Praxis je objavio publikaciju u kojoj se ukazuje na to da apatridi u Srbiji ne mogu da ostvare prava koja im garantuju Konvencija o pravnom položaju lica bez državljanstva i domaći propisi, te je stoga potrebno da se uspostavi postupak za utvrđivanje statusa lica bez državljanstva. Publikacija je pripremljena u okviru projekta „Indeks apatridije“, Evropske mreže za pitanja apatridije.
Indeks apatridije (Statelessness Index) je onlajn alatka koja procenjuje kako zakoni, prakse i politike zemalja u Evropi štite lica bez državljanstva i šta rade na sprečavanju i smanjenju apatridije, u odnosu na međunarodne norme i dobru praksu. Indeks je prva takva alatka koja pruža sveobuhvatnu komparativnu analizu i trenutno obuhvata 32 evropske države, uključujući Srbiju. On omogućava korisnicima da lako uoče koje oblasti zakona, politika i prakse države mogu unaprediti. Namenjen je vladama, organizacijama civilnog društva, istraživačima, medijima i drugim zainteresovanim pojedincima, uključujući apatride.
Stotine ljudi živi u Srbiji bez potvrđenog državljanstva, bez upisa u matičnu knjigu rođenih, bez ličnih dokumenata i bez pristupa osnovnim pravima. Većina njih ima pravo na upis u matične knjige u Srbiji i na državljanstvo Srbije i, ukoliko pokrenu odgovarajuće postupke, može se očekivati da će većina i uspeti da reguliše svoj status. Ipak, postoje i oni koji ne ispunjavaju propisane uslove za sticanje državljanstva, kao i oni kojima nezakonita praksa onemogućava upis u matične knjige i potvrđivanje državljanstva.
Država je dužna da i njima pruži adekvatnu zaštitu i obezbedi im pristup osnovnim pravima. A da bi ispunila ovu obavezu, neophodno je da uspostavi postupak za utvrđivanje statusa lica bez državljanstva. Indeks apatridije u procesu rešavanja ovog pitanja može biti od velike pomoći.
Ova publikacija je pripremljena u okviru projekta "Indeks apatridije" Evropske mreže za pitanja apatridije, uz podršku Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR). Za sadržaj ove publikacije isključivo su odgovorni Praxis i Evropska mreža za pitanja apatridije, i ni na koji način ne predstavlja stavove UNHCR-a.
Publikaciju možete pogledati OVDE
Publikacija "Upis u matične knjige odmah po rođenju - problemi u Srbiji i rešenja drugih zemalja" sadrži kratak pregled problema upisa u matične knjige odmah po rođenju u Srbiji, kao i pozitivnu praksu i moguća rešenja pojedinih evropskih zemalja, pripremljen u okviru projekta „Indeks apatridije“, Evropske mreže za pitanja apatridije.
Indeks apatridije (Statelessness Index) je onlajn alatka koja procenjuje kako zakoni, prakse i politike zemalja u Evropi štite lica bez državljanstva i šta rade na sprečavanju i smanjenju apatridije, u odnosu na međunarodne norme i dobru praksu. Indeks je prva takva alatka koja pruža sveobuhvatnu komparativnu analizu i trenutno obuhvata 32 evropske države, uključujući Srbiju. On omogućava korisnicima da lako uoče koje oblasti zakona, politika i prakse države mogu unaprediti. Namenjen je vladama, organizacijama civilnog društva, istraživačima, medijima i drugim zainteresovanim pojedincima, uključujući apatride.
Svako dete mora biti upisano u matičnu knjigu rođenih odmah nakon rođenja – tako propisuju ratifikovane međunarodne konvencije, Ustav i Porodični zakon. Međutim, u Srbiji, ako majke novorođene dece nemaju lična dokumenta, njihova deca neće moći da budu upisana odmah po rođenju, već će morati da se vode dodatni postupci, zbog čega dete može da ostane neupisano i godinama nakon rođenja. Deca koja nisu upisana u matične knjige ostaju bez pristupa mnogim drugim pravima, poput prava na zdravstveno osiguranje ili socijalnu zaštitu.
Uzrok za izostanak blagovremenog upisa nalazi se u podzakonskim aktima koji regulišu postupak prijave rođenja i upis u matične knjige, koji propisuju da je za upis deteta neophodno da majke imaju lična dokumenta.
Međutim, u mnogim evropskim zemljama postoje mehanizmi koji omogućavaju da se deca upišu na vreme i u slučajevima kada roditelji ne poseduju lična dokumenta, kako je prikazano u Indeksu apatridije.
U publikaciji koju smo pripremili, predstavljeno je na koji način su neke zemlje rešile problem upisa u slučajevima kada roditelji nemaju dokumenta.
Neophodno je da se i u Srbiji otklone prepreke koje sprečavaju blagovremeni upis u matične knjige i da se na taj način svakom detetu omogući jednak pristup svim pravima u najosetljivijem periodu života. Primeri pozitivne prakse iz drugih zemalja mogu nadležnim organima u Srbiji da posluže kao putokaz na koji način se može regulisati ovo pitanje.
Važno je naglasiti i to da u Srbiji problem neupisivanja u matične knjige gotovo isključivo pogađa pripadnike romske nacionalne manjine, čiji položaj u mnogim slučajevima ionako karakterišu socijalna isključenost, nezaposlenost, siromaštvo, izostanak školske spreme, loša zdravstvena situacija, a neretko su i žrtve diskriminacije. Izostanak upisa u matične knjige samo produbljuje ove probleme i čini ih još teže rešivim.
Ova publikacija je pripremljena u okviru projekta "Indeks apatridije" Evropske mreže za pitanja apatridije, uz podršku Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR). Za sadržaj ove publikacije isključivo su odgovorni Praxis i Evropska mreža za pitanja apatridije, i ni na koji način ne predstavlja stavove UNHCR-a.
Publikaciju možete pogledati OVDE
„Nacionalna koalicija za okončanje dečijih brakova pripremila je deseto izdanje informatora koje ima za cilj da ukaže na problem dečjih brakova u Srbiji i aktivnosti koje se sprovode u cilju prevencije i eliminacije ove štetne pojave.
Informator, između ostalog, donosi vest o predstavljanju Vodiča za efikasnu podršku u slučaju dečjih brakova na lokalnom nivou sa primerima dobre prakse koji je izrađen na osnovu iskustava iz pet lokalnih samouprava u Srbiji.
Pored toga, u Informatoru je objavljen i tekst Isidore Nedić, studentkinje novinarstva na Fakultetu političkih nauka i glavne i odgovorne urednice magazina Student, sa kojom je, između ostalih, razgovarala i naša Nevena Marković.
Tekst informatora možete preuzeti OVDE.
Valentina već ima iskustvo u radu u ugostiteljskoj industriji. Radila je prethodno kao sobarica u jednom hotelu u Bujanovačkoj banji, ali je to bio sezonski posao, i, nakon završetka sezone, morala je da nađe drugi posao kako bi doprinela izdržavanju svoje porodice.
Iako je već imala neko iskustvo, na trening na temu prilika u ugostiteljskoj industriji se prijavila kako bi proširila svoje znanje o hotelijerstvu, i dobila priliku da se dodatno usavrši. Ističe i da je deo treninga o radnom pravu bio izuzetno značajan za nju. „Naučila sam dosta, i o radnom pravu i diskriminaciji, i osećam se samostalnije, osnaženije i razmišljam o poslu i svojoj ulozi drugačije“.
Već na treningu, Valentina je pokazala značajno interesovanje za teme koje su obrađivane i želju da dodatno nauči, te se, stoga, prijavila i za stručnu praksu u hotelu „Royal Putnik“ u Vranju. „Sa prakse nosim jako lepe utiske, svi su bili jako kolegijalni, kao jedna porodica su,“ navodi Valentina. Dodaje da u hotelu očekuju da budeš pendantan i vredan, a da, ako imaš neki problem sa gostima ili bilo kakav drugi, da nema razloga za strah, da menadžmentu možeš da se obratiš i da se sve brzo i efikasno rešava.
S obzirom da je ovaj hotel jedan od najboljih u Vranju, Valentina ističe da bi u takvim uslovima volela da radi. Praksa u hotelu joj je omogućila da upozna funkcionisanje sistema, da se obučava u prestižnom hotelu, i da vidi kakve prilike postoje na tržištu i da tome teži.
Nakon prakse, Valentina je dobila dodatnu podršku da završi napredni kurs za sobaricu, koji je, kako navodi, traženiji i plaćeniji, i nada se, kada se bude ukazala prilika, da će se ponovo zaposliti u ovoj industriji i tu ostati.
Njena ambicija se tu ne završava, i navodi da je motiviše želja da stekne veće iskustvo i da, nakon nekog vremena na poziciji sobarice, može da postane i nadzornica.
Poručuje da bi svi mladi trebalo da iskoriste sve prilike koje se nude, da budu strpljivi, da nadograđuju svoje znanje, i veruje da će se prava prilika ukazati.
Trening, stručna praksa i dodatne obuke su sprovedene u okviru projekta „Poboljšanje pristupa zapošljavanju u ugostiteljstvu za pripadnike/ce romske zajednice”, koji je finansiran od strane Hilton Global Foundation i Conrad N. Hilton Foundation.
Kada se prijavila na trening na temu zapošljavanja u ugostiteljskoj industriji, Andrijana je već imala izvesno iskustvo u ovoj oblasti. Radila je u piceriji, pa u restoranu, na poziciji kuvara i pomoćnog kuvara. U okviru ugostiteljske industrije, kulinarstvo je oblast prema kojoj gaji posebnu strast.
Aktivna, odgovorna i energična, sa ambicijom da nauči više i da se stalno usavršava, Andrijana se prijavila na trodnevni trening koji je Praxis organizovao u Vranju, živahnom gradu na samom jugu Srbije, poznatom i po kulinarskim specijalitetima. U okviru treninga, polaznici su imali priliku da se upoznaju sa osnovnim pitanjima važnim za rad u oblasti ugostiteljstva, kao i važećom regulativom u oblasti rada i zapošljavanja.
„U okviru treninga, puno mi je značio deo o radnim pravima i naučila sam mnogo o pravima koje imam. Prethodni posao sam napustila jer nam vlasnik ugostiteljskog objekta nije isplatio dve plate, a pre toga sam u drugom objektu neko vreme radila neprijavljena. Mislim da sada znam više o radnim pravima da mogu da se zaštitim od sličnih poslodavaca.“ Ona takođe navodi da je motiv za prijavu na trening bila i mogućnost daljeg usavršavanja i napredovanja.
Nakon završenog treninga, Andrijana se prijavila za stručnu praksu koja je organizovana u hotelu „Royal Putnik“ u Vranju, novom, modernom objektu, sa profesionalnim osobljem i uslugom, čiji su kapaciteti konstantno popunjeni. Menadžment hotela je iskazao volju i spremnost da organizuje praksu za mlade Rome i Romkinje, imajući u vidu i činjenicu da postoji konstantna potreba za dobrim i kvalifikovanim radnicima u ugostiteljskoj industriji. U okviru stručne prakse, Andrijana je imala priliku da prođe kroz različite sektora hotela, od recepcije, domaćinstva, kuhinje, i da se bliže upozna sa dinamikom rada hotela.
„U hotelu smo prošli sve, ali najveći utisak mi je kuhinja, naravno. Puno mi znači što sam mogla da vidim i učestvujem u radu, i posebno bih da istaknem timski rad zaposlenih. Brzina i organizacija rada u kuhinji je nešto što je na mene ostavilo poseban utisak. Kada je velika narudžbina, velika je i odgovornost i mora da se zna gde se šta nalazi i kako funkcioniše. Pored toga, imala sam prilike da gledam kako se prave razna jela, što je bilo dodatno iskustvo za mene.“ Dodaje da je prezadovoljna iskustvom od početka do kraja prakse.
S obzirom na svoju posvećenost i vredan rad, Andrijana je, nakon stručne prakse, izabrana i da dobije dodatnu stipendiju u vidu plaćene dodatne specifične obuke. U skladu sa svojim interesovanjima, ona je odabrala kurs za kuvara. I pored iskustva koje je imala, smatra da je dodatnom obukom unapredila svoje kulinarsko znanje. „Znači mi puno, jer nije isto kada se prijaviš za posao bez iskustva i bez ikakve obuke. Kada nešto naučiš i prođeš, to je veoma značajno za dalju karijeru i mogućnost zaposlenja. Svi traže predznanje, brzinu, odgovornost.“
Andrijana je ostavila odličan utisak i na menadžment hotela koji je pratio njenu stručnu praksu i koji je pohvalio njen angažman i odgovornost prema poslu. Ona trenutno radi u restoranu brze hrane, ali se nada da će, nakon otvaranja novog hotela u centru Vranja, za nju biti prilike da napreduje i u hotelu pronađe zaposlenje. Tu ili u nekom drugom značajnijem ugostiteljskom objektu. Nadamo se da će joj preporuke nakon obavljene stručne prakse i dodatne obuke za kuvara pomoći da ostvari svoje ambicije.
„Iako sam i ja bila možda malo skeptična u početku, preporučila bih i drugima, posebno mladima, da iskoriste ovakve prilike kada im se pružaju,“ navodi Andrijana za kraj.
Trening, stručna praksa i dodatne obuke su sprovedene u okviru projekta „Poboljšanje pristupa zapošljavanju u ugostiteljstvu za pripadnike/ce romske zajednice”, koji je finansiran od strane Hilton Global Foundation i Conrad N. Hilton Foundation.
Aleksandar je student 4. godine osnovnih akademskih studija na Fakultetu za hotelijerstvo i turizam u Vrnjačkoj Banji. Tokom studiranja stekao je značajno iskustvo tokom pohađanja stručne prakse u nekoliko hotela i jednoj turističkoj agenciji u Srbiji. Pa ipak, prijavio se na trening o prilikama u ugostiteljskoj industriji, a potom i na stručnu praksu u hotelu „Zelengora“ u Kragujevcu kako bi stekao novo radno iskustvo.
„Prijavio sam se na trening zbog više faktora: sticanja novog radnog iskustva, unapređenja sopstvenih sposobnosti u oblasti ugostiteljstva-hotelijerstva kao i proširenja poslovnog okruženja, sticanje novih kontakata u sektoru hotelijerstva,“ navodi Aleksandar. Dodaje da je trening bio organizovan i protekao u odličnoj atmosferi, da je celokupan utisak jako dobar i da je svaki deo treninga podsticao diskusiju. „Očekivao sam da steknem nove veštine, iskustvo, upoznam nove ljude kao i da unapredim svoja znanja u oblasti hotelskog menadžmenta,“ navodi Aleksandar.
Hotel „Zelengora“, u kom je održan trening a potom i stručna praksa, smešten je u samom centru Kragujevca, grada u centralnoj Srbiji i, nekada davno, u 19. veku, prestonice Srbije. Hotel je smešten u zgradi koja predstavlja jednu od arhitektonskih tekovina ovog grada iz nekih prošlih vremena. Iako nije nov hotel, i relativno malih kapaciteta, hotel je posećen od ranog jutra i predstavlja početnu stanicu lokalnom stanovništvu, bilo da su to građani koji su krenuli na posao pa svratili na jutarnju kafu ili penzioneri koji ovde počinju dan sa prijateljima uz doručak.
Ono što je Aleksandar očekivao jeste da, kroz stažiranje, baš ovde unapredi sopstvene veštine u praksi, izvan okvira teorije, u svom gradu. Navodi da mu se najviše dopao odnos kolega sa recepcije, ali hvali i ostale kolege iz drugih sektora, i navodi da je stažiranje proteklo veoma dobro u lepoj atmosferi.
Pored stečenog iskustva i uspostavljenih kontakata u hotelu, Aleksandar navodi i da mu je finansijska podrška tokom stažiranja veoma značila kao sredstvo na putu završetka studija. Nakon prakse, dobio je priliku da pohađa i dodatnu obuku po svom izboru, koja je pokrivena projektom, i on je odabrao da to bude kurs jezika. „Kursevi su jako dobra prilika da dodatno napredujemo i otvorimo nova poglavlja na profesionalnom nivou“.
Sagledavajući sve aktivnosti na kojima je učestovao u projektu, od treninga, preko stažiranja u hotelu, do dodatnih obuka, Aleksandar navodi da je ovo bio jako bitan korak u njegovom usavršavanju na profesionalnom planu. „Svako radno iskustvo je samo još jedna dodatna stavka u radnoj biografiji koja vrednuje moje kvalitete i dodatno utiče na moju poziciju kao radnika u sektoru ugostiteljstva,“ navodi on.
Iako je ranije bilo nekih ponuda i naznaka da bi mogao da dobije zaposlenje, Aleksandar izgleda jasno zna u kom pravcu želi da se njegova karijera razvija, u skladu sa obrazovanjem. „Moja želja je da, uprkos svojim godinama i nedovoljnom iskustvu, radim kao pomoćnik top menadžera ili na poziciji top menadžera u hotelijerstvu ili turizmu i shodno tome ću nastojati da unapredim svoja znanja i profesionalnost podignem na još veći nivo, steknem još veće radno iskustvo i uz pomoć kurseva koji su nam dostupni dodatno podignem svoje kvalitete kao radnik u ugostiteljstvu na neki veći nivo.“
Za kraj, Aleksandar ima poruke i za sve mlade kojima se ukaže prilika za obuke ili usavršavanje: „Trebalo bi da koriste sve mogućnosti koje im se pružaju da postanu bolja, unapređenija verzija sebe na poslovnom planu. Samo na taj način mogu da očekuju da će biti ostvareni i uspešni u svom poslu. Da bi se uspelo, treba ozbiljno pristupiti i razmišljati na vreme o svojoj karijeri, a boljih prilika od ovakvih teško da će biti. Zato su obuke ovakvog tipa nagrada za polaznike, a za fondacije, nevladine organizacije i mentore još jedan ,,pečat” na njihov dugogodišnji uspeh koji ostvaruju iz godine u godinu znajući da su stvorili novu generaciju mladih i sposobnih ljudi za određene poslove.“
Trening, stručna praksa i dodatne obuke su sprovedene u okviru projekta „Poboljšanje pristupa zapošljavanju u ugostiteljstvu za pripadnike/ce romske zajednice”, koji je finansiran od strane Hilton Global Foundation i Conrad N. Hilton Foundation.
Evropska komisija protiv rasizma i netolerancije (EKRI) objavila je izveštaj o Srbiji, u okviru šestog ciklusa monitoringa.
Šesti krug izveštaja o državama usredsređuje se na tri teme zajedničke svim državama članicama: (1) Delotvorna ravnopravnost i pristup pravima, (2) Govor mržnje i nasilje motivisano mržnjom i (3) Integracija i inkluzija, kao i niz tema koje se odnose na te konkretne države.
U izveštaju se navodi da je, od usvajanja EKRI-jevog izveštaja petog ciklusa o Srbiji 22. marta 2017. godine, postignut napredak i razvijene su dobre prakse u brojnim oblastima.
Izveštaj navodi da, što se tiče integracije i inkluzije Roma, u izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije iz 2021. godine, segregacija predstavlja težak oblik diskriminacije. Postignut je napredak pohađanja predškolskih i školskih ustanova od strane romskih učenika. Pored toga, navodi se da je ostvaren značajan napredak u rešavanju problema nedostatka ličnih dokumenata za Rome.
Pa ipak, u izveštaju se navodi da neka pitanja i dalje izazivaju zabrinutost.
Ne postoje sveobuhvatni podaci o govoru mržnje, i smatra se da je stvarni broj slučajeva govora mržnje mnogo veći od onoga što se vidi u postojećoj statistici. Govor mržnje opstaje u političkom i drugom javnom diskursu, posebno na internetu, i cilja na različite grupe, kao što su Romi i druge etničke manjine, LGBTI zajednice i izbeglice/migranti.
EKRI preporučuje nadležnima da pojačaju napore u podsticanju javnih ličnosti, posebno visokih zvaničnika, političara i verskih vođa, da se sami uzdrže od upotrebe rasističkog govora i drugih oblika govora mržnje, da odlučno i odmah osude upotrebu takvog govora od strane drugih, da koriste alternativni govor i da promovišu razumevanje između grupa, uključujući izražavanje solidarnosti sa onima koji su na meti govora mržnje.
Što se tiče romske populacije, de facto segregacija u obrazovanju u relativnom je porastu, a stopa pohađanja i završavanja škole i dalje je daleko niža kod romske dece nego u opštoj populaciji učenika. Nadalje, stambena situacija Roma i dalje predstavlja problem zbog ozbiljnih nedostataka u primeni inače robusnog pravnog i političkog okvira.
U nalazima i preporukama, EKRI preporučuje da nadležni daju Poverenici za zaštitu ravnopravnosti prerogativ da sprovodi istrage u slučajevima diskriminacije ex officio i da, na zahtev, pribavlja dokaze i drugi materijal.
EKRI preporučuje da vlasti preduzmu odlučne mere da okončaju sve oblike de facto segregacije romske dece u školama, u skladu sa izmenama i dopunama anti-diskriminacionog zakona iz 2021.
Uzimajući u obzir veze između veće stope napuštanja školovanja među romskim devojčicama i dalje prisutnog fenomena ranih brakova, EKRI je zabeležio radnje koje su nadležni preduzeli da okončaju dečje brakove, uključujući stvaranje, 2019. godine, Nacionalne koalicije za okončanje dečjih brakova u Srbiji.
U vezi sa zapošljavanjem, EKRI preporučuje nadležnima da nastave sa svojom akcijom usmerenom ka većem broju visokokvalifikovanih Roma i da ojačaju napore da ponude stručne obuke niskog praga i aktivnosti na izgradnji veština kako bi se poboljšala zapošljivost niskokvalifikovanih Roma. Takve aktivnosti treba da stave poseban naglasak na specifične potrebe Romkinja.
Kada je u pitanju pristup dokumentima, EKRI je došao do saznanja da, u slučajevima kada roditelji ne poseduju ličnu kartu ili izvod iz matične knjige rođenih, nije bilo moguće upisati novorođenu decu po rođenju, što ih čini pravno nevidljivim i u opasnosti od apatridije. EKRI poziva nadležne da obezbede da roditelji sve dece rođene u Srbiji imaju pristup pravovremenoj registraciji rođenja. Dalje se navodi da nepravilnosti u postupku prijave prebivališta ipak postoje, uprkos postojanju zakonskih rešenja kao što je prijava na adresi centra za socijalni rad. Osim toga, licima koja već imaju prijavljeno prebivalište takva mogućnost je uskraćena, čak i u slučajevima kada u tom mestu prebivališta ne žive godinama, pa i decenijama. EKRI poziva nadležne da obezbede doslednu primenu propisa kojima se regulišu postupci za prijavljivanje prebivališta.
Prevod izveštaja na srpski jezik možete pogledati OVDE.
U maju 2024. godine Praxis je započeo sprovođenje projekta „A gde su mladi?“, u okviru Programa malih grantova projekta „Pokretači civilnog društva na Zapadnom Balkanu za reformisanu javnu upravu – WeBER 3.0“ koji je finansiran od strane Evropske unije, a sufinansiran od strane Austrijske razvojne agencije, a koji sprovodi Centar za evropske politike sa partnerskim organizacijama.
Projekat „A gde su mladi?“ sprovodiće se od 1.maja 2024. do 31. jula 2025. godine i ima za cilj da izradi i ponudi transparentan mehanizam konsultacija između jedinice lokalne samouprave (JLS) i mladih u Gradu Kraljevu u cilju izrade i implementacije lokalnih omladinskih politika koje izražavaju potrebe i težnje mladih.
U okviru projekta, sprovešće se kratko istraživanje o politikama i merama koje se odnose na mlade u Gradu Kraljevu, kako bi se prikupile informacije o uzrocima nepostojanja lokalnih politika i mera koje se odnose na mlade u ovoj JLS. Potom će se kroz konsultacije sa zajednicom, odnosno sastanke, fokus grupe, radionice, prikupljati informacije o potrebama i težnjama mladih u Gradu Kraljevu, o izazovima JLS u kreiranju mera za mlade, i raditi na razvoju mehanizama konsultacija između mladih i JLS.
Na osnovu ovih aktivnosti, uz aktivno učešće mladih biće izrađeno idejno rešenje i predložen model konsultacija lokalnim vlastima za veće uključivanje mladih, i biti otvorena diskusija na ovu temu, a koja bi mogla da služi kao osnova za izradu lokalnih politika koje nedostaju i kreiranje modela konsultacija sa građanima, na dobrobit i građana, ali i lokalne samouprave koja teži da bude transparentna i inkluzivna.
Istovremeno sa predstavljanjem modela konsultacija, zagovaraće se i za izradu Lokalnog akcionog plana za mlade, gde bi ponuđeni model konsultacija mogao da predstavlja polaznu osnovu u tom procesu.
Sara je svestrana mlada žena sa velikim snovima i neiscrpnom energijom. Iako je studentkinja psihologije Sara istovremeno i radi: „Radila sam sezonske poslove, kao konobarica. Rad u ugostiteljstvu mi se svideo, želela sam da saznam još o uslužnim delatnostima, da unapredim svoja znanja i veštine i samim tim budem u prilici da lakše nađem posao. To su neki od razloga zašto sam se prijavila za učešće na treningu na temu prilika za zapošljavanje u ugostiteljskoj industriji.“
Tokom trodnevnog treninga koji je bio namenjen pripadnicima/cama romske populacije učesnici/ce su se upoznali sa osnovnim pitanjima važnim za rad u oblasti ugostiteljstva i važećom regulativom u oblasti rada i zapošljavanja.
Sari je najveću pažnju privukao deo treninga vezan za zakonodavstvo u oblasti rada i zapošljavanja i prava zaposlenih u ugostiteljstvu: „Na treningu sam saznala dosta novih stvari, o zakonima , to nisam ranije znala iako sam imala neko iskustvo u ugostiteljstvu, nisam znala koliko zapravo i ima pravila i koliko mi kao radnici imamo svoja prava. Saznala sam dosta o stvarima vezanim za otkazni rok, godišnji odmor, fleksiblno radno vreme. Uopšte nisam znala pravila koja se tiču mobinga i diskriminacije. Prvi put u životu sam se susrela sa tim da smo i mi kao radnici zaštićeni na radnom mestu.“
Na treningu se diskutovalo i o andiskriminacionim politikama, pravnoj zaštiti prava na ravnopravnost, i promovisanju različitosti i inkluzije na radu kroz primere iz prakse. „Trening mi je omogućio bolje razumevanje ovih tema. Uopšte nisam znala bitne stvari koje se tiču o mobinga i diskriminacije. Prvi put u životu sam se susrela sa činjenicom koliko smo kao radnici zapravo zaštićeni od takvih pojava“.
Sara je u sklopu treninga imala priliku da se tokom obilaska hotela upozna sa različitim sektorima i procesima rada. Pošto se naročito istakla tokom treninga, obezbeđena joj je stručna praksa u Hotelu Slavija. Kada je počela da pohađa praksu, osećala je izvesnu dozu uzbuđenja ali i straha jer se susrela sa nečim novim. „Upoznala sam divne ljude, svi su bili ljubazni i želeli da nam pokažu proces rada i da nas nauče. Vrlo brzo sam se snašla u tom okruženju. Sve je bilo vrlo korisno, novo iskustvo, nova poznanstva pre svega, ljudi su me lepo prihvatili, što mi mnogo znači“.
Tokom obavljanja stručne prakse, Sara se upoznala sa radom svih sektora hotela, i o svakom od tih odeljenja je nešto novo naučila. U restoranu joj je bilo dinamično i zanimljivo, i tu je shvatila koliko se dobro snalazi u komunikacij sa ljudima, kako zaposlenima u hotelu, tako i sa gostima. Rad na recepciji bio je malo statičniji, na odeljenju vešeraja je osetila dinamiku timskog rada, dok je kroz rad u kuhinji prošla kroz nešto potpuno novo i inovativno. „Timski rad i kontakt sa ljudima mi najviše odgovaraju. Žene na odeljenju vešeraja su sjajne i pozitivne. U kuhinji sam naučila dosta o kuvanju, o nacionalnoj kuhinji I o kuhinjama drugih zemalja,“ istakla je Sara svoje utiske sa rada u raznim odeljenjima hotela.
Osim znanja o ugostiteljstvu, Sara je kroz stručnu praksu u hotelu Slavija naučila mnogo o sebi. Shvatila je koliko je prilagodljiva i sposobna da se izbori s novim izazovima kada se nađe izvan svoje zone komfora.
„Pomerila sam svoje granice, izašla iz nekog mehura. Svesna sam donekle sebe i svojih vrednosti, ali nisam znala da mogu toliko lako da se prilagodim različitim poslovima. Nisam bila svesna toga i drago mi je što sam, i kroz ovu praksu, sebe toliko unapredila. Ova praksa će mi sigurno značiti jer sada imam dozu sigurnosti da bih mogla da radim sutra u ugostiteljskoj industriji. Imam ideje vezanu za ugostiteljstvo, želja mi je da jednog dana otvorim svoj restoran. Već sada do detalja znam kako bi taj restoran izgledao, razrađivala sam ideje o mnogim bitnim stvarima ali i sitnicama, od imena do enterijera. To je neki moj davni san, možda će mi se jednog dana ostvariti, a ova praksa i sve što sam naučila će mi i tada u tome sigurno pomoći.“
Praksa je organizovana u okviru projekta „Poboljšanje pristupa zapošljavanju u ugostiteljstvu za pripadnike/ce romske zajednice”, koji je finansiran od strane Hilton Global Foundation i Conrad N. Hilton Foundation.
POPULARNI TAGOVI