Skupština Srbije usvojila je 20. juna Zakon o izmenama i dopunama Zakona o matičnim knjigama, koji će početi da se primenjuje 1. januara 2019.

Tom prilikom propuštena je šansa da se reši problem upisa u matične knjigu dece čije majke ne poseduju lične dokumente. Naime, dva podzakonska akta koja regulišu postupak prijave rođenja i upis u matične knjige sadrže odredbe koje sprečavaju da odmah po rođenju budu upisani svi podaci o novorođenoj deci, uključujući i njihova  imena, ukoliko majke ne poseduju lične dokumente.

To zapravo znači da ova deca u najosetljivijem životnom dobu ostaju bez izvoda iz matične knjige rođenih, a samim tim i bez mogućnosti da ostvare pravo na zdravstvenu ili socijalnu zaštitu. Ovaj problem u Srbiji gotovo isključivo pogađa pripadnike romske nacionalne manjine i doprinosi daljem pogoršanju njihovog ionako teškog položaja. 

Ovakvo stanje ne samo da je neodrživo sa stanovišta poštovanja ljudskih prava, već ukazuje i na to da u pravnom sistemu Srbije postoji ozbiljna anomalija, pošto i Ustav Republike Srbije i ratifikovane međunarodne konvencije garantuju svakom detetu pravo na upis u matičnu knjigu rođenih i to odmah nakon rođenja. Zbog toga su i različite međunarodne organizacije i ugovorna tela u svojim preporukama i izveštajima istakle da Srbija treba da omogući upis svakog deteta odmah nakon rođenja, bez obzira na status roditelja. Srbija je i u Indeksu apatridije, koji pruža uvid u to na koji način različite države u Evropi štite osobe bez državljanstva i šta čine da bi sprečile i smanjile pojavu apatridije, dobila lošu ocenu u pogledu ostvarivanja prava na blagovremeni upis dece u matične knjige.

Tokom javne raprave o nacrtu novog zakona, Praxis je tražio da se u zakon unese odredba koja bi obavezivala matičara da u matičnu knjigu rođenih upiše dete bez obzira na to da li roditelji imaju lične isprave. Nažalost, ovaj predlog nije prihvaćen.

Premda je propuštena prilika da se u zakon unese odredba koja bi garantovala upis u matičnu knjigu rođenih svakog deteta odmah nakon rođenja, ovaj problem bi mogao da se reši izmenom podzakonskih akata. Praxis će nastaviti da se zalaže da se izmene odredbe podzakonskih akata koje onemogućavaju upis u matične knjige dece čiji roditelji ne poseduju lične dokumente. Na taj način ne samo da bi se preduprediti novi slučajevi pravno nevidljivih lica, već bi se obezbedilo poštovanje osnovnog načela pravnog sistema, koje nalaže da akti niže pravne snage moraju biti usklađeni sa hijerarhijski višim pravnim normama.