Nakon donošenja Zakona o dopunama Zakona o vanparničnom postupku, kojim je otvorena mogućnost da lica koja u upravnom postupku ne mogu da dokažu činjenicu rođenja, pravo na upis u matičnu knjigu rođenih ostvare kroz vanparnični postupak, pojedini organi uprave počeli su da negiraju svoju nadležnost za vođenje postupaka naknadnih upisa u matičnu knjigu rođenih. Iako je sudski postupak predviđen kao supsidijarni u odnosu na upravni, i u njemu bi ostvarenje prava na pravni subjektivitet trebalo da traže samo ona lica koja vreme i mesto svog rođenja ne mogu da dokažu prema propisima kojima se uređuje vođenje matičnih knjiga, neki organi uprave su, uopšte ne ulazeći u razmatranje pojedinosti konkretnih zahteva za naknadni upis i priložene dokaze, počeli da obaveštavaju podnosioce zahteva da nakon stupanja na snagu dopuna ZVP-a oni više nisu nadležni za postupanje.  Tako su, na primer, organi uprave Voždovac i Kraljevo usmeno obavestili punomoćnike stranaka da otkako je dopunjen ZVP oni uopšte više ne mogu da sprovode postupke naknadnih upisa u matičnu knjigu rođenih, dok je organ uprave Vranje podnosiocu zahteva vratio podneti zahtev, obaveštavajući ga da je za naknadni upis nadležan sud.

Iako su nakon intervencija pravnika Praxisa pomenuti organi ipak prihvatili nadležnost za postupanje, zabrinjavajuća je pojava da organi uprave izbegavaju da sprovode postupke koje su po zakonu dužni da vode, bez obzira da li to čine zbog nerazumevanja propisa, izbegavanja odgovornosti ili lenjosti.