Dana 30. maja 2022. godine Praxis je održao završnu konferenciju povodom predstavljanja izveštaja „Jačanje građanskog aktivizma za bolju javnu upravu u Kragujevcu“. 

Izveštaj je nastao u okviru istoimenog projekta koji je Praxis sproveo u periodu od 1. juna 2021. godine do 31. maja 2022. godine, a u okviru šireg Projekta osnaživanje civilnog društva Zapadnog Balkana za reformisanu javnu upravu (WeBER 2.0), koji finansira Evropska unija koju predstavlja Evropska komisija.

Uprkos naporima koji su poslednjih godina uloženi na polju reforme javne uprave, lokalne samouprave se danas suočavaju sa mnogobrojnim izazovima koji se najčešće ogledaju u nedostatku kapaciteta za efikasno sprovođenje reformskih procesa. Najozbiljniji nedostaci prepoznati su u pogledu dosledne primene propisa koji garantuju pravo na pristup informacijama od javnog značaja, kao i u pogledu učešća javnosti u procesu kreiranja lokalnih politika budući. Pored toga, nedostaje proaktivan pristup u pogledu unapređivanja uslova i stvaranja podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva na lokalnom nivou. Uloga lokalnih medija, kao pokretača javne debate, u oblasti reforme javne uprave nije dovoljno razvijena, a razlozi leže kako u finansijskoj nestabilnosti, tako i u nedovoljno podsticajnom okruženju za izveštavanje o specifičnim temama.

Izveštaj prikazuje najznačajnije rezultate projektnih aktivnosti, sa posebnim fokusom na istraživanje koje se odnosilo na transparentnost i odgovornost u radu odabranih jedinica lokalne samouprave i zadovoljstvo građana kvalitetom i dostupnošću javnih usluga. Cilj istraživanja je bio da utvrdi da li je kod lokalnih organa prisutan proaktivan pristup u obaveštavanju građana, kao i da li se pružaju informacije na osnovu zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, zatim da se analizira proces usvajanja politika na lokalnom nivou i zastupljenost konsultacija sa građanima i organizacijama civilnog društva, kao i efekti (ne)uključivanja OCD u pomenuti proces. I na kraju, cilj je bio da se ispita zadovoljstvo građana kvalitetom javnih usluga koje se na loklanom nivou pružaju.

U izveštaju su takođe date preporuke za unapređenje procesa reforme javne uprave na lokalnom nivou u oblastima transparentnosti rada upravnih organa i građanske participacije.

Izveštaj možete preuzeti OVDE.

Pružajući besplatnu pravnu pomoć licima u riziku od apatridije, susreli smo se sa praksom postupajućih organa za koju smatramo da nije u skladu sa zakonom i ratifikovanim međunarodnim konvencijama. Stoga smo ukazali na nepravilnosti koje smo uočili u postupcima koji se odnose na sticanje državljanstva Republike Srbije po osnovu rođenja na teritoriji Republike Srbije.

Opširnije o ovom problemu, koji skoro isključivo pogađa pripadnike romske nacionalne manjine, možete pročitati u Danasu, Insajderu, kao i na portalima Autonomija, Vesti.rs i Naslovi.net.

Nova runda okruglih stolova na temu prevencije i eliminacije dečijih brakova u Srbiji, koju smo održali u Bačkoj Palaci, Novom Sadu, Leskovcu i Smederevu, bila je prilika da predstavnici brojnih institucija i organizacija, upućenih u srž problema dečjih brakova, daju svoja zapažanja, nalaze i diskutuju na ovu bitnu temu iz različitih uglova. O ovim okruglim stolovima su izvestili su Radio Televizija Bačka Palanka, Jug press, Rom Info Media, portali BAP vesti, vojvodjanski.com, STAV, vesti.rs, ePodunavlje.

Prilog Radio-televizije Vojvodine sa okruglog stola na temu ''Prevencija i eliminacija dečjih brakova u Srbiji'' održanog u Bačkoj Palanci možete pogledati OVDE.

O prevenciji i naporima koji se ulažu kako bi dečji brakovi postali prošlost, za emisuju Romano Them Radio Beograda, govorila je naša Nevena Marković, koordinatorka za prava deteta. Od 10-tog minuta poslušajte intervju na temu dečjih brakova, kao i šta je sve potrebno preduzeti u cilju prevencije i pravovremene reakcije na ovu izuzetno štetnu društvenu pojavu.

Pružajući besplatnu pravnu pomoć licima u riziku od apatridije, susreli smo se sa praksom postupajućih organa za koju smatramo da nije u skladu sa zakonom i ratifikovanim međunarodnim konvencijama. Ovim putem želimo da ukažemo na nepravilnosti koje smo uočili u postupcima koji se odnose na sticanje državljanstva Republike Srbije po osnovu rođenja na teritoriji Republike Srbije.

Imajući u vidu značaj člana 13 Zakona o državljanstvu Republike Srbije, koji reguliše sticanje državljanstva po osnovu rođenja i čiji je cilj sprečavanje nastanka apatrdije, želeli smo da ukažemo na nepravilnosti koje smo uočili u vezi sa primenom ove odredbe u praksi. Ovom odredbom se propisuje da se državljanstvo može steći i na osnovu rođenja na teritoriji Srbije, i to ako su oba roditelja nepoznata ili su nepoznatog državljanstva ili ako bi dete ostalo bez državljanstva. Međutim, sticanje državljanstva po osnovu rođenja u Srbiji znatno je otežano nepravilnom praksom postupajućih organa. Tako matičari u situacijama kada su ispunjeni uslovi za sticanje državljanstva po osnovu rođenja ne upisuju činjenicu državljanstva u matičnu knjigu rođenih, a zbog propusta matičara, deca moraju da vode dugotrajne postupke za sticanje državljanstva.

Rizik da ove osobe ostanu bez državljanstva dodatno pojačava drugi problem u vezi sa primenom člana 13 Zakona o državljanstvu Republike Srbije, a koji se odnosi na postupanje Ministarstva unutrašnjih poslov u postupcima za sticanje državljanstva. Naime, građanima starijim od 18 godina onemogućeno je utvrđivanje državljanstva po osnovu rođenja u Srbiji.

Ovakva praksa matičara i Ministarstva unutrašnjih poslova nije u skladu sa Zakonom o državljanstvu i Konvencijom o smanjenju broja lica bez državljanstva. Stoga smo Ministarstvu unutrašnjih poslova uputili apel da preduzme mere koje će otkloniti uočene nepravilnosti.

Pošto su ljudi koje pogađaju ovi problemi skoro isključivo pripadnici romske nacionalne manjine, koji se svrstavaju među građane koji su najviše izloženi diskriminaciji i socijalnoj isključenosti, da spadaju u najsiromašnije i najugroženije slojeve društva i da im problemi u vezi sa pristupom pravima na upis u matičnu knjigu rođenih i državljanstvo znatno pogoršavaju ionako težak položaj, smatramo da bi rešavanju ovih problema moralo da se pristupi bez odlaganja.

Preuzmite dokument OVDE.

Ova aktivnost sprovedena je u okviru projekta “Suzbijanje apatridije među Romima na Zapadnom Balkanu” koji finansira Fondacija za otvoreno društvo kroz Evropsku mrežu za pitanja apatridije. Stavovi izrečeni u ovom dokumentu pripadaju isključivo autoru i ne predstavljaju nužno zvaničan stav donatora.

O apatridiji u Srbiji i preprekama sa kojima se suočavaju ljudi bez dokumenata, među njima i članovi porodice Demiri, za BBC na srpskom govorio je i naš pravni koordinator Milan Radojev. Tekst „Postojim, ali nigde ne piše da sam rođena" - život bez dokumenata možete pročitati OVDE.

Medina ^[1] je rođena u Prištini 2003. godine. Priština se, po Ustavu i zakonima Republike Srbije, nalazi u Srbiji. Međutim, institucije i ustanove Republike Srbije ne funkcionišu u Prištini. Tako se Medina rodila u bolnici koja se ne nalazi u zdravstvenom sistemu Srbije i nije upisana u matičnu knjigu rođenih (MKR) Republike Srbije, nego u kosovske matične evidencije. Srbija nije priznala Kosovo, pa samim tim ni upisi u tamošnje matične knjige, baš kao ni dokumenti izdati od strane kosovskih organa, u Srbiji ne mogu proizvoditi pravno dejstvo i ne mogu se koristi u pravnom saobraćaju. Sa tim dokumentima pred organima Srbije ne možete ostvariti nikakva prava - ne mogu vam poslužiti da se identifikujete, ne možete da se zaposlite, ne možete da dobijete zdravstvenu knjižicu, da otvorite račun u banci, ne možete da se venčate, a ne možete ni svoje dete da upišete u matičnu knjigu rođenih. Jednom rečju, ti dokumenti kao da ne postoje. 

Međutim, u postupcima pred sudovima u Srbiji to ne mora biti slučaj. Tako je Osnovni sud u Bujanovcu odbio Medinin predlog da donese rešenje o utvrđivanje vremena i mesta njenog rođenja, koje bi trebalo da posluži kao osnov za upis u matičnu knjigu rođenih u Srbiji. Potom je i Viši sud u Vranju potvrdio rešenje prvostepenog suda. Donoseći ovakve odluke, oba suda rukovodila su se Zaključkom Vrhovnog kasacionog suda, koji je zauzeo stav da „lica koja su upisana u matične knjige tzv. R. Kosovo ne mogu tražiti od vanparničnog suda da utvrđuje činjenicu njihovog vremena i mesta rođenja“, te da sud „ne može da utvrđuje činjenicu koja je poznata“.

Dakle, najviši sud u zemlji, a njegove stavove slede i niži sudovi, smatra da upis u kosovske matične knjige predstavlja pravno relevantnu činjenicu, uprkos tome što Republika Srbija nije priznala Kosovo, a samim tim ni kosovske matične evidencije i dokumenti izdati na osnovu tih evidencija u Srbiji nemaju nikakvu važnost. Sa stanovišta pravnog sistema Srbije ti dokumenti i matične knjige ne postoje. Da apsurd bude veći, u istoj rečenici Vrhovni kasacioni sud Kosovo naziva „takozvanom republikom“, ali ujedno ocenjuje da su činjenice koje su evidentirane u matičnim knjigama te „takozvane“ republike – „nesporne“ i „poznate“.

Ovo ni u kom slučaju nije samo pravni ili politički problem, tj. pitanje da li se sudovi na zakonit način odnose prema statusa Kosova i validnosti dokumenata izdatih od strane tamošnjih institucija. Naprotiv, još značajnije su posledice koje će ovakva praksa sudova ostaviti na život mnogih porodica u Srbiji. Ovakvi stavovi sudova dovešće do toga da će osobe koje su rođene na području Kosova i upisane su u tamošnje matične evidencije, a žive u Srbiji (van Kosova), i to neretko i godinama - ostati bez mogućnosti da se upišu u matične knjige Srbije i da ostvare bilo kakva prava, uprkos tome što su rođene na teritoriji Republike Srbije i što ispunjavaju uslove za državljanstvo Srbije.

U toj situaciji našla se i Medina. Ona je 2020. zasnovala vanbračnu zajednicu i preselila se iz Prištine u Bujanovac. Otad bezuspešno pokušava da reguliše svoj status i živi potpuno obespravljena - nema zdravstvenu knjižicu, ne može da se zaposli, ne može da se slobodno kreće ili da ostvari prava iz socijalnog osiguranja. Ništa od toga ne može da uradi, jer organi Republike Srbije ne priznaju dokumente izdate na Kosovu, a u matične knjige Srbije nije uspela da se upiše. Validnost kosovskih dokumenata zapravo postoji samo u situaciji kada se upis u MKR na Kosovu javi kao razlog za odbijanje upisa u MKR Republike Srbije, ali kada je potrebno ostvariti neka prava na osnovu tih dokumenata – oni su nepostojeći. 

Za nedopustivu situaciju u kojoj se Medina našla nije od velikog značaja, ali nije na odmet pomenuti i to da njeni roditelji nisu birali gde će Medina da se rodi imajući na umu bilo kakav politički kontekst ili svest o tome na kojoj teritoriji se priznaju neki dokumenti. Medina i njena porodica su pripadnici romske nacionalne manjine, koja se i na Kosovu i u Srbiji nalazi u podjednako teškom položaju. Jednostavno, Medinina majka se porodila u mestu u kojem živi i u porodilištu koje joj je jedino bilo dostupno. Kada je pokretala postupak za upis u matične knjige u Srbiji, Medina je čak kao dokaz priložila i svoje kosovske dokumente, misleći da će joj biti od pomoći u tom postupku, a ne sluteći da će se dogoditi upravo suprotno i da će zbog tih dokumenata zapravo ostati bez upisa u MKR u Srbiji.

Nedavno je i Medina dobila dete, koje takođe nije mogla da upiše u matične knjige jer nije imala ličnu kartu, tako da ova porodica sada ima već dva člana koji nemaju lične dokumente.

Pre nego što je pokrenula postupak pred sudom, Medina je pokušala da se upiše u matične knjige u upravnom postupku, pred matičnom službom. Međutim i taj zahtev je odbijen, uz obrazloženje da ne poseduje dokaz o činjenici svog rođenja kao i da se bolnica u kojoj je rođena ne nalazi u mreži zdravstvenih ustanova Srbije. 

Vanparnični sudski postupak za utvrđivanja vremena i mesta rođenja uveden je u pravni sistem 2012. godine upravo kao rešenje za mnogobrojne osobe koje ne mogu da se upišu u matičnu knjigu rođenih u upravnom postupku. Međutim stavovi koje je zauzeo Vrhovni kasacioni sud, u kojima se ističe i to da bi osobe koje su upisane u MKR na Kosovu morale da pitanje upisa u MKR Srbije reše u upravnom postupku, potpuno obesmišljavaju postupak za utvrđivanja vremena i mesta rođenja i zapravo onemogućavaju ostvarenje cilja zbog koga je taj postupak ustanovljen – da se smanji broj ljudi koji nemaju lične dokumente i da se svakome omogući upis u matične knjige.

Medini sada kao jedina mogućnost preostaje da se obrati Ustavnom sudu Srbije. Međutim, imajući u vidu to koliko traju postupci pred ovim sudom, izvesno je da će Medina nekoliko godina čekati na odluku i da će još dugo živeti bez ikakvih prava.

[1] Pravo ime je, radi zaštite privatnosti, izmenjeno

Nevladina organizacija Praxis je u Smederevu održala okrugli sto na temu prevencije i eliminacije dečijih brakova u Srbiji. Okruglom stolu su prisustvovali predstavnici GU Grada Smedereva, zamenica gradonačelnika i koordinatorka za romska pitanja, predstavnici Centra za socijalni rad, predstavnici sudstva, Doma zdravlja, Crvenog krsta, brojni predstavnici medija i predstavnici partnerske organizacije koja će lokalno biti aktivna na ovom projektu.

Okrugli sto je organizovan u okviru projekta „Prevencija i eliminacija dečjih brakova u Srbiji“ koji finansiraju Ambasada Kraljevine Holandije u Srbiji, Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj Savezne Republike Nemačke (BMZ) u okviru Programa Nemačke razvojne saradnje “Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa u Srbiji“, a koji Praxis sprovodi zajedno sa lokalnim partnerskim organizacijama. Cilj projekta je da doprinese prevenciji i eliminaciji dečjih brakova i poboljšanju položaja Romkinja u romskim naseljima u Kruševcu, Kragujevcu, Vranju, Subotici, Bačkoj Palanci, Smederevu, Novom Sadu i Leskovcu.

U uvodnom delu okruglog stola predstavljeni su nalazi do kojih je Praxis došao analizom lokalnih dokumentata, odnosno na osnovu sastanaka sa predstavnicima institucija, koji ukazuju da u Smederevu postoji pojava dečjih brakova ali da ne postoji dovoljno dobra evidencija ove pojave, odnosno da se dečji brakovi nedovoljno prijavljuju od strane skoro svih relevantnih aktera, uključujući obrazovne i zdravstvene institucije. Takva situacija dovodi do toga da Centar za socijalni rad ima evidenciju o ovoj pojavi samo u nekim slučajevima kada dođe do sukoba između porodica tim povodom, ili kada im se obrati sud u vezi davanja mišljenja u postupku davanja saglasnosti za sklapanje maloletničkog braka za lica starija od 16 godina. Dodatno, ovu činjenicu potvrđuje i to da tužilaštvo u Smederevu nema ni jednu prijavu za krivično delo zaključenje braka sa maloletnikom. Sa druge strane, informacije sa terena ukazuju da je u romskim naseljima skoro svaka treća porodilja maloletna.

Pozitivan utisak sa ovog sastanka je volja GU Grada Smedereva da se lokalni akcioni plan za integraciju Roma revidira i da se u njega uključi tema dečjih brakova, kao i da se u oblasti obrazovanja u okviru ovog akcionog plana uključi tema dečjih brakova kroz aktivnosti koje bi se sprovodile u osnovnim školama.

Učesnici okruglog stola „Prevencija i eliminacija dečjih brakova u Srbiji“ su se saglasili da je potrebno pozvati sve relevantne institucije da se uključe u podizanje opšte svesti o štetnosti pojave dečjih brakova, ali isto tako da je potreban preventivan rad u zajednici jer represivne mere i prijavljivanje ovog krivičnog dela su samo neki od načina ka prevenciji ove pojave. Upravo stoga su obrazovne i zdravstvene institucije veoma značajne jer su one mesta gde je moguće preventivno delovati.

Praxis će u narednom periodu nastaviti da sprovodi aktivnosti usmerene kako na institucije tako i na romsku zajednicu u cilju podizanja svesti i dalje prevencije dečjih brakova u Smederevu, kao i aktivnosti usmerene na ekonomsko osnaživanje Romkinja.