Evropska mreža za pitanje aptridije (ENS) objavila je izveštaj Registracija rođenja i prevencija apatridije u Evropi: dobre prakse i preostale prepreke. Izveštaj se zasniva na analizama propisa, politika i prakse u 24 evropske države, uključujući i Srbiju, koje su prethodno objavljene u Indeksu apatridije. U izveštaju se prikazuju primeri dobre prakse, ali i prepreke koje sprečavaju upis dece u matičnu knjigu rođenih.

Analiza pokazuje da se u nekim zemljama poštuje većina međunarodnih normi i dobre prakse u vezi sa upisom rođenja, dok u drugim zemljama i dalje postoje prepreke koje sprečavaju ostvarenje prava na upis u matičnu knjigu rođenih odmah po rođenju.

Srbija je u ovom izveštaju svrstana među najlošije ocenjene zemlje u pogledu mogućnosti upisa u matičnu knjigu rođenih odmah nakon rođenja, pre svega zbog toga što podzakonski akti sprečavaju upis deteta odmah nakon rođenja ako majka deteta ne poseduje lične dokumente, što je u suprotnosti sa normama međunarodnog prava, koje svakom detetu garantuju pravo na upis u matičnu knjigu rođenih odmah nakon rođenja. U izveštaju se ističe i to da ovaj problem u Srbiji posebno pogađa romsku populaciju.

S druge strane, analiza je pokazala da skoro polovina od 24 posmatrane zemlje ima zakone koji nalažu da se činjenice rođenja svakog deteta mora upisati u matične knjige bez obzira na status roditelja, kao i da se ovi zakoni primenjuju u praksi.

Praxis i ovim povodom poziva nadležna ministarstva da izmene pozakonske akte koji sprečavaju upis u matičnu knjigu odmah nakon rođenja dece čije majke ne poseduju dokumente.