Kao deo aktivnosti Tehničke grupe koje su usmerene na rešavanje problema pravno nevidljivih lica u Srbiji, u prostorijama Pravosudne akademije u Beogradu, 25. januara 2013. godine, organizovan je jednodnevni seminar za sudije i sudijske saradnike Prvog i Drugog osnovnog suda u Beogradu na temu primene Zakona o vanparničnom postupku, odnosno sprovođenja postupka za utvrđivanje vremena i mesta rođenja. 

U uvodnom delu seminara, članovi Tehničke grupe (predstavnici Ministarstva pravde i državne uprave, Zaštitnika građana i Praxisa) govorili su o postojećem režimu upisa u matičnu knjigu rođenih, zatim o problemima sa kojima se suočavaju lica koja nisu upisana u matičnu knjigu rođenih, razlozima neposedovanja ličnih dokumenata i dosadašnjim iskustvima iz prakse. Kroz prezentaciju slučajeva na kojima je radio, Praxis je nastojao da prisutnima približi specifičnost položaja lica koja nisu upisana u matičnu knjigu rođenih, predstavi nedostatke upravnog postupka zbog kojih mnogi od njih godinama nisu uspevali da se naknadno upišu, istovremeno ukazujući i na svrhu usvajanja dopuna Zakona o vanparničnom postupku.

Drugi deo seminara bio je posvećen analizi postupka za utvrđivanje vremena i mesta rođenja. Prof. dr. Nikola Bodiroga sa Pravnog fakulteta u Beogradu, prisutnima je govorio o toku postupka, sadržini predloga, nadležnostima suda i ovlašćenim predlagačima, kao i dokaznim radnjama i sadržaju rešenja o utvrđivanju vremena i mesta rođenja.   

Tokom diskusije, iako je pokazano razumevanje za težak položaj lica  koja nisu upisana u matičnu knjigu rođenih, sudije su ukazale na neke od problema sa kojima se već suočavaju u sprovođenju postupka. Predstavljeni problemi odnose se na nemogućnost dostave pismena predlagačima koji većinom žive u neformalnim naseljima bez mogućnosti prijave prebivališta, ali i na zakonski rok predviđen za donošenje rešenja o utvrđivanju vremena i mesta rođenja. Naime, uzimajući u obzir sva obaveštenja koja sudije treba da pribave od organa uprave pre zakazivanja ročišta, teškoće u vezi sa pozivanjem predlagača i svedoka, zatim obezbeđivanje dokaza veštačenjem kada je to neophodno, prisutne sudije su istakle bojazan da je rok od 90 dana u potpunosti neodrživ. Iskustvo Praxisa u slučajevima u kojima su zastupana lica koja nisu upisana u matičnu knjigu rođenih ukazuje na isti problem – od podnošenja predloga za utvrđivanje vremena i mesta rođenja proteklo je više od četiri meseca, a da nijedno ročište nije zakazano. U tom smislu, zaključeno je da predstavnici nevladinih organizacija koji su u stalnom kontaktu sa licima koja nisu upisana u matičnu knjigu rođenih, ali i predstavnici centara za socijalni rad mogu biti od pomoći sudijama u cilju efikasnijeg postupanja u predmetima.

Seminaru je prisustvovalo dvadeset pet sudija i sudijskih saradnika koji postupaju u vanparničnoj materiji, a  ocenjen je kao dobra prilika da se razmene iskustva i učesnicima pruže odgovarajuća saznanja i informacije koje bi im bile od pomoći prilikom primene novousvojenih zakonskih rešenja.