Povodom pritužbe Praxisa zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta u oblasti pružanja usluga, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti pokrenula je prekršajni postupak pred Osnovnim sudom u Kraljevu protiv vlasnika zabavno rekreativne dečije igraonice „Maša i Meda“ iz Kraljeva zbog prekršaja iz člana 52. stav 1. propisanog Zakonom o zabrani diskriminacije.
Naime, vlasnik igraonice izvršio je akt diskriminacije i prekršaj time što je odbio da pruži uslugu boravka u igraonici osamnaestomesečnoj devojčici zbog njenog invaliditeta, odnosno što je za pružanje ove usluge tražio ispunjenje uslova koji se ne traži od ostalih lica.
Budući da je opisano postupanje vlasnika igraonice u suprotnosti sa Ustavom, protivno odredbama antidiskriminacionog zakonodavstva i međunarodnim konvencijama čiju neposrednu primenu garantuje Ustav, te da takvo postupanje nesumnjivo predstavlja akt diskriminacije čime je povređeno pravo na ravnopravnost motivisano fizičkim invaliditetom maloletnog lica, Praxis je podneo pritužbu zahtevajući od poverenice da utvrdi diskriminaciju i preporuči mere za otklanjanje posledica takvog postupanja. Poverenica je pokrenula prekršajni postupak protiv odgovornog lica kao mogućnost predviđenu mandatom institucije, odnosno kao meru reagovanja na diskriminaciju i prevenciju diskriminacije.
Pored zaštite žrtve diskriminacije, verujemo da će odluka poverenice i ishod pokrenutog prekršajnog postupka značajno doprineti podizanju kapaciteta i znanja pružalaca usluga, kako u javnom tako i u privatnom sektoru o njihovim obavezama koje moraju da poštuju u skladu sa antidiskriminacionim propisima. Takođe se nadamo da će osnažiti potencijalne žrtve diskriminacije da češće traže zaštitu prava na ravnopravnost.
Treba naglasiti da se srpskim antidiskriminacionim propisima zamera nedostatak pravnih lekova usmerenih na uzrok diskriminacije i ističe se da su pravna sredstva u najvećoj meri fokusirana na žrtvu diskriminacije. Odluka poverenice da podnese prekršajnu prijavu je i sa navedenog aspekta veoma važna budući da međunarodna dobra praksa naglašava potrebu za strukturnim pravnim lekovima koji su izvan pružanja individualne naknade štete žrtvi.
