Praxis
„Podrška prevenciji i eliminaciji dečjih brakova u Gradskoj opštini Obrenovac“ - sastanci za relevantnim akterima
NVO Praxis je u okviru projekta „Podrška prevenciji i eliminaciji dečjih brakova u Gradskoj opštini Obrenovac“, čije aktivnosti se sprovode u sklopu šireg projekta „Prava deteta su ljudska prava“, koji podržava Delegacija Evropske unije u Srbiji, a sprovodi Užički centar za prava deteta, održao nekoliko sastanaka na temu dečjih brakova sa predstavnicima i predstavnicama Mobilnog tima za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u GO Obrenovac, Odseka za društvene delatnosti GO Obrenovac, Centra za socijalni rad Obrenovac, Nacionalne službe za zapošljavanje – Ispostave Obrenovac, Doma zdravlja Obrenovac, predškolskih ustanova, kao i sa predstavnicima i predstavnicama civilnog društva i romskim aktivistima iz Obrenovca.
Tema dečjih/ranih brakova u GO Obrenovac prvi put je aktuelizovana prilikom pisanja lokalnih akcionih planova (LAP) kada su u okviru radnih grupa za pisanje LAP dečji/rani brakovi prepoznati kao jedan od izazova. Prema mišljenju sagovornika, okolina ili toleriše ili osuđuje dečje brakove, ali ih ne podržava. Pozitivno je da se sve više dece romske nacinalne pripadnosti koja žive u Obrenovcu i okolini obrazuje i da većina njih završi barem osnovnu školu, što posredno smanjuje učestalost dečjih/ranih brakova i utiče na povećanje uzrasta dece koja stupaju u bračne odnose. Stopa osipanja iz obrazovanja je najveća od druge i treće godine srednje škole, kada se naročito povećava rizik ulaska u dečji/rani brak. Tokom 2025. godine Centru za socijalni rad (CSR) u Obrenovcu podnet je jedan zahtev za davanje saglasnosti za sklapanje braka za devojčicu starosti od 17 godina. U prethodne dve godine CSR Obrenovac registrovao je 2 prijave dečjih brakova, povodom kojih je podneta krivnična prijava za krivično delo vanbračna zajednica sa maloletnikom. Rizici dečijih brakova najčešće se uočavaju prilikom terenskih poseta koje se vrše u sklopu revizija za primaoce materijalne socijalne pomoći. Generalni utisak je da CSR Obrenovac kasno dolazi do informacija, uglavnom kad devojčice već stupe u van(bračnu) zajednicu i/ili već budu u drugom stanju, pa je opšti zaključak da bi trebalo unaprediti saradnju na lokalu i uključiti što veći broj akatera u ranoj fazi identifikovanja rizika od ove pojave.
Opšti cilj projekta „Podrška prevenciji i eliminaciji dečjih brakova u Gradskoj opštini Obrenovac“ je prevencija i eliminacija prakse dečjih brakova u Obrenovcu, kroz podizanje svesti lokalne populacije, prvenstveno dece, i zaposlenih u školama o štetnosti ove pojave i dostupnim mehanizmima zaštite, kao i putem jačanja saradnje relevantnih lokalnih institucija i unapređenja lokalnih politika i mehanizama zaštite. Kroz sveobuhvatan i strateški pristup na više nivoa, projekat predviđa niz aktivnosti, usmerenih, sa jedne strane na podizanje svesti i znanja dece u Obrenovcu, sa posebnim fokusom na decu romske nacionalne pripadnosti, o pojavi dečjih brakova kao vida nasilja nad decom i o dostupnim mehanizmima zaštite, a sa druge strane na jačanje kapaciteta obrazovnih institucija da prepoznaju i prijave slučajeve dece koja su u riziku od dečjih brakova, kao i da pruže podršku deci romske nacionalne pripadnosti da nastave školovanje i time doprinesu smanjenju stope napuštanja škole. Dodatno, projekat je usmeren i na unapređenje saradnje relevantnih lokalnih aktera uključenih u mehanizme prevencije i eliminacije dečjih brakova u Obrenovcu kroz umrežavanje i unapređenje lokalnih javnih politika i praksi.
Dečji brakovi predstavljaju grubo kršenje prava deteta, i u Srbiji pogađaju uglavnom romsku populaciju, najčešće devojčice. Uzroci dečjih brakova su kompleksni, ali u osnovi je višestruka diskriminacija devojčica i žena, siromaštvo i nedostatak adekvatnog pristupa obrazovanju.
NGO Praxis’ Contribution to Serbia 2025 Annual Report
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti utvrdio je diskriminaciju po osnovu nacionalne pripadnosti u postupku prijave prebivališta
U postupku pred Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti utvrđeno je da propuštanje Policijske uprave (PU) u Kragujevcu da prepozna lice u potrebi i primeni odgovarajuće afirmativne mere u vezi sa prijavom adrese prebivališta, predstavlja povredu Zakona o zabrani diskriminacije. Poverenik je u svom mišljenju konstatovao da insistiranje organa na primeni opšteg pravila, koje klijent Praxisa - H.T. nije mogao da ispuni, odnosno, uskraćivanje primene afirmativnih mera čiji je cilj upravo dostizanje ravnopravnog položaja, predstavlja akt diskriminacije. U izdatom mišljenju povodom ovog slučaja Poverenik je uputio preporuku PU u Kragujevcu da u budućim postupcima prijave prebivališta vodi računa da svojim postupanjem ne otežava ostvarivanje prava građana na prijavu prebivališta, odnosno da vodi računa o pravilnoj primeni odredaba Zakona o prebivalištu i boravištu građana koji predviđa alternativni način prijave prebivališta.
Od 2022. godine, H.T. se bezuspešno obraćao PU u Kragujevcu sa zahtevima za prijavu adrese prebivališta, koji su najčešće usmeno odbijani zbog nemogućnosti dokazivanja pravnog osnova stanovanja. S obzirom da su njegovi zahtevi usmeno odbijani bez traga o obraćanju, on je pojedine zahteve podnosio putem pisarnice, po osnovu kojih ni u jednom slučaju nije dobio odluku. Ovim zahtevima H.T. je ukazivao PU u Kragujevcu da ne može da priloži dokaz o pravnom osnovu stanovanja i tražio je da mu se utvrdi adresa prebivališta u skladu sa zakonski propisanim alternativnim osnovima. Pokrenuti postupci završavali su se tako što je policija dopisom vraćala zahteve sa prilozima, obaveštavajući H.T. da nema uslova za prijavu adrese prebivališta. Nakon podnošenja pritužbe Poverenici za zaštitu ravnopravnosti i obaveštavanja Uprave za upravne poslove MUPa o ovom slučaju, PU u Kragujevcu je sprovela postupak prijave adrese prebivališta i H.T. izdala ličnu kartu.
Hronologija slučaja:
- H.T. je 80 godina živeo bez dokumenata. Polovinu svog životnog veka živeo je na KiM, odakle se doselio u Kragujevac gde je zasnovao porodicu i gde su mu se rodila deca. Zbog neposedovanja lične karte nijedno od dece nije mogao da prizna, nije mogao da se zaposli, niti je mogao da ima zdravstvenu knjižicu.
- 6 meseci u 2020. godini bilo je potrebno da se za H.T. uspešno okonča sudski postupak utvrđivanja vremena i mesta rođenja i sprovede upis činjenice rođenja.
- 10 meseci trajao je postupak utvrđivanja državljanstva R. Srbije u 2022. godini.
- 24 meseca H.T. bezuspešno je pokušavao da prijavi adresu prebivališta u PU u Kragujevcu.
- Krajem 2024. godine PU u Kragujevcu je odobrila zahtev i izvršila prijavu njegove adrese prebivališa.
- Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je 14.03.2025. godine doneo mišljenje po pritužbi H.T. u kom je utvrdio diskriminaciju po osnovu nacionalone pripadnosti.
Pravo na adresu garantovano je ratifikovanim međunarodnim dokumentima, kao i domaćim pravnim aktima, koji ustanovljavaju obavezu organa da se građanima omogući prijavu adrese prebivališta, kako bi se uspostavljanjem ove pravne povezanosti pojedinca sa mestom boravka ispunila pretpostavka ostvarivanja osnovnih prava i sloboda. Odredbama Zakona o prebivalištu i boravištu građana, propisani su i alternativni osnovi za prijavu adrese prebivališta koji su namenjeni građanima koji ne mogu da dokažu pravni osnov stanovanja u skladu sa imovinskim cenzusom.
11. Informator Nacionalne koalicije za okončanje dečijih brakova
Praxis podneo izveštaj Komitetu za ekonomska, socijalna i kulturna prava
Praxis je Komitetu UN za ekonomska, socijalna i kulturna prava poslao komentare na izveštaj Srbije o sprovođenju preporuka Komiteta koje se odnose na prijavu prebivališta i upis u matičnu knjigu rođenih. U Praxiosvom izveštaju konstatatuje se to da Srbija nije ispunila preporuke Komiteta i da se mnogi građani i dalje suočavaju sa problemima u vezi sa prijavom prebivalište i upisom dece u matičnu knjigu rođenih.
Praxis je Komitetu UN ukazao na to da se veliki broj stanovnika neformalnih naselja i osoba koje žive u nelegalizovanim objektima susreće sa problemima u vezi sa prijavom prebivališta. Iako Zakon o prebivalištu i boravištu građana propisuje to da ovi građani imaju pravo da prijave prebivalište na adresi centra za socijalni rad, u praksi se te odredbe zakona ne sprovode dosledno, zbog čega mnogi građani ostaju bez prijave prebivališta.
U svom izveštaju, Praxis je istakao i to da se u Srbiji konstantno rađaju deca koja ne mogu da budu upisana u matične knjige odmah po rođenju, zbog toga što podzakonski akti koji regulišu prijavu rođenja i upis u matične knjige onemogućavaju blagovremeni upis dece čije majke nemaju lične dokumente.
Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava je 2022. godine usvojio Zaključna zapažanja o primeni Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. U okviru Zaključnih zapažanja, Komitet je kao naročito značajna pitanja koja zahtevaju hitno rešavanje izdvojio probleme u vezi sa prijavom prebivališta i upisom u matične knjige i doneo je preporuke za otklanjanje tih problema. Tako je Komitet preporučio Srbiji da proširi primenu Zakona o prebivalištu i boravištu građana, tako da interno raseljenim licima sa Kosova koji žive u neformalnim naseljima omogući prijavu prebivališta na adresama centara za socijalni rad, kao i da revidira podzakonske akte koji regulišu upis u matične knjige, i tako osigura da svako dete rođeno u Srbiji bude upisano. Komitet je istovremeno od Srbije zatražio da u roku dve godine dostavi izveštaj o primeni tih preporuka.
Srbije je Komitetu dostavila takav izveštaj, ali u njemu nije pružila konkretne informacije o primeni preporuka Komiteta i preduzetim merama za njihovu realizaciju.
Praxis podneo izveštaj Komitetu za ekonomska, socijalna i kulturna prava
Praxis i ENS podneli izveštaj o sprovođenju Konvencije o pravima deteta
Praxis i Evropska mreža za pitanje apatridije (ENS) podneli su Komitetu UN za prava deteta izveštaj o primeni Konvencije o pravima deteta u Srbiji. U izveštaju su izloženi problemi sa kojom se deca u Srbiji suočavaju u vezi sa upisom u matičnu knjigu rođenih i ostvarivanjem prava na državljanstvo, o problemu dečijih brakova i o ostvarivanju prava deteta na izražavanje svog mišljenja.
Tako se u izveštaju, između ostalog naglašava to da uprkos tome što Konvencija nalaže upis u matične knjige svakog deteta odmah po rođenju, u Srbijji nije moguć blagovremeni upis dece čije majke nemaju lične dokumente. Takođe se ukazuje na to da postoje problemi i u postupcima za naknadni upis dece, da postoje neprihvatljiva ograničenje u vezi sa sticanjem državljanstva po osnovu rođenja u Srbiji, te da mnogi građani i deca ne uspevaju da prijave prebivalište, što otežava ili onemogućava upis u matične knjige i pristup mnogim drugim pravima.
U izveštaju se ističe i to da je U Srbiji učestala pojava dečijih brakova među romskom populacijom, a da vlasti ne preduzimaju adekvatne mere kako bi suzbila i sprečila ovu pojavu. Takođe se skreće pažnja na to da u Srbiji ne postoje razvijeni mehanizmi koji bi obezbedili ostvarivanje prava deteta na slobodno izražavanje mišljenja.
U izveštaju Praxisa i ENS izneti su i komentari na pojedine navode Srbije date u njenom periodičnom Izveštaju o primeni Konvencije, a takođe se konstatuje i to da Srbije nije ispunila pojedine preporuke Komiteta iz zaključnih zapažanja o prethodnom periodičnom izveštaju Srbije.
Praxis i ENS podneli izveštaj o sprovođenju Konvencije o pravima deteta
POPULARNI TAGOVI
