak učinjen je priznavanjem da problem postoji i da treba pristupiti njegovom rešavanju, na šta je ukazano Strategijom za poboljšanje položaja Roma u Republici Srbiji i Akcionim planom za sprovođenje Strategije. Međutim, istinske promene i preciznije regulisanje postupka naknadnog upisa u MKR izostali su.

Publikacija „Pravno nevidljiva lica u Srbiji - i dalje bez rešenja“ predstavlja najnovije napore Praxisa na još jednom ukaže na problem „pravno nevidljivih“ lica na stvarnim primerima iz prakse.

Izveštaj je pripremljen u okviru projekata „Doprinos socijalnoj inkluziji i borbi protiv diskriminacije marginalizovane populacije u Srbiji“, finansiranog od strane Ministarstva inostranih poslova Kraljevine Norveške, i „Socijalna inkluzija: regionalna podrška marginalizovanim zajednicama“ finansiranog od strane Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) u Srbiji. Izveštaj je rezultat dugogodišnjeg iskustva Praxisa u radu na ovoj temi i zalaganja za rešavanje problema lica koja nisu priznata pred zakonom.

Stavovi izrečeni u ovom izveštaju pripadaju isključivo autoru i ne predstavljaju nužno zvaničan stav Ministarstva inostranih poslova Kraljevine Norveške ili UNHCR-a u Srbiji.

Preuzmite izveštaj: Pravno nevidljiva lica u Srbiji - i dalje bez rešenja

U okviru projekta usmerenog na smanjenje i sprečavanje apatridije u Srbiji, koji je finansiran od strane Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), u decembru 2010. godine Praxis je objavio izveštaj „Lica u riziku od apatridije u Srbiji.“ Svrha ovog izveštaja je da učini vidljivim lica koja se u Republici Srbiji suočavaju sa preprekama u ostvarivanju prava na državljanstvo i da istakne potrebu rešavanja njihovih problema koji su predugo ostavljeni u senci.

Izveštaj se bavi pravom na državljanstvo, najpre onako kako propisuje međunarodno pravo, a zatim onako kako je propisano pravnim sistemom Srbije, gde se preciznije navode osnovni načini sticanja državljanstva Republike Srbije, i uvodi se u problem lica koja se nalaze između apatridije i državljanstva.

Glavni deo izveštaja je posvećen identifikovanim preprekama u ostvarivanju prava na državljanstvo u Srbiji, kao i kategorijama lica koja su najviše pogođena ovim preprekama i tako se nalaze u riziku od apatridije. Potkrepljen pojedinačnim opisima slučajeva, izveštaj ilustruje posledice neposedovanja državljanstva, odnosno obespravljenosti sa kojima se ta lica suočavaju.

Na kraju, izveštaj sadrži preporuke za prevazilaženje identifikovanih prepreka koje bi doprinele sprečavanju i smanjenju apatridije u Srbiji.

Preuzmite izveštaj: Lica u riziku od apatridije u Srbiji

Pravo na nesmetano uživanje imovine jedno je od osnovnih ljudskih prava koje je od posebnog značaja za interno raseljena lica, s obzirom na to da je ostvarivanje tog prava bitan preduslov za održivi povratak raseljenih lica u mesta svojih prebivališta ili pak trajno nastanjenje u mestima u kojima su potražila utočište.

Interno raseljena lica ne mogu biti nezakonito lišena svojih imovinskih prava i njihova imovina koja ostane u mestu prebivališta treba da bude zaštićena od uništavanja, samovoljnog i nezakonitog prisvajanja, zaposedanja ili korišćenja.

O zahtevima interno raseljenih lica za povraćaj imovine (stambene imovine, zemljišta i lokala) koja im je samovoljno i nezakonito oduzeta, moralo bi da odlučuje nezavisno i nepristrasno telo. Takođe, interno raseljena lica imaju pravo na dobrovoljan, bezbedan i dostojanstven povratak u svoje ranije domove, u mesta stalnog prebivališta.

Deset godina nakon konflikta na Kosovu, mnoga interno raseljena lica se i dalje suočavaju sa problemima u ostvarivanju svojih imovinskih prava, uprkos navedenim međunarodnim principima i pored toga što je međunarodna zajednica osnovala nezavisna tela i poseban pravni okvir za zaštitu imovinskih prava na Kosovu.

U novembru 1999. godine, pod okriljem Privremene uprave Misije UN na Kosovu (UNMIK), osnovana je Direkcija za stambena i imovinska pitanja i Komisija za stambene i imovinske zahteve  sa mandatom da rešavaju imovinske zahteve na Kosovu, sve dok specijalni predstavnik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija ne bude smatrao da su institucije lokalne vlasti u stanju da vrše funkcije poverene tim telima. Komisija za stambene i imovinske zahteve, kao nezavisno kvazisudsko telo, bila je nadležna da rešava imovinske sporove u vezi sa pravom poseda na stambenoj imovini.

U martu 2006. godine, Kosovska imovinska agencija (KIA)  nasledila je Direkciju za stambena i imovinska pitanja. Mandat KIA i Komisije Kosovske imovinske agencije (KKIA) proširen je i na rešavanje sporova u vezi sa postojanjem prava svojine na nepokretnoj imovini, i to kako na stambenoj imovini tako i na zemljištu i lokalima.

Najveći broj imovinskih zahteva Direkciji za stambena i imovinska pitanja i Kosovskoj imovinskoj agenciji podnet je od strane nealbanaca, interno raseljenih lica koja borave u Srbiji.

Kroz sedam slučajeva, koji su opisani u ovoj publikaciji, u kojima je Praxis pružao pravnu pomoć svojim klijentima, želimo da ukažemo na nedostatke mehanizma povraćaja imovine i teškoće i prepreke u pristupu interno raseljenih lica imovinskim pravima na Kosovu.


1. Princip 21 Vodećih principa o internoj raseljenosti Ujedinjenih nacija
2. Pinheiro principi 2 i 10

 
Preuzmite izveštaj: Problemi interno raseljenih lica u pristupu imovinskim pravima na Kosovu - u 7 slika

Izveštaj "Zaštita prava interno raseljenih lica - u očekivanju trajnog rešenja" pripremila je nevladina organizacija Praxis, na osnovu istraživanja sprovedenog u okviru projekta Misije OEBS-a u Srbiji i zahvaljujući iskustvu stečenom u dugogodišnjem zajedničkom radu sa Predstavništvom UNHCR-a u Srbiji kao i bliskoj saradnji sa Misijom OEBS-a na zaštiti, poboljšanju i unapređivanju prava interno raseljenih lica sa Kosova.

U cilju sveobuhvatnog sagledavanja situacije i položaja interno raseljenih lica u Srbiji, doprinos u izradi izveštaja su svojim iskustvom i znanjem dali predstavnici udruženja interno raseljenih lica, romskih udruženja, relevantnih državnih institucija, nevladinih i međunarodnih organizacija u Srbiji i na Kosovu.

Objavljivanje ovog izveštaja pomogli su Ministarstvo inostranih poslova Kraljevine Norveške i Predstavništvo UNHCR-a u Srbiji.

Preuzmite izveštaj: Zaštita prava interno raseljenih lica u očekivanju trajnog rešenja

Avgust 2011.

Nevladina organizacija Praxis osnovana je u junu 2004. godine preuzevši Projekat građanskih prava od Norveškog saveta za izbeglice koji je ova organizacija sprovodila u regionu od 1996. godine, a u Srbiji od 1997. godine. Uz finansijsku pomoć Ministarstva inostranih poslova Kraljevine Norveške, Praxis je nastavio da se zalaže za prava ciljnih grupa – izbeglih i interno raseljenih lica u Srbiji – putem pravnih lekova i javnog zagovaranja, promovisanja vrednosti civilnog društva i podizanja svesti javnosti o problemima sa kojima se suočavaju.

Cilj Projekta građanskih prava (PGP) bila je pravna zaštita izbeglica iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine (BiH) i interno raseljenih lica (IRL) sa Kosova kako bi im se omogućio pristup ljudskim pravima na jednakoj osnovi, bez diskriminacije i pomoglo da donesu odluku o trajnom rešenju za sebe i svoje porodice.

Tokom proteklih sedam godina, aktivnosti Praxisa u oviru PGP-a odnosile su se pre svega na pružanje besplatne pravne pomoći, informisanje i savetovanje izbeglica i interno raseljenih lica u vezi sa pitanjima pristupa pravima u zemlji ili mestu porekla, odnosno izbeglištva ili raseljeništva, a koja se uglavnom tiču pristupa dokumentima, imovinskim i drugim socio-ekonomskim pravima. Istovremeno, neodvojive od pravne pomoći bile su aktivnosti javnog zagovaranja za uklanjanje sistemskih prepreka u pristupu pravima, promenu i usklađivanje prakse nadležnih organa i sprečavanje daljeg kršenja prava ciljnih grupa.

Film o aktivnostima Praxisa možete preuzeti OVDE

Posetioci hrvatskog ostrva Brač imali su prilike da od 10. do 14. jula 2012. godine pogledaju najnovija evropska dokumentarna ostvarenja na Supetar Super Film Festivalu. Na repertoaru su se smenjivali dokumentarci iz Švedske, Danske, Poljske, Rusije, Bosne i Hercegovine, Srbije, Velike Britanije, Češke i Hrvatske, a publika je nakon projekcija razmenjivala utiske sa autorima i glasala za svoje favorite.

Na osnovu glasova publike, prvo mesto pripalo je filmu „Kosa (je sve)“ švedske rediteljke Kristine Huglund, drugo filmu „Zbogom gotovo je“, autorke Tore Martens, dok je „Ovde sam“, rediteljsko ostvarenje Irene Fabri osvojilo treće mesto.

Film „Ovde sam“, koji je Praxis producirao u saradnji sa Dokukinom, uz finansijsku podršku Evropske Unije, preispituje egzistencijalne probleme stanovnika neformalnih romskih naselja u Srbiji i uvodi gledaoce u veoma živ, paralelni svet marginalizovanih koji opstaje po principu vere i nade. U duhu marginalca, glavni junak iz subjektivne vizure upoznaje publiku sa svojim prijateljima čije sudbine najčešće zavise samo od jednog papira ili nečije dobre volje.

Podsećanja radi, stanovnici neformalnih romskih naselja u Srbiji ne poseduju lična dokumenta, jer nemaju mogućnost da prijave prebivalište. Neposedovanje identifikacionog dokumenta ih sprečava da nađu posao, školuju decu i uživaju druga socio-ekonomska prava. Takođe, među njima postoje „pravno nevidljiva“ lica, lica koja nisu upisana u matičnu knjigu rođenih zbog čega žive van sistema zdravstva, socijalne zaštite i zapošljavanja, društveno su isključena i izložena raznim oblicima diskriminacije.

U želji da skrenemo pažnju na najmarginalizovaniju manjinu u Srbiji, Praxis planira da nastavi sa promocijom filma i na drugim festivalima u zemlji i inostranstvu. Promotivne video zapise dokumentarca možete pogledati na youtube linkovima pod nazivom „Ovde sam-Pravno nevidljivi“ i „Ovde sam-Prinudna iseljenja“.

Nadamo se da će priznanje dokumentarcu „Ovde sam“ podsetiti vlasti da probleme stanovnika neformalnih romskih naselja u Srbiji treba rešiti u što kraćem roku.

Videti takođe Giving a Face to the Invisible

Nevladina organizacija Praxis najoštrije osuđuje današnje postupanje Gradske uprave Leskovca koja je otkazala alternativni smeštaj Romima koji su prethodno iseljeni iz neformalnog naselja Belvil. Dvadeset troje Roma i Romkinja, od kojih je jedanaestoro dece, danas su iseljeni iz hostela „Mimi“ u Leskovcu, gde su privremeno stanovali od iseljenja iz neformalnog naselja Belvil. Oni ne znaju gde će noćas spavati i planiraju da privremeno pronađu smeštaj kod rodbine u Leskovcu i okolini.

Prilikom iseljenja nije bilo incidenata, a porodice iseljene iz hostela primile su jednokratnu novčanu pomoć u iznosu od 20.000,00 do 30.000,00 dinara uz obavezu da sami obezbede stambeno rešenje do kraja nedelje kada bi Gradska uprava Leskovca trebalo da im pronađe trajna stambena rešenja. Predstavnici Gradske uprave Leskovca nisu obezbedili alternativni smeštaj već su teret pronalaženja smeštaja prebacili na bivše stanovnike Belvila koji su nezaposleni, uglavnom se bave sakupljanjem sekundarnih sirovina i svakodnevno su suočeni sa marginalizacijom i otežanim pristupom pravima koja se podrazumevaju ostalim građanim Republike Srbije. Pored činjenice da je novim iseljenjem bivših stanovnika Belvila narušeno njihovo dostojanstvo i povređena ljudska prava, Gradska uprava Leskovca je neekonomično i neracionalno prema gruboj proceni potrošila više od dva miliona dinara za privremeni smeštaj porodica koje su iseljene iz neformalnog naselja Belvil. Taj novac je mogao biti utrošen na trajno rešavanje stambenog problema tih porodica, što bi se reflektovalo na izlazak iz siromaštva i socijalne isključenosti.

Pored svega navedenog, sprovedenim iseljenjem Gradska uprava Leskovca postupila je suprotno preporuci Zaštitnika građana i pokazala da nema plan za integraciju Roma, niti da je zainteresovana da postupa po preporukama čiji je cilj unapređenje rada organa uprave i ostvarivanje ljudskih prava najugroženije i najmarginalizovanije društvene grupe u Srbiji.

Zbog svega navedenog pozivamo nadležne da:

• Hitno pronađu trajno stambeno rešenje za porodice koje su danas iseljene;
• Utvrde odgovornost za neracionalno trošenje novca koji je umesto za privremeni, mogao biti potrošen za pronalaženje trajnog smeštaja tim porodicama;
• Hitno naprave plan integracije bivših stanovnika neformalnog naselja Belvil koji su iseljeni u Leskovac i počnu sa njegovom primenom u cilju punog poštovanja ljudskih prava svih stanovnika koji su danas iseljeni.