Pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u toku je postupak protiv S.S., koja je optužena da je učinila krivično delo kršenja porodičnih obaveza (čl.196, stav 1 Krivičnog zakonika), jer se nije pridržavala obaveza propisanih članom 69. Porodičnog zakona i nije podizala i čuvala decu tako da se stara o njihovom životu i zdravlju. U optužnom predlogu navodi se da je S.S. „nakon dolaska iz Sarajeva u Beograd 2009. godine neprijavljeno boravila u nehigijenskom naselju na Novom Beogradu (...), a da pri tom nije decu prijavila nadležnim organima, nije im obezbedila lična dokumenta niti ih je upisala u školu i uključila u obrazovni sistem, usled čega su maloletna deca vaspitno i higijenski zapuštena i zanemarena“.

Notorna je činjenica da stanovnici neformalnih naselja nemaju mogućnost da prijave prebivalište, zbog nedostatka zakonskog osnova stanovanja. S.S. je do 1999. godine živela na Kosovu, kada je usled sukoba bila prinuđena da napusti svoj dom i kasnije se preseli u Sarajevo, gde je rodila dvoje dece. Međutim, deca nisu dobila državljanstvo BiH, niti su stekla državljanstvo Republike Srbije. Po dolasku u Beograd, S.S. je uz pomoć Praxisa, za jednog sina u Sarajevu sprovela postupak određivanja ličnog imena, a za oba sina pribavila je izvode iz matične knjige rođenih. Potom je deci pokušala da prijavi prebivalište i pribavi im zdravstvene knjižice, ali u tome nije uspela, jer nemaju regulisano državljanstvo. Nijedan od organa kojima se obraćala nije je poučio o radnjama koje je potrebno preduzeti kako bi deci obezbedila lična dokumenta. Pored toga, nasuprot navodima iz optužnog predloga, S.S. je upisala decu u školu.

Ovo je prvi poznati slučaj da roditelj bude optužen zbog toga što deca ne poseduju lična dokumenta. Apsurdna je situacija da državni organi umesto da preduzimaju mere kojima će olakšati stanovnicima neformalnih romskih naselja i licima u riziku od apatridije punu integraciju u društvo, građanku S.S. krivično gone zbog navodnog zanemarivanja dece.