Sva lica u Evropi bi trebalo da uživaju zaštitu prava predviđenih Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima, Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. Međutim, uprkos naprednom sistemu zaštite ljudskih prava, stotine hiljada lica bez državljanstva u Evropi i dalje nema ili ima ograničen pristup ovim i drugim ljudskim pravima. Ovi “pravni duhovi” nemaju pravo glasa i zbog toga su svakog dana izloženi socijalnoj isključenosti.  Time se značaj ljudskih prava stavlja u pravu perspektivu, jer nam upravo poštovanje ljudskih prava garantuje mogućnost da se naš glas čuje, da se udružimo sa ostalima i da učestvujemo u demokratskim procesima.

U Srbiji se danas, zbog nerešenog pitanja državljanstva, onemogućava ostvarivanje osnovnih ljudskih prava hiljadama pojedinaca. Među njima ima onih koji nisu upisani u matične knjige rođenih, usled čega su ostali i bez državljanstva. Pojedini su bili upisani u knjige državljana koje su uništene, dok su drugi nakon raspada zajedničke države ostali bez državljanstva ili su stekli državljanstvo bivše republike u kojoj više ne žive. Većinu tih lica čine pripadnici romske nacionalne manjine, jedne od najugroženijih i najmarginalizovanijih  grupa u Srbiji, koji usled siromaštva i socijalne isključenosti, neadekvatnih propisa i dugogodišnjeg ignorisanja njihovih problema, generacijama žive bez dokaza o svom identitetu, rođenju i poreklu. Njihov glas ne samo da se ne čuje, već su za sistem potpuno nevidljivi. Biti lišen državljanstva znači biti lišen mogućnosti ostvarivanja prava na zdravstvenu i socijalnu zaštitu, zapošljavanje i učešća u političkom životu.

Verujemo da svako lice ima pravo na državljanstvo, a da lica koja nemaju državljanstvo imaju pravo na adekvatnu zaštitu – uključujući slobodu da govore i da se njihov glas čuje, da se udružuju i da učestvuju u demokratskim procesima.

U svetlu čvrstih obećanja koja su dale evropske zemlje kako bi zaustavile apatridiju, identifikovale i zaštitile lica bez državljanstva i obezbedile im da uživaju ljudska prava, Evropska mreža za pitanja apatridije obeležava Međunarodni dan ljudskih prava skretanjem pažnje na stotine hiljada lica bez državljanstva u Evropi, čiji glas bi trebalo da se računa jednako kao i naš.

Položaj lica bez državljanstva je fokus saopštenja za javnost koje je danas objavila Evropska mreža za pitanja apatridije, udruženje organizacija civilnog društva čiji je član NVO Praxis, a koje se bavi pitanjima apatridije u Evropi.

Pogledajte: Saopštenje Evropske mreže za pitanja apatridije

U okviru projekta „Borba protiv diskriminacije i izgradnja kulture tolerancije putem dijaloga, pravnih reformi i praćenja diskriminatorne prakse koji realizuje Centar za unapređivanje pravnih studija u saradnji sa organizacijama članicama Koalicije protiv diskriminacije koju čine Centar za unapređivanje pravnih studija, Civil Rights Defenders, Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava, Mreža odbora za ljudska prava, Udruženje studenata sa hendikepom, Gayten LGBT, Praxis i Regionalni centar za manjine i AIRE centrom iz Londona, organizovan je niz okruglih stolova širom teritorije zemlje sa osnovnim ciljem razmatranja problema diskriminacije u lokalnim zajednicama.

Diskusije koje se prenose čitaocima u ovoj publikaciji ukazuju na neke od paradigmatičnih slučajeva diskriminatorne prakse, kao i odnos učesnika skupova prema njima.

Preuzmite izveštaj: Diskriminacija u Srbiji 2012 - okrugli stolovi

Praxis je danas održao okrugli sto u Medija Centru u Beogradu u okviru projekta finansiranog od strane UNHCR-a, usmerenog na sprečavanje apatridije u Srbiji, sa ciljem predstavljanja usvojenih zakonskih rešenja koja su usmerena na omogućavanje olakšanog dokazivanja vremena i mesta rođenja lica koja nisu upisana u matičnu knjigu rođenih i utvrđivanja prebivališta na adresi centara za socijalni rad, kao i njihove primene u praksi.

Pročitati vest na Medija centru.

Predstavnici Praxisa održali su gostujuće predavanje za polaznike Škole romologije 9 na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Škola romologije predstavlja interdisciplinarni program na kom polaznici izučavaju istoriju, kulturu i jezik Roma, a cilj programa je upoznavanje polaznika i polaznica sa osnovnim znanjima iz romologije i senzibilisanje šire javnosti za potrebe romske zajednice.

Na gostujućem predavanju polaznici su upoznati sa najznačajnijim problemima sa kojima se suočava romska zajednica u Srbiji u ostvarivanju osnovnih ljudskih prava. U tom smislu, predstavljeni su problemi sa kojima se suočavaju pravno nevidljiva lica, odnosno lica koja nisu upisana u matične knjige rođenih, zatim posledice pinudnih iseljenja neformalnih romskih naselja, kao i sistemska diskriminacija u tim oblastima. Polaznicima škole prikazan je i dokumentarni film Praxisa „Ovde sam“.

U diskusiji koja je usledila nakon predavanja predložene su konkretne mere za unapređenje ostvarivanja prava pravno nevidljivih i prinudno iseljenih Roma, a najavljen je i nastavak saradnje u budućim ciklusima Škole romologije.

Dokumentarni film „Ovde sam“, koji je Praxis producirao u saradnji sa Dokukinom, uz finansijsku podršku Evropske Unije, biće prikazan na Human Rights Film Festival u Zagrebu (8-14. decembra 2012) i Rijeci (12-16. decembra 2012). Festival filmova o ljudskim pravima osnovan je 2002. godine sa ciljem da se poveća vidljivost tema koje promovišu otvorenost, multikulturalnost, toleranciju, slobodu izbora.

„Ovde sam“ preispituje egzistencijalne probleme stanovnika neformalnih romskih naselja u Srbiji i uvodi gledaoce u veoma živ, paralelni svet marginalizovanih koji opstaje po principu vere i nade. U duhu marginalca, glavni junak iz subjektivne vizure upoznaje publiku sa svojim prijateljima čije sudbine najčešće zavise samo od jednog papira ili nečije dobre volje.

U želji da skrenemo pažnju javnosti i apelujemo na rešavanje problema najmarginalizovanije manjine u Srbiji, pored filma Praxis je sa partnerima izradio i kratke video zapise koje možete pogledati na youtube linkovima pod nazivom „Ovde sam-Pravno nevidljivi“ i „Ovde sam-Prinudna iseljenja“.

Povodom 53. sesije Komiteta za eliminisanje diskriminacije žena na kojoj će biti razmatrano sprovođenje Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena u Republici Srbiji, Praxis je u saradnji sa Evropskim centrom za prava Roma podneo paralelni izveštaj. Radi jasnije slike o sprovođenju Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena, paralelni izveštaj sadrži podatke o problemima u oblastima koje reguliše Konvencija, pre svega o problemima sa kojima se suočavaju žene iz posebno ugroženih grupa – Romkinje i žene sa izbegličkim i raseljeničkim statusom.

U izveštaju se navode informacije o sprovođenju Konvencije u oblastima sprečavanja seksualnog i rodno zasnovanog nasilja, mehanizmima za postizanje jednakosti polova, pristupu pravu na lična dokumenta, obrazovanje, zapošljavanje i zdravstvenu zaštitu. Pored toga, u izveštaju se navode i informacije koje se odnose na prinudna iseljenja neformalnih romskih naselja kao i otežan pristup pravdi.

Na kraju izveštaja, Praxis i Evropski centar za prava Roma predložili su Komitetu za eliminisanje diskriminacije žena preporuke čije usvajanje bi omogućilo unapređenje sprovođenja Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena.

Razmatranje sprovođenja Konvencije u Srbiji zakazano je za oktobar 2012. godine, ali će prema nezvaničnim informacijama biti odloženo za sredinu 2013. godine.


Preuzmite izveštaj (samo engleski): Paralelni izveštaj Komitetu za eliminisanje diskriminacije žena

Prilikom zastupanja žena koje su bile izložene nasilju Praxis je uočio prilično neujednačenu praksu zdravstvenih ustanova koja se tiče dokumentovanja i izdavanja uverenja o povredama zadobijenim usled nasilja.

Kada se žene koje su bile izložene nasilju samostalno obrate zdravstvenim ustanovama za pomoć, ne u pratnji službenika Ministarstva unutrašnjih poslova, često prilikom dobijanja potvrde o zadobijenim povredama moraju da plate naknadu za izdavanje potvrde u iznosu od 1.900,00 dinara. Pored plaćanja troškova, ove potvrde se ne izdaju na obrascima koji su jedinstveni za sve zdravstvene ustanove i ne sadrže ni osnovne podatke o pretrpljenim povredama – vremenu, mestu i načinu nastanka povrede. Često, ove potvrde sadrže samo površan opis nastalih povreda. Ministarstvo zdravlja donelo je  Posebni protokol za zaštitu i postupanje sa ženama koje su izložene nasilju i propisalo je način postupanja zdravstvenih ustanova i dokumentovanje nasilja.

Potvrde sa detaljnim opisom povreda i anamnezom izdaju se i u ambulantama sudske medicine, a taksa za njihovo izdavanje, ukoliko se žena koja je pretrpela nasilje obrati samostalno, iznosi 6.300,00 dinara.

Potvrde sa detaljnim opisom o pretrpljenim povredama značajan su dokaz u sudskim postupcima koji se vode radi zaštite od nasilja nad ženama. Ukoliko bi se dosledno primenjivao Protokol, potvrde koje izdaju redovne zdravstvene ustanove mogle bi biti isto tako značajan dokaz kao i potvrde iz ambulanti sudske medinice, koje su znatno skuplje. Zbog toga,  Praxis se obratio Ministarstvu zdravlja sa zahtevom za davanje mišljenja u vezi sa primenom Posebnog protokola Ministarstva zdravlja Republike Srbije za zaštitu i postupanje sa ženama koje su izložene nasilju.

Prilikom zastupanja žena koje su bile izložene nasilju Praxis je uočio prilično neujednačenu praksu zdravstvenih ustanova koja se tiče dokumentovanja i izdavanja uverenja o povredama zadobijenim usled nasilja.

Kada se žene koje su bile izložene nasilju samostalno obrate zdravstvenim ustanovama za pomoć, ne u pratnji službenika Ministarstva unutrašnjih poslova, često prilikom dobijanja potvrde o zadobijenim povredama moraju da plate naknadu za izdavanje potvrde u iznosu od 1.900,00 dinara. Pored plaćanja troškova, ove potvrde se ne izdaju na obrascima koji su jedinstveni za sve zdravstvene ustanove i ne sadrže ni osnovne podatke o pretrpljenim povredama – vremenu, mestu i načinu nastanka povrede. Često, ove potvrde sadrže samo površan opis nastalih povreda. Ministarstvo zdravlja donelo je  Posebni protokol za zaštitu i postupanje sa ženama koje su izložene nasilju i propisalo je način postupanja zdravstvenih ustanova i dokumentovanje nasilja.

Potvrde sa detaljnim opisom povreda i anamnezom izdaju se i u ambulantama sudske medicine, a taksa za njihovo izdavanje, ukoliko se žena koja je pretrpela nasilje obrati samostalno, iznosi 6.300,00 dinara.

Potvrde sa detaljnim opisom o pretrpljenim povredama značajan su dokaz u sudskim postupcima koji se vode radi zaštite od nasilja nad ženama. Ukoliko bi se dosledno primenjivao Protokol, potvrde koje izdaju redovne zdravstvene ustanove mogle bi biti isto tako značajan dokaz kao i potvrde iz ambulanti sudske medinice, koje su znatno skuplje. Zbog toga,  Praxis se obratio Ministarstvu zdravlja sa zahtevom za davanje mišljenja u vezi sa primenom Posebnog protokola Ministarstva zdravlja Republike Srbije za zaštitu i postupanje sa ženama koje su izložene nasilju.

Danas je obeležen Međunarodni dan borbe protiv nasilja prema ženama i time je otpočela kampanja 16 dana aktivizma koja će trajati do 10. decembra kada se obeležava Međunarodni dan ljudskih prava.

Prema podacima UN WOMEN nasilje prema ženama je najrasprostranjeniji oblik kršenja ljudskih prava i procenjuje se da je sedam od deset žena u nekom trenutku svog života bilo izloženo fizičkom zlostavljanju.

U Srbiji ne postoji jedinstvena evidencija o nasilju prema ženama. Podaci do kojih je došla Mreža žena protiv nasilja, prateći članke objavljene u medijima, govore da je od 1. januara do 20. oktobra 2012. godine u Srbiji ubijeno 28 žena. Sve ubijene žene poznavale su učinioca, a u nekim slučajevima nasilje je bilo prijavljeno i pre nego što je žena ubijena.

Nasilje prema ženama pogađa sve žene bez obzira na društveni i ekonomski status, ali su žene iz marginalizovanih grupa – Romkinje, izbeglice, interno raseljene žene – izložene većem riziku. Specifičnost te kategorije stanovništva jeste u čijenici da su to osobe koje su već preživele teško iskustvo prinudnog napuštanja svojih domova ili da se suočavaju sa izuzetno teškom socijalnom isključenošću i marginalizacijom. Neke od njih žive u kolektivnim centrima u kojima su uslovi života izuzetno nepovoljni, neke u nepriznatim kolektivnim centrima, a većina raseljenih pripadnica romske manjine u neformalnim naseljima. One se nalaze u teškom ekonomskom i socijalnom položaju, a ekonomska ugroženost ponekad utiče na to da se teže odlučuju da napuste nasilnike. Njihova ugroženost ogleda se i u tome što one dolaze iz post-konfliktnih područja jer pretnja nasilnika izaziva mnogo veće traume ukoliko on poseduje oružje. Smatramo da je neophodno da Republika Srbija još aktivnije radi na borbi protiv nasilja prema ženama, kao i da je neophodno da ratifikuje Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici.

O problemima u sistemu zaštite od nasilja sa kojima se suočava ova kategorija žena, možete videti više u izveštaju Praxisa „Slabosti sistema zaštite od nasilja u porodici“.

Sedmočlana porodica koja je raseljena iz beogradskog naselja „Belvil“ se nakon napuštanja prihvatnog centra Hostela „Mimi“ u Leskovcu, smestila u napuštenu zgradu Radne organizacije „Rasadnik“ u mestu Donje Stopanje na teritoriji opštine Leskovca. Od tada oni konstantno strahuju za svoju bezbednost i svake noći su na meti nepoznatih napadača koji kamenicama i pogrdnim povicima pokušavaju da ih isteraju iz objekta u kome privremeno žive. Napad je prijavljen policiji koja je izvršila uviđaj, međutim ništa konkretno nije preduzeto.

Nemoguće je da ovoj porodici, od kojih je petoro maloletne dece, niko ne može da garantuje bezbednost. Teško da su napadači i motivi ostali nepoznati, jer mesto Donje Stopanje ima oko hiljadu stanovnika, a napadi se dešavaju, kako tvrdi porodica, svake noći.

Povodom ovog slučaja Praxis je kontaktirao predsednika Saveta za migracije i trajna rešenja pri Gradskoj upravi Grada Leskovca, koji je bio nadležan za smeštaj i pomoć porodicama raseljenim iz „Belvila“, i upoznao ga sa kritičnom situacijom i strahovima sa kojima se ova porodica suočava svake noći. Na insistiranje Praxisa da se porodici pruže minimalni bezbednosni uslovi i da se zaštiti njihov fizički i psihički integritet, predsednik Saveta je obećao da će obavestiti načelnika PU Leskovac kako bi barem jedna policijska patrola bila uvek prisutna tokom noći u mestu gde trenutno živi ta porodica. Takođe je obećao da će policijska patrola dežurati i tokom vikenda, što znači da je rešenje stambenog zbrinjavanja ove porodice i dalje pod znakom pitanja.

Nijedna porodica raseljena iz „Belvila“ koja je napustila prihvatni centar 01.08.2012. godine još uvek nije zbrinuta, jer se za smeštaj i sve ostalo snalaze sami.