Najoštrije osuđujemo izostanak adekvatne reakcije Sekretarijata za socijalnu zaštitu grada Beograda koji se oglušio o zahteve za obezbeđivanje adekvatnog alternativnog smeštaja romskim porodicama sa decom iz Skadarske ulice. Ove porodice su juče ostale na ulici. Stanovnici Skadarske 55 prošlu noć su proveli u gradskim parkovima a deci je prenoćište pružilo Svratište za „decu ulice“.

Napominjemo da su se povodom ovog slučaja 22 organizacije civilnog društva zajednički obratile nadležnim gradskim vlastima i da su pokušaji da se dogovori sastanak i saradnja sa Sekretarijatom za socijalnu zaštitu bili uzaludni.

Stanari iz Skadarske ulice su se još 20. jula 2011. godine obratili Sekeretarijatu za socijalnu zaštitu grada Beograda sa zahtevom za hitno pronalaženje adekvatnog smeštaja zbog toga što im je 27. jula 2011. godine pretilo prinudno iseljenje iz objekta u kom su živeli. Kako gradske vlasti nisu reagovale na ovaj zahtev, na dan prinudnog iseljenja aktivisti organizacija za zaštitu ljudskih prava postigli su dogovor sa punomoćnikom vlasnika napuštenog objekta i uspeli da odlože prinudno iseljenje za 15 dana, kako bi u međuvremenu došlo do iznalaženje rešenja za smeštaj ovih porodica. Međutim, jedino što su nadležni ponudili ovim porodicama jeste jednokratna socijalna pomoć, razdvajanje porodica i smeštaj dece starije od tri godine u ustanovama socijalne zaštite i karte do mesta prebivališta za porodicu koja nije iz Beograda.

Posebno zabrinjava činjenica da su nadležni organi zanemarili naročito težak položaj žene žrtve nasilja u porodici. Žrtvi nasilja u porodici ponuđena je karta u jednom pravcu u mesto gde joj je prebivalište prijavljeno na adresi nasilnika.

Ponovo napominjemo da Međunarodni dokumenti u oblasti zaštite ljudskih prava, pre svega Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, koji obavezuju i Republiku Srbiju, garantuju pravo na stanovanje i obezbeđivanje alternativnog smeštaja u slučajevima prinudnog iseljenja. Rezultat prinudnih iseljenja ne treba da budu beskućnici, koji su dodatno izloženi kršenju ostalih ljudskih prava.

Odgovornost za kršenje prava stanovnika Skadarske ulice 55 i povredu međunarodnih obaveza iz oblasti ljudskih prava koje obavezuju Republiku Srbiju u potpunosti snose nadležni organi grada Beograda. Zbog toga zahtevamo da nadležne gradske vlasti hitno obezbede adekvatan alternativni smeštaj porodicama iz Skadarske i da prestanu sa praksom prinudnih iseljenja koja je u suprotnosti sa međunarodnim standardima u oblasti prava na stanovanje.

Organizacije potpisnice saopštenja:

1.    Praxis
2.    Komitet pravnika za ljudska prava – Yucom
3.    Regionalni centar za manjine
4.    Žene u crnom
5.    Centar za unapređivanje pravnih studija
6.    Inicijativa mladih za ljudska prava
7.    Fond za humanitarno pravo
8.    Centar za integraciju mladih

Nevladina organizacija Praxis, Fond za humanitarno pravo, Regionalni centar za manjine i Centar za integraciju mladih apeluju na državne organe i jedinice lokalne samouprave da u skladu sa svojim mogućnostima i nadležnostima hitno otpočnu sa pružanjem pomoći stanovnicima neformalnih naselja. Takođe, pozivamo građane i društveno odgovorna preduzeća da u izrazito nepovoljnim vremenskim uslovima pokažu solidarnost sa stanovnicima ovih naselja i pomognu doniranjem ogreva, hrane i tople odeće.
 
Naši sugrađani iz neformalnih naselja žive ispod granice siromaštva, mnogi od njih bez socijalne i zdravstvene zaštite, bez stalnog izvora prihoda, u kućama koje su građene od materijala koje većina građana smatra otpadom i u uslovima potpune društvene isključenosti. Pri izuzetno niskim temperaturama stanovnicima neformalnih naselja a posebno deci i starim licima dramatično je ugroženo zdravlje ali i život zbog loše izolacije objekata u kojima stanuju, nedostatka ogreva, hrane i nemogućnosti da rade u izrazito teškim vremenskim uslovima. Posebno zabrinjava činjenica da je nastavak hladnog talasa najavljen i za naredne dane, da se njihova situacija ne poboljšava a da u naseljima živi veliki broj dece koja neće moći ni da se ugreju u školama koje su zatvorene.

Apelujemo na nadležne državne organe da povećaju kapacitete prihvatilišta,  prihvatnih centara i ustanova socijalne zaštite kako bi se najugroženijim stanovnicima neformalnih naselja obezbedilo privremeno sklonište od hladnoće. U razmatranju alternativnih mogućnosti za smeštaj najugroženijih skrećemo pažnju da se praksa izmeštanja dece iz porodica u ovakvim situacijama pažljivo razmatra i da je potrebno uložiti dodatne napore kako bi se očuvalo jedinstvo porodice. Takođe, pozivamo predstavnike institucija socijalne zaštite da formiraju mobilne timove u svojim zajednicama koji će obilaziti stanovnike najugroženijih neformalnih naselja kako bi se na adekvatan način  i u što kraćem roku odgovorilo na zadovoljenje njihovih egzistencijanih potreba.

Održavanja Parade ponosa trenutno je najvažnije pitanje koje se može postaviti u vezi sa ljudskim pravima u Srbiji. Da li su pripadnici LGBT zajednice građani trećeg reda, da li su oni jedina grupa kojoj se konstantno, iz godine u godinu, negira pravo na okupljanje i izražavanje mišljenja, da li je državna vlast slobodna od obaveze poštovanja i zaštite njihovih prava garantovanih Ustavom zemlje?

Koalicija protiv diskriminacije i Koalicija za pristup pravdi zahtevaju od Vlade Republike Srbije da javno odgovori na ova pitanja. Već čitav niz godina, najodgovorniji predstavnici nadležnih državnih organa ističu istu tvrdnju: održavanje Parade je pitanje koje se tiče bezbednosti, a ne ljudskih prava.

Ovaj proizvoljan i izveštačen politički stav koji ljudska prava suprotstavlja pravu na ličnu bezbednost ljudi, ima za cilj da u javnosti prikrije podudarnost političkih ideologija onih koji pribegavaju nasilju u društvu i koji se zovu huligani i onih kojima je povereno da se u ograničenom vremenskom periodu brinu o zaštiti od nasilja u društvu i koji se zovu aktuelni predstavnici državne vlasti.

I jedni i drugi ne žele održavanje Parade ponosa zbog toga što su prema njoj već razvili lični politički animozitet. Jedni prete nasiljem, dok drugi tvrde da je pretnja nasiljem za njih zastrašujuća, te da zbog toga oni nisu u mogućnosti da je otklone.

Ovaj veoma harmoničan ljubavno-politički odnos između jednih i drugih se svake godine iznova konstituiše, i to bez obzira na napore organizatora Parade, zahteve međunarodne zajednice, proteste nevladinih organizacija, izjave i govore uglednih pojedinaca, odluku Ustavnog suda Srbije, bez obzira na pravni poredak zemlje, na ideje pravde i jednake slobode, reklo bi se bez obzira na sve.

Koalicija protiv diskriminacije i Koalicija za pristup pravdi zahtevaju od Vlade Republike Srbije da ove godine donese hrabru odluku i izađe iz začaranog kruga nasilja koje rađa jalovu politku. Oduprite se nasilju, stanite u odbranu prava i sloboda kao osnovnih vrednosti društva, pokažite zube političkim ekstremistima, i sami znate da vi to možete, samo kad hoćete! U suprotnom, zadržaćete položaj saučesnika u kršenju ljudskih prava. 

Potpisnice:

Koalicija protiv diskriminacije
Koalicija za pristup pravdi

Koaliciju protiv diskriminacije čine: Centar za unapređivanje pravnih studija, Civil Rights Defenders, CHRIS – mreža odbora za ljudska prava u Srbiji, Gayten LGBT, Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava, Praxis, Regionalni centar za manjine, Udruženje studenata sa hendikepom

Koaliciju za pristup pravdi čine: Centar za unapređivanje pravnih studija, Civil Rights Defenders, CHRIS – mreža odbora za ljudska prava u Srbiji, Fond za humanitarno pravo, Inicijativa mladih za ljudska prava, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Praxis, Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda

Problem „pravno nevidljivih lica” postoji godinama i sprečava više hiljada ljudi da ostvare osnovna ljudska prava. Zaštitnik građana, stoga smatra, da bi Narodna skupština, bez odlaganja, trebalo da usvoji izmene i dopune Zakona o vanparničnom postupku u delu koji se odnosi na sastavljanje isprave o činjenici rođenja.

Zaštitnik građana kao podnosilac Inicijative za izmenu i dopunu Zakona o vanparničnokm postupku Vladi Republike Srbije, uložiće i amandman zbog izmena upućenog predloga koje su u međuvremenu nastale. Naime, Zaštitnik građana očekuje da će Narodna skupština usvojiti izmene i dopune saglasno predlogu koji je Zaštitinik građana uputio Vladi u kojem bi bilo predloženo da organizacije koje se bave ljudskim pravima mogu da pokrenu postupak za sastavljanje isprave o činjenici rođenja. Ova izmena veoma je važna, s obzirom na to da su nevladine organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava, radeći na problemima „pravno nevidljivih lica“ i lica koja ne poseduju lična dokumenta stekla stručnost i razvile potrebne resurse na osnovu kojih mogu aktivno učestvovati u rešavanju njihovih problema.


Saopštenje preuzeto sa sajta Zaštitnika građana.

Nevladine organizacije Udruženje Vaša prava BiH, Praxis iz Srbije, Program građanskih prava Kosova, Pravni Centar iz Grne Gore, Udruženje makedonskih mladih pravnika iz Makedonije, i Informativni pravni centar iz Hrvatske, potpisale su 13. marta 2012. godine u Sarajevu Memorandum o razumevanju kojim je formirana Mreža pružalaca pravne pomoći na Zapadnom Balkanu (WeBLAN - Western Balkan Legal Aid Network).

WeBLAN će funkcionisati kao nezavisna mreža organizacija civilnog društva posvećena zaštiti, promociji i unapređenju ljudskih prava i socijalne inkluzije, prevenciji i smanjenju pojave apartidije na Zapadnom Balkanu i borbi protiv diskriminacije.

Saradnja ovih organizacija datira još od 2008. godine kada su, kao izvršni partneri Visokog Komesarijata Ujedinjenih Nacija za izbeglice, otpočele spovođenje regionalnog projekta usmerenog na unapređenje socijalne inkluzije marginalizovanih zajednica na teritoriji Zapadnog Balkana.


Više informacija o ciljevima i aktivnostima WeBLAN-a možete videti ovde.

Odlukom Apelacionog suda u Novom Sadu potvrđena je presuda kojom je Osnovni sud u Novom Sadu utvrdio da je tuženi Grad Novi Sad – Gradska uprava za opšte poslove diskriminatorski postupao prema licima romske nacionalnosti u postupcima naknadnog upisa u matičnu knjigu rođenih.

Gradska uprava za opšte poslove grada Novog Sada je zahteve za naknadni upis troje pravno nevidljivih Roma odbacila s pozivanjem na „trenutnu situaciju u Novom Sadu, sa sve većim prilivom lica romske nacionalnosti koji za sebe i svoju decu tvrde da su rođeni u Novom Sadu“, ističući i bojazan da će „brzopleto, neozbiljno i neoprezno“ postupanje po njihovim zahtevima „izazvati masovnu pojavu sličnih zahteva lica romske nacionalnosti“, zbog čega je Praxis, u oktobru 2010. godine, podneo tužbu protiv Grada Novog Sada tražeći da se utvdi diskriminatorsko postupanje prema licima romske nacionalnosti.

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu od septembra 2011. godine utvrđeno je da se „tuženi rukovodio ličnim svojstvima podnosioca zahteva, neopravdano praveći razliku u odnosu na ova lica, zasnovanu na njihovoj nacionalnoj pripadnosti, (...) te ih stavio u nepovoljniji položaj u odnosu na druge podnosioce zahteva koji nisu romske nacionalnosti, čime je učinio akt neposredne diskriminacije“.

Odlučujući u žalbenom postupku, Apelacioni sud u Novom Sadu je dana 18.01.2012. godine odbio kao neosnovanu žalbu tuženog od decembra 2011. godine i potvrdio prvostepenu presudu kojom je utvrđen teži oblik diskriminatorskog postupanja Grada Novog Sada. Tuženi je obavezan da u roku od 15 dana u celosti objavi presudu u dnevnom listu „Politika“.

Licima romske nacionalnosti bez stalnog prebivališta, odnosno boravišta ponovo se uskraćuje pristup pravu na zdravstveno osiguranje. Pojedine filijale Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje ponovo zahtevaju da lica romske nacionalnosti prilože prijavu boravka prilikom prijave na zdravstveno osiguranje, a onima koji prijavu boravišta nemaju, onemogućava se sticanje svojstva osiguranika. Romima koji su ranije uspeli da pribave zdravstvene knjižice i bez prijave boravka,  sada se onemogućava overavanje knjižica.

Obavezu prilaganja prijave boravka ranije je propisivao Pravilnik o načinu i postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Međutim, nakon što je Praxis pred Ustavnim sudom Republike Srbije pokrenuo postupak ocene zakonitosti Pravilnika, u julu 2010. godine Pravilnik je izmenjen i ukinuta je obaveza prilaganja prijave boravka za lica romske nacionalnosti bez stalnog prebivališta, odnosno boravišta. Pravilnik je usklađen sa Zakonom, a brojnim Romima omogućeno je da po prvi put dobiju zdravstvene knjižice. Zaključno sa prethodnim mesecom, ta lica su dobijala zdravstene knjižice na osnovu člana 22. Zakona o zdravstvenom osiguranju koji je Romima omogućavao da steknu svojstvo osiguranika bez obzira na to da li imaju prijavu boravka, kao i na osnovu izmenjenog člana 7. tačke 11. Pravilnika, kojim je propisano da ta lica umesto prijave boravka prilažu ličnu izjavu o adresi stanovanja.

Uskraćujući pravo na zdravstveno osiguranje jednoj od najugroženijih grupa u Srbiji, filijale RFZO se pozivaju na Uredbu o sadržini, obrascu i načinu podnošenja jedinstvene prijave na obavezno socijalno osiguranje u kojoj se navodi da lica romske nacionalnosti treba da prilože i prijavu boravka. Takvo postupanje filijala RFZO, ne samo da je u suprotnosti sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju, nego predstavlja i kršenje ustavnog jemstva shodno kome se dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može smanjivati.

Zbog okolnosti da se Romima koji ne mogu da prijave mesto boravka uskraćuje pravo na zdravstveno osiguranje na nezakonit način, Praxis je 27.04.2012. uputio Ustavnom sudu inicijativu za ocenu zakonitosti Uredbe, tražeći da sud donese odluku kojom se utvrđuje da je sporna odredba Uredbe u suprotnosti za Zakonom o zdravstvenom osiguranju.


Pogledajte povezane vesti:


Inicijativa za ocenu zakonitosti člana 7. tačka 11. Pravilnika iz obaveznog zdravstvenog osiguranja

Korak napred u ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu pripadnika romske nacionalne manjine

 

„Šta će se desiti sa nama, šta će se desiti sa porodicama sa juga, sa decom, bolesnima i nepokretnima – ništa nismo mogli da čujemo.“ (jedan od stanovnika Belvila)

Organizacije za zaštitu ljudskih prava obaveštavaju javnost da će Grad Beograd sutra, 26. aprila 2012. godine u 6 časova ujutru otpočeti sa prinudnim iseljenjem romskih porodica koje stanuju u neformalnom naselju Belvil. Ovo prinudno iseljenje je sedamnaesto u nizu, u periodu malo dužem od dve godine, koje se sprovodi u suprotnosti sa međunarodnim standardima ljudskih prava koji obavezuju Republiku Srbiju.

Podsećanja radi, ovo prinudno iseljenje pratili su sledeći problemi i nepoštovanje standarda:

Odsustvo akcionog plana za sprovođenje iseljenja i netransparentno postupanje Grada Beograda
Grad Beograd nije izradio akcioni plan za iseljenje naselja Belvil, a stanovnicima naselja nisu pružene jasne informacije o lokacijama na koje se iseljavaju, uslovima života u alternativnom smeštaju niti o ostvarivanju drugih prava. Pored toga, gradska uprava je zabranila nevladinim organizacijama da prisustvuju javnom sastanku sa stanovnicima naselja i nezakonito odlaže da dostavi informacije o postupku iseljenja.

Odsustvo adekvatnih konsultacija sa stanovnicima naselja
Iako je bilo organizovano nekoliko informativnih sastanaka sa stanovnicima naselja, oni se ne mogu smatrati adekvatnim konsultacijama. Porodice koje stanuju u naselju nisu imale mogućnost da predlože alternative niti da u dijalogu sa Gradom Beogradom dobiju precizne informacije o lokaciji na koju se iseljavaju, alternativnom smeštaju koji im se nudi niti o drugim pravima koja im pripadaju.

Standardi za zatvorski smeštaj su adekvatniji od onih koje grad nudi stanovnicima Belvila
Prema propisima Republike Srbije čak je i zatvorski smeštaj adekvatniji od onog koji se nudi stanovnicima naselja Belvil. Naime, prema Zakonu o izvršenju krivičnih sankcija svakom osuđeniku pripada 4 kvadratna metra prostora dok se do šest članova jedne porodice iz Belvila smešta u metalne kontejnere koji imaju 15 metara kvadratnih.

Neadekvatne lokacije za alternativni smeštaj
Većina lokacija na koje se raseljavaju stanovnici Belvila je veoma udaljena od mesta na kojima rade, ostvaruju prava iz socijalne i zdravstvene zaštite ili im deca idu u školu. Pored toga ova naselja su prostorno segregirana i predstavljaju prostor koji je udaljen od ostatka sredine u kojoj stanuju a namenjen je isključivo za stanovanje Roma.

Odsustvo prava na adekvatan pravni lek
U procesu iseljenja stanovnici naselja nisu imali adekvatan pravni lek. Naime, žalbe na rešenja o rušenju ne odlažu izvršenje rešenja i ne predstavljaju nikakvu sigurnost da će porodice pre rušenja njihovih objekata imati mogućnost da dobiju zaštitu makar drugostepenog organa.

Odsustvo razumevanja inkluzije Roma od strane gradskih vlasti
Jedini model inkluzije koji Grad Beograd nudi Romima odnosi se na život u segregiranim kontejnerskim naseljima. Gradska uprava ne preduzima ništa kako bi poboljšala uslove stanovanja u neformalnim naseljima niti preduzima korake kako bi stanovnici ovih naselja mogli da ostvaruju osnovna ljudska prava. Romima iz kontejnerskih naselja preti iseljenje i iz ovog smeštaja ukoliko im deca ne idu redovno u školu ili ukoliko ne „usvoje pravila lepog ponašanja prema predstavnicima institucija Grada Beograda“.

Odsustvo aktivnosti organa Republike Srbije u pogledu priprema za sprovođenje iseljenja naselja Belvil
Vlasti Republike Srbije se nisu uključile u aktivnosti koje sprovodi Grad Beograd povodom prinudnog iseljenja naselja Belvil. Imajući u vidu da je Beograd do sada sproveo šesnaest prinudnih iseljenja neformalnih naselja kršeći međunarodne standarde ljudskih prava, Vlada Republike Srbije je bila dužna da spreči ovakvo postupanje. Ona je i dužna da u najkraćem roku stvori adekvatan pravni okvir koji bi regulisao način sprovođenja iseljenja neformalnih naselja.

Republika Srbija nema plan niti propise za rešavanje problema neformalnih naselja već se sva iseljenja sprovode nasumice, bez poštovanja ljudskih prava stanovnika neformalnih naselja i kriterijuma za obezbeđivnje adekvatnog smeštaja stanovnicma neformalnih naselja koji su najugroženija i najsiromašnija društvena grupa u Srbiji.

Najoštrije osuđujemo teška kršenja ljudskih prava stanovnika neformalnih naselja koja Grad Beograd sprovodi i pozivamo vlasti da hitno obustave ovakva postupanja koja se sprovode uz nepoštovanje ljudskog dostojanstva i u suprotnosti su sa dokumentima i preporukama međunarodih organizacija – pre svega Ujedinjenih nacija i Evropske unije.


Organizacije potpisnice saopštenja:

Praxis
Regionalni centar za manjine
Centar za prava manjina
Centar za unapređivanje pravnih studija
Žene u crnom
Inicijativa mladih za ljudska prava
Fond za humanitarno pravo
Komitet pravnika za ljudska prava - YUCOM

Nevladina organizacija Praxis potpisala je Sporazum o saradnji između udruženja građana u okviru Mreže organizacija za decu Srbije – MODS, čime je postala član te mreže.

Mreža organizacija za decu Srbije posvećena je ostvarivanju prava garantovanih Konvencijom o pravima deteta Ujedinjenih nacija, Ustavom i zakonima Republike Srbije i ostvarivanju Milenijumskih ciljeva razvoja, deklaracije „Svet po meri dece“, kao i Nacionalnog akcionog plana za decu Republike Srbije.

Misija Mreže organizacija za decu je ostvarivanje prava, unapređenje položaja i poboljšanje kvaliteta života dece u Srbiji.

Sporazum o saradnji između udruženja građana u okviru Mreže organizacija za decu Srbije ima za cilj da:

• uspostavi reprezentativnu mrežu organizacija građanskog društva;
• unapredi saradnju organizacija građanskog društva na polju poštovanja i ostvarivanja prava dece;
• doprinese jačanju kapaciteta organizacija građanskog društva koje za cilj imaju unapređenje položaja dece.

Članice Mreže smatraju da briga o deci ima izuzetan značaj za svako društvo koje misli o svojoj budućnosti i da ulaganje u decu predstavlja najsigurniju investiciju u razvoj.

Više o Mreži organizacija za decu Srbije možete saznati ovde.

Na potrebu zaustavljanja prinudnih iseljenja neformalnih naselja poslednjih godina skreću pažnju mnogobrojne domaće i međunarodne organizacije, kao i tela koja nadziru primenu međunarodnih ugovora koje je Srbija ratifikovala. U martu 2011. godine, nakon razmatranja periodičnog izveštaja Republike Srbije i pristiglih izveštaja, Komitet za eliminaciju rasne diskriminacije preporučio je Republici Srbiji da preduzme korake da nijedno iseljenje neformalnih naselja ne predstavlja prinudno iseljenje i da se uspostavi proceduralna zaštita koja će omogućiti poštovanje ljudskog dostojanstva stanovnika neformalnih naselja. Pored toga, u oktobru 2011. godine Evropska komisija je u analitičkom izveštaju o pristupu Srbije Evropskoj uniji navela da: „još uvek ne postoji sistemski pristup iseljenjima nelegalnih romskih naselja, koja se često sprovode neadekvatno i rezultiraju ozbiljnim povredama i kršenjima osnovnih ljudskih prava“.

U Srbiji, prema poslednjim informacijama dobijenim nakon sprovođenja popisa 2011. godine, postoji oko 780 romskih naselja od kojih je više od sedmine u Beogradu. Od 2009. godine zabeleženo je 16 velikih iseljenja neformalnih naselja u Beogradu kojima je pogođeno skoro 1.500 lica. Prinudnim iseljenjima koja su sprovedena izvršene su mnogobrojne povrede ljudskih prava stanovnika neformalnih naselja – prava na imovinu, prava na slobodan izbor prebivališta i prava na adekvatno stanovanje koje je garantovano Međunarodnim paktom o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima.

Kao deo svojih aktivnosti usmerenih na rešavanje ovog gorućeg problema, Praxis je u maju 2012. godine objavio izveštaj o prinudnom iseljenju neformalnog naselja u Bloku 72 na Novom Beogradu.

Preuzmite izveštaj: Iseljenje neformalnog naselja u Bloku 72, Novi Beograd