Preuzeto sa službene internet prezentacije Ambasade Norveške u Srbiji
30.04.2014 // Sa trogodišnjim projektom čiji je cilj poboljšanje položaja marginalizovanih grupa u Srbiji, naročito romske populacije, NVO Praxis predstavlja primer onoga što ambasada smatra uspešnim partnerom na projektu.
Praxis, nevladina i neprofitna organizacija sa sedištem u Beogradu, završila je sprovođenje trogodišnjeg projekta pod nazivom „Doprinos socijalnoj inkluziji i borbi protiv diskriminacije marginalizovane populacije u Srbiji” u partnerstvu sa Edukativnim centrom Roma iz Subotice i Udruženjem Romkinja „Osvit“ iz Niša.
U okviru projekta, koji je finansiralo Ministarstvo inostranih poslova Kraljevine Norveške, Praxis je pratio primenu relevantnog zakonodavstva i strateških dokumenata u cilju poboljšanja statusa marginalizovanih grupa, analizirao je dejstvo njihove primene, te beležio slučajeve diskriminacije i kršenja prava.
Prikupljeni podaci i zaključci su predstavljali osnovu za aktivnosti javnog zagovaranja čiji je cilj bila izmena zakona, politika i prakse relevantnih državnih organa.
Istovremeno, svrha edukativnih radionica za stanovnike neformalnih naselja i okruglih stolova za predstavnike relevantnih organa i pružalaca usluga bila je da se osnaže pripadnici marginalizovanih grupa kako bi mogli da koriste postojeće pravne mehanizme u ostvarivanju i zaštiti svojih prava, kao i da bi se senzibilisali predstavnici organa za probleme sa kojima se ova lica suočavaju u pristupu svojim zagarantovanim pravima.
Konačni izveštaj je pripremljen na osnovu kombinovane metodologije koja je podrazumevala analizu zakonskog okvira, studije slučajeva, anketu i fokus grupe sa pripadnicima romske populacije, kao i intervjue sa predstavnicima relevantnih organa i institucija.
U izveštaju su predstavljeni postignuti rezultati i ostvareni napredak, kao i preostali problemi u pogledu ostvarivanja prava na pravni subjektivitet, socijalnu i zdravstvenu zaštitu, obrazovanje, rad i zapošljavanje i prava na adekvatno stanovanje.
Praxis je počeo sa radom 2004. godine kada je ova nevladina, neprofitna organizacija osnovana nakon implementacije projekta Norveškog saveta za izbeglice (NRC), koji je finasiralo Ministarstvo inostranih poslova Kraljevine Norveške.
NRC je čitav niz godina bio posvećen pružanju pravne pomoći u regionu i na kraju je ostavio svojim lokalnim kancelarijama da osnuju vlastite organizacije i nastave sa tim radom.
„Ova strategija je očigledno bila uspešna, jer mi nismo postali samo funkcionalna organizacija, već i organizacija koja uživa poštovanje”, kaže Ivanka Kostić, izvršna direktorka Praxisa.
Za deset godina postojanja, organizacija je pružila besplatnu pravnu pomoć za ukupno 70.106 lica, započela i vodila ukupno 14,123 upravnih ili sudskih postupaka, organizovala više od 900 poseta mobilnih timova, te u posećenim mestima održala sastanke kojima je prisustvovalo preko 18.000 ljudi koji su dobili informacije i savete u vezi sa pristupom socioekonomskim i statusnim pravima, te zastupala 170 žena žrtava nasilja u porodici u ukupno 305 sudskih postupaka.
Praxis je od NRC nasledio praksu rada sa grupama migranata, izbeglica i interno raseljenih lica (IRL). S obzirom na činjenicu da su mnoga interno raseljena lica Romi, kao i da se lokalna romska populacija suočava sa nizom gorenavedenih problema, Praxis je ubrzo usredsredio svoje aktivnosti na romsku populaciju.
Timovi Praxisa su proveli mnogo vremena na terenu i u lokalnim zajednicama, što im je pomoglo da prikupe informacije i dopru do ljudi koji su obično imali poteškoće u pristupu informacijama i uslugama pomoći.
„Problemi kojima smo se bavili protezali su se zatim i na socio-ekonomska prava, prava u oblasti zdravstvene zaštite, obrazovanja, zapošljavanja, socijalne zaštite - i kada smo stigli do stambenog pitanja, kao jedne od ključnih problematičnih oblasti, bilo je prirodno da i tu damo svoj doprinos“, kaže Ivanka Kostić.
Angažovanje na nivou politike
Kako bi došlo do promena koje samo država može da uvede, Praxis je ostvario saradnju sa državnim organima i drugim relevantnim akterima.
„Oslanjali smo se na ovu saradnju čak i kada smo bili kritični i predlagali određene nepopularne promene, ali promene kojima smo godinama doprinosili pokazale su da je ta saradnja ipak bila uspešna", kaže Kostić.
Što se tiče pitanja pravno nevidljivih lica, Praxis se udružio sa Centrom za unapređivanje pravnih studija i njihovi stručnjaci su izradili model zakona (Zakon o izmenama i dopunama Zakona o vanparničnom postupku) kojim se predviđa utvrđivanje vremena i mesta rođenja u slučaju kada osoba ne može da se upiše u matične knjige u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku.
„Ovaj novi zakon je bio potreban, jer, kao što smo više puta govorili, veliki broj ljudi se nalazi u specifičnoj situaciji u kojoj ne mogu da se upišu u knjige državljana", kaže Kostić.
U početku su naišli na snažan otpor tadašnjeg Ministarstva za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu. Međutim, kroz projekat koji je podržala EU, razmotrili su iskustva iz Bugarske i Rumunije, kao i drugih zemalja EU sa velikim prilivom migranata, i organizovali zainteresovane strane.
"Zaštitnik građana nam se pridružio i, na kraju, dostavio nacrt predloga zakona parlamentu", objasnila je Ivanka Kostić.
Zakon je usvojen sa manjim izmenama 2012. godine. Međutim, tek treba da bude u potpunosti sproveden u praksi.
„Nakon njegovog sprovođenja, treba se detaljno pozabaviti analizom njegovog dejstva i javnim zagovaranjem praktičnih rešenja", dodala je Ivanka Kostić.
