Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je, postupajući po pritužbi Praxisa, donela mišljenje kojim se utvrđuje da su zaposleni u privrednom društvu „Srbija voz“ a.d. u više navrata diskriminisali maloletnike bez pratnje na Glavnoj železničkoj stanici u Beogradu, tokom marta i aprila 2017. godine. 

Naime, maloletnicima bez pratnje iz Avganistana je u najmanje dva navrata bio otežan ili onemogućen ulazak u vozove za Šid, uprkos činjenici da su imali uredno kupljene i važeće vozne karte. Diskriminatorno postupanje se vršilo postavljanjem posebnih uslova za ulazak u voz, poput insistiranja da izbeglice i migranti mogu da koriste isključivo jedan polazak voza za Šid u toku dana i da maloletnici ne smeju da se voze bez pratnje punoletnih lica. Između ostalog, pojedini zaposleni u „Srbija vozu“ navodili su i „da im je više preko glave izbeglica, kojih je pun Šid“, „da im ne dozoljavaju da uđu u voz ni na stanicama u Novom Beogradu i Zemunu“, da moraju da budu „čisti i uredni“, te „da je rečeno da se karte izdaju isključivo za voz za Šid u 10:55 časova“. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti utvrdila je da ovakvo postupanje nije bilo opravdano i da je bilo u direktnoj vezi sa ličnim svojstvom ovih lica, čime je izvršen akt neposredne diskriminacije u oblasti pružanja javnih usluga, što predstavlja kršenje odredbe člana 6, a u vezi sa članom 17. Zakona o zabrani diskriminacije. Zbog toga je privrednom društvu „Srbija voz“ a.d. Beograd preporučeno da upozna zaposlene koji rade na poslovima prevoza putnika sa Uputstvom o postupcima pri prevozu migranata, kao i da vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti, ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.  

Analiza Poverenice za zaštitu ravnopravnosti bila je usmerena samo na maloletnike bez pratnje, iako su u pritužbi dostavljeni istovetni dokazi koji govore u prilog tome da su i punoletni migranti, izbeglice i tražioci azila bili izloženi ovakvom diskriminatornom postupanju. Međutim, ocenjeno je da ovi dokazi to nisu učinili verovatnim. 

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je propustila da postupi po navodima iz pritužbe u kojima je navedeno da postupanje zaposlenih u „Srbija voz“ a.d. predstavlja težak oblik diskriminacije iz člana 13, stav 6. Zakona o zabrani diskriminacije, imajući u vidu da se radi o ponovljenoj diskriminaciji. Iako je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti u svom mišljenju navela da nametanje uslova da maloletnici bez pratnje treba da budu „uredni i čisti“ predstavlja povredu dostojanstva ovih lica, kojim se stvara ponižavajuće i uvredljivo okruženje, nije jasno utvrđeno ni da je došlo do povrede člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije, kojim se zabranjuje ovakvo postupanje.    

„Srbija voz“ a.d. je obavestilo Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti da je postupilo po njenoj preporuci.