Praxis
Zahtev Vladi Republike Srbije u vezi sa uklanjanjem nedostataka u radu na zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja
Koalicija za pristup pravdi zahteva od vlade Republike Srbije da bez odlaganja ukloni brojne nedostatke u radu na izmeni i dopuni Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (ZSPIJZ), i to tako što će obezbediti da rad na Zakonu preuzme nadležno ministarstvo za ljudska prava uz ravnopravno učešće stručnjaka, predstavnika medija, udruženja i dr, u skladu sa Zakonom o planskom sistemu.
Demokratija i pravna država počivaju na poštovanju nadležnosti i javnosti rada organa vlasti.
ZSPIJZ predstavlja jedan od stubova demokratskog uređenja u Republici Srbiji. Cilj ovog zakona je regulisanje načina ostvarivanja i zaštite prava javnosti da bude obaveštena o radu organa vlasti, kao i javnih ustanova i preduzeća. Ovo pravo jemči Ustav Republike Srbije.
ZSPIJZ se već deceniju označava kao najkvalitetniji evropski zakon u oblasti pristupa informacijama i to od strane relevantnih međunarodnih organizacija.
Rad na izmeni i dopuni ZSPIJZ opterećen je brojnim nepravilnostima, odnosno nedostacima koji se mogu svrstati u pet grupa.
Prvo, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave (MDULS), nije nadležno za rad na izmeni i dopuni ZSPIJZ. Nadležnost ovog ministarstva ne može se neposredno ili posredno izvesti iz čl. 11. Zakona o ministarstvima. Prema čl. 12. ovog zakona, a u vezi sa čl. 39 ovog zakona, za izmene i dopune Zakona nadležno je ministarstvo koje je nadležno za izradu propisa o ljudskim pravima, a to je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.
Drugo, radnu grupu MDULS-a za izmenu i dopunu ZSPIJZ, koja je formirana nakon konstituisanja nove vlade R.S., čine samo adresati Zakona, dakle organi vlasti koji imaju obavezu poštovanja i zaštite prava na pristup informacijama, uz isključenje beneficijara Zakona, dakle predstavnika organizacija civilnog društva, medija, kao i stručne i opšte javnosti. Na ovaj način se u potpunosti zanemaruju participativni mehanizmi u oblikovanju sadržine zakonskih odredbi, karakteristični upravo za demokratski pravni poredak.
Treće, i u neposrednoj vezi sa drugim, nedostaci se vezuju za javnost rada na izmeni i dopuni Zakona. Naime, na internet stranici MDULS-a nema elementarnih informacija o radu na Zakonu u periodu nakon konstituisanja radne grupe koja trenutno radi na izmenama i dopunama, što znači da se ova aktivnost skriva od javnosti. Poslednje objavljene informacije o predloženim zakonskim rešenjima datiraju iz novembra 2019. godine. U tom smislu, čini se da bi bez poteškoća moglo da se zaključi da se na zakonu koji obezbeđuje javnost rada organa vlasti radi u tajnosti, što posebno zabrinjava ako se uzmu u obzir izjave koje je Poverenik za slobodan pristup informacijama od javnog značaja i član radne grupe prethodnih dana davao u javnosti o tome da će se ”sve u Zakonu promeniti”.
Četvrto, prema raspoloživim informacijama, rad na Zakonu nakon konstituisanja nove vlade RS nije organizovan na način koji propisuje Zakon o planskom sistemu. Evo skraćene liste odredbi tog zakona koje su do sad pretrpele povredu:
- Neprepoznavanje ”zainteresovanih strana” i ”ciljnih grupa” iz čl. 2, kao subjekata koji učestvuju u stvaranju javnih politika;
- Povreda načela upravljanja sistemom javnih politika iz čl. 3, a posebno načela relevantnosti i pouzdanosti; prevencije i predostrožnosti; jednakosti i nediskriminacije; javnosti i partnerstva; kao i odgovornosti;
- Povreda pravila o izradi koncepta politike iz čl. 16. i 17, a u vezi sa regulatornim merama javne politike iz čl. 24;
- Povreda pravila o sprovođenju ex-ante analize efekata iz čl. 31;
- Povreda pravila o javnosti rada iz čl. 32-34.
Uz to, prema raspoloživim informacijama nije planirana ni javna rasprava o Nacrtu zakon, što može da dovede do povrede i odredbe o sprovođenju javne rasprave iz čl. 36. Zakona.
Peto, prema raspoloživim informacijama o dosadašnjem radu na izmeni i dopuni ZSPIJZ, a posebno na osnovu uvida u predložena rešenja koja datiraju iz 2019. godine, može se zaključiti da preti ozbiljna i neposredna opasnost od urušavanja sistema pristupa javnim informacijama. Naime, u kontekstu modela pogrešne primene zakona koji su do sad uobličeni u praksi postupanja organa vlasti, Poverenika za slobodan pristup informacijama od javnog značaja i Upravnog suda, usvajanje predloženih rešenja omogućilo bi nastupanje težih povreda, sa jedne strane, interesa javnosti da zna u slučaju kad ovaj interes preteže u odnosu na suprotan interes, a sa druge strane, javnih interesa i interesa zaštite ličnih prava pojedinaca u slučajevima kad ovi interesi pretežu u odnosu na interes javnosti da zna.
U Beogradu, 11. februara 2021.
Koaliciju za pristup pravdi čine: Centar za unapređivanje pravnih studija, Civil Rights Defenders, Nezavisno udruženje novinara Srbije, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, PRAXIS, Fond za humanitarno pravo, Inicijativa mladih za ljudska prava, CHRIS mreža odbora za ljudska prava u Srbiji i Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda
Administracija koči upis dece u knjige rođenih - Danas
Praxis je Savetu za ljudska prava Ujedinjenih nacija podneo alternativni izveštaj o sprovođenju preporuka iz Univerzalnog periodičnog pregleda (UPR) za Srbiju.
Najnoviji izveštaj Evropske mreže za pitanje apatridije (ENS) je mereći mogućnost upisa dece u matične knjige rođenih, smestio Srbiju među najlošije ocenjene zemlje Evrope.
U izjavi za Danas, Milan Radojev, pravni koordinator Praxisa, istakao je da prema istraživanju UNHCR-a 8% dece do 4 godine života, koja dolaze iz romske nacionalne manjine, ne poseduje lična dokumenta. Problem se sastoji u činjenici da roditelji koji sami nemaju lična dokumenta ne mogu, odmah po rođenju da upišu dete u matičnu knjigu rođenih. Oni su onda prinuđeni da idu dužim, administrativnim putem i da naknadno sprovode jedan ili više dodatnih postupaka. Radojev je naveo da je svaki od tih postupaka komplikovan i dugotrajan, te da ljudi često odustanu od procedure, i da im je zato potrebna pravna pomoć.
Pročitajte više na portalu Danas.
Danas je Međunarodni dan ljudskih prava – Preporuke se nižu, rešenje se i dalje čeka - Ist Media
Praxis je Savetu za ljudska prava Ujedinjenih nacija podneo alternativni izveštaj o sprovođenju preporuka iz Univerzalnog periodičnog pregleda (UPR) za Srbiju.
Ni godina koja je na izmaku nije donela dugo očekivano rešenje za novorođenu decu čije majke ne poseduju lične dokumente. Tako ova deca i dalje ne mogu da se upišu u matične knjige odmah nakon rođenja. Zbog toga, u prvim mesecima, a ponekad i godinama života, ostaju i bez drugih prava, kao što je pravo na zdravstvenu i socijalnu zaštitu.
Mnoge međunarodne organizacije i ugovorna tela godinama u svojim izveštajima ukazuju na ovaj problem i pozivaju Srbiju da svakom detetu omogući upis u matičnu knjigu rođenih odmah nakon rođenja, kako je to predviđeno Konvencijom o pravima deteta i Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima.
Pročitajte više ovde.
Preporuke se nižu, rešenje se i dalje čeka
Ni godina koja je na izmaku nije donela dugo očekivano rešenje za novorođenu decu čije majke ne poseduju lične dokumente. Tako ova deca i dalje ne mogu da se upišu u matične knjige odmah nakon rođenja. Zbog toga, u prvim mesecima, a ponekad i godinama života, ostaju i bez drugih prava.
Mnoge međunarodne organizacije i ugovorna tela godinama u svojim izveštajima ukazuju na ovaj problem i pozivaju Srbiju da svakom detetu omogući upis u matičnu knjigu rođenih odmah nakon rođenja, kako je to predviđeno Konvencijom o pravima deteta i Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima. I ove godine Evropska komisija je u izveštaju o napretku Srbije istakla da svako dete mora biti upisano u matičnu knjigu rođenih odmah nakon rođenja, bez obzira na status roditelja. Istovremeno, Evropska komisija je ukazala da relevantne propise treba izmeniti. Prethodno su slične preporuke Srbiji uputili i Savet za ljudska prava Ujedinjenih nacija, Komitet UN za prava deteta, Komitet UN za ekonomska, socijalna i kulturna prava, Komitet UN za ljudska prava, Komitet UN za eliminisanje diskriminacije, Evropski parlament. Srbija se obavezala i da će ispuniti Ciljeve održivog razvoja UN, uključujući i cilj da se svakome omogući upis u matičnu knjigu rođenih.
Uprkos tome, i dalje su na snazi odredbe podzakonskih akata koji regulišu postupak prijave rođenja i upisa u matičnu knjigu rođenih, koje propisuju da je za upis neophodno da roditelji poseduju lične dokumente. Praxis se i u 2020. godini kontinuirano susretao sa slučajevima majki koje se porađaju bez ličnih dokumenata i koje zbog toga ne mogu da nakon rođenja upišu decu u matične knjige. Umesto toga, moraju da pokreću i vode posebne postupke za upis dece, koji mogu biti veoma dugotrajni i komplikovani. UNiCEF je u Priručniku za primenu Konvencije o pravima deteta istakao da upis odmah po rođenju podrazumeva period od nekoliko dana, a ne nekoliko meseci.
Ipak, ako nadležni organi budu ispunili obaveze koje su preuzeli, ovaj problem bi uskoro napokon mogao biti rešen. Naime, Vlada Srbije je u julu ove godine usvojila revidirani Akcioni plan za Poglavlje 23, u koji je kao jedna od aktivnosti koju treba sprovesti uvrštena izmena spornih podzakonskih akata. Kao rok za izmenu ovih propisa predviđen je drugi kvartal 2021. godine.
Kad su podzakonski akti jači od Ustava, zakona i međunarodnih konvencija
Đeva ima 19 godina, ali je tek nedavno izvadila svoju prvu ličnu kartu. Do pre dve godine živela je sa roditeljima u Nišu, a onda je zasnovala vanbračnu zajednicu i preselila se u Kraljevo. Njeni roditelji nisu bili saglasni sa tom vezom i prekinuli su kontakt sa ćerkom. Odbili su i da učestvuju u postupku izdavanja njene lične karte. Đeva nikada nije posedovala ni zdravstvenu knjižicu.
U maju 2019. godine, Đeva se porodila u bolnici u Kraljevu i dobila je žensko dete – ćerku Sunitu. Zbog toga što nije posedovala ličnu kartu i zdravstvenu knjižicu, u bolnici su joj rekli da mora da na ime troškova porođaja plati 65.000 dinara. Od Đeve je traženo da plati ove troškove uprkos tome što se prema propisima o zdravstvenom osiguranju porođaj smatra hitnim slučajem i što bi troškovi trebalo da padnu na teret budžeta. Siromašna Đevina porodica nije mogla da plati toliki račun. Nakon izlaska iz porodilišta, u dva navrata su Đevi upućene opomene za plaćanje računa, ali pošto ona toliko novca nije imala, bolnica je izgleda ipak odustala od pokušaja naplate.
Brige oko plaćanja ovog računa nažalost nisu bili jedini, pa ni najveći problem koji je opterećivao Đevinu porodicu. Naime, pošto Đeva nije imala lične dokumente, nakon Sunitinog rođenja ona i suprug nisu mogli svoju ćerku da upišu u matične knjige. Tako je, naime, propisano podzakonskim aktima koji regulišu postupak prijave rođenja i upisa u matičnu knjigu rođenih: ako roditelji ne poseduju lične dokumente, dete ne može odmah nakon rođenja da se upiše u matične knjige. Iako akti više pravne snage – Ustav, zakon i međunarodne konvencije garantuju pravo na upis u MKR i na lično ime svakom detetu bez izuzetka i to odmah nakon rođenja, matičari se pridržavaju onoga što propisuju podzakonski akti i odbijaju da upišu decu čiji roditelji nemaju dokumente.
Sunita je tako ostala bez upisa u matičnu knjigu rođenih i bez zdravstvene knjižice, a njena porodica bez prava iz socijalnog osiguranja. Kada je Sunita bila bolesna, u domu zdravlja nisu hteli da je prime jer ne poseduje zdravstvenu knjižicu. Iz istog razloga nije primila ni sve potrebne vakcine.
Uz pomoć Praxisa, roditelji su pred centrom za socijalni rad pokrenuli postupak određivanja ličnog imena. To je postupak koji mora da se vodi u situacijama kada detetu nije određeno lično ime u roku od 30 dana od rođenja i koji bi centar za socijalni rad bio dužan da sprovede u svim slučajevima kada ime deteta nije upisano u matične knjige, pošto svako dete bez izuzetka ima pravo na lično ime. Nažalost, centar za socijani rad pred kojim je pokrenut postupak za Sunitu ovu obavezu nije poštovao, a istovremeno je ignorisao i uputstvo nadležnog ministarstva kojim je određeno da se i deci čije majke ne poseduju lične dokumente mora odrediti lično ime.
Tek kada je majka u junu ove godine uspela da pribavi ličnu kartu, centar za socijalni rad je sproveo postupak, nakon čega je izvršen i upis u matičnu knjigu rođenih. Međutim, ostala je činjenica da je Sunita morala biti upisana u matičnu knjigu rođeniih godinu dana ranije, da bolnica nije smela da od majke traži da plati troškove porođaja, da je Sunita trebalo na vreme da primi sve potrebne vakcine, a da je centar za socijalni rad bio dužan da joj odredi ime bez obzira na to da li joj majka poseduje dokumente.
Da bi se izbegle ovakve situacije, svakom detetu se mora omogućiti da bude upisano u matične knjige odmah nakon rođenja, kako to i nalažu Ustav, zakon i međunarodne konvencije. A da bi se to ostvarilo, potrebno je samo da se izmene podzakonski akti koji upis novorođene dece uslovljavaju time da roditelji poseduju lične dokumente. I preporuke koje je veliki broj međunarodnih tela uputio Srbiji u vezi sa ovim pitanjem, pokazuju da je trenutno stanje neodrživo i da se rešavanje problema više ne sme odlagati.
Praxis je podneo alternativni izveštaj Savetu za ljudska prava Ujedinjenih nacija
Praxis je Savetu za ljudska prava Ujedinjenih nacija podneo alternativni izveštaj o sprovođenju preporuka iz Univerzalnog periodičnog pregleda (UPR) za Srbiju.
U preporuci iz trećeg ciklusa Univerzalnog periodičnog pregleda (UPR) za Srbiju, navodi se da je neophodno omogućiti upis u matične knjige rođenih (MKR) svakom detetu rođenom u Srbiji, odmah nakon rođenja, bez diskriminacije i bez obzira na pravni status roditelja i bez obzira na to da li roditelji poseduju lične dokumente. Iako je Republika Srbija je podržala ovu preporuku, ona se i dalje ne primenjuje. Naime, deca čiji roditelji ne poseduju lične dokumente ne mogu da se upišu u matične knjige rođenih odmah nakon rođenja, već je potrebno pokrenuti komplikovane postupke koji neretko dugo traju, te se njihov upis u matične evidencije odlaže na duži period, tokom kojeg deca nemaju pristup mnogim pravima, kao što je pravo na zdravstvenu zaštitu i socijalnu pomoć. Takođe, usled nemogućnosti blagovremenog upisa u MKR, deca su izložena riziku od apatridije.
Uzrok ovog problema leži u podzakonskim aktima koji regulišu upis u matične knjige rođenih. Oni propisuju da su za upis deteta u matične evidencije potrebni izvodi iz MKR roditelja i njihovi lični dokumenti. Iako su navedeni podzakonski akti u suprotnosti sa ratifikovanim međunarodnim konvencijama i domaćim zakonodavstvom, oni i dalje regulišu postupak upisa u MKR, te se u Srbiji i dalje rađaju deca koja ovo pravo ne mogu da ostvarejer još uvek sve majke koje se porađaju ne poseduju lične dokumente. Takođe, Evropska komisija je u svojim izveštajima za 2019. i 2020. godinu pozvala Srbiju da izmeni sporne podzakonske akte, ne bi li svako dete moglo da ostvari pravo na upis u MKR odmah nakon rođenja.
Problem nemogućnosti upisa u matične evidencije pogađa skoro isključivo romsku populaciju u Srbiji, jednu od najugroženijih i najdiskiminisanijih kategorija stanovništva. Stoga je Praxis u ovom izveštaju uputio preporuku da Republika Srbija izmeni sporne podzakonske akte koji uslovljavaju upis dece u matične evidencije time da roditelji poseduju lične dokumente i sopstvene izvode iz MKR, i time omogući svakom detetu rođenom u Srbiji da ostvari svoje zakonom predviđeno pravo.
Praxis na panel diskusiji “Upoznaj, ne sudi!” u Leskovcu
Koordinatorka Programa za antidiskriminaciju i rodnu ravnopravnost, Marija Dražović, učestvovala je na panel diskusiji pod imenom “Upoznaj, ne sudi!”, održanoj u “Centru za stručno usavršavanje u obrazovanju”, u Leskovcu.
Ovo je bila treća u nizu panel diskusija u okviru kampanje čiji je cilj podizanje svesti o problemu diskriminacije Roma i podsticanje na adekvatno reagovanje i prevenciju. Nosilac kampanje je Ministarstvo za rad, zapošljavanjе, boračka i socijalna pitanja, a realizator Udružеnjе građana “Tеrnipе” uz podršku projekta Nemačke razvojne saradnje Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa u Srbiji, koji sprovodi Nеmačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ.
Marija Dražović je istakla da problem u sprečavanju i rešavanju problema segregacije u školama, poput škole „Petar Tasić“ u kojoj Romi čine 90 odsto đaka, leži u implementaciji zakona i mera koje postoje.
Vesti o događaju možete pročitati na portalima NIN i JUGpress.
Praxis učestvovao na virtuelnom događaju “Otvoreno o izvršenju - Kraljevo”, u organizaciji Centra za evropske politike
Tema diskusije je bila izvršni postupak i specifičnosti ovog postupka kad su u pitanju komunalne usluge, a na njoj je učestvovala i naša koleginica Marija Dražović. Dušan Protić iz Centra za evropske politike je moderirao sastankom, a događaj je za cilj imao da pojasni pravila izvršnog postupka naročito kada su u pitanju predmeti izvršenja potraživanja u oblasti komunalnih usluga. Kako prinudna naplata potraživanja u komunalnim i srodnim uslugama čini polovinu rada javnih izvršitelja, svrha otvorene diskusije je bila da približi kako u praksi funkioniše izvršni postupak, i kakva su prava, mogućnosti i obaveze građana u ovim slučajevima.
Tom prilikom smo podsetili da su, prema našem iskustvu, upravo najsiromašniji građani i građanke vrlo često dužnici u izvršnom postupku zbog dugova nastalih na osnovu pružanja komunalnih usluga i da najčešće ne postoje delotvorni mehanizmi za zaštitu njihovih prava već su prepušteni sami sebi. S druge strane, iskustava naših korisnika kada je reč o radu službi besplatne pravne pomoći su uglavnom negativna budući da se suočavaju sa preprekama već prilikom podnošenja zahteva za ostvarivanje prava na besplatnu pravnu pomoć. Lokalne službe besplatne pravne pomoći morale bi da se razvijaju u budućem periodu, da podižu sopstvene kapacitete kako bi obavljale posao koji im je delegiran, s obzirom da od kraja 2019. godine, kada je Zakon počeo da se primenjuje, one gotovo da ne funkcionišu. Osim toga, istakli smo značaj uloge civilnog sektora u podizanju svesti o temi izvršnog postupka ali i naglasili da se prostor za delovanje civilnog sektora na lokalnom nivou sve više sužava.
Naveli smo da često, kada je reč o komunalnim i srodnim uslugama, kao što su snabdevanje električnom energijom i telekomunikacijama, dolazi do prekida pružanja te usluge od strane poverioca kada se ne ispunjavaju obaveze, dok sa druge strane imamo nastavak pružanja komunalne usluge u drugim slučajevima, što rezultira u gomilanju dugova. Ustanovili smo da ne postoji adresa na koju građani mogu da se obrate i dobiju pravu informaciju o svojim pravima i na koji način mogu da ih ostvare. Kako bismo ilustrovali posledice neinformisanosti građana i krutih pravila izvršnog postupka, predstavili smo slučaj mnogih porodica koje su korisnici stanova za socijalno stanovanje u naselju Beranovac u Kraljevu kojima preti iseljenje zbog nagomilanih dugova zakupa.
Podsetili smo da i dalje postoji loša praksa kada je reč o prijavljivanju prebivališta jer se građani prijavljuju na adresama na kojima zaista ne žive. Ukazali smo da iza ovakve prakse neretko, bar kada su naše ciljne grupe u pitanju, stoje vrlo objektivni razlozi uzrokovani upravo lošom primenom propisa kojima se uređuje prijava prebivališta i boravišta. S druge strane, neuspešna dostava je jedan od najvećih izazova kada je reč o izvršnom postupku i neretko se pripisuje izbegavanju prijema od strane izvršnih dužnika, što ne bio bio slučaj kada bi građani imali informacije o pravnim posledicama, jer ukoliko građanin ne primi rešenje neće moći da koristi osnovno pravno sredstvo, odnosno prigovor. Zbog toga smo skrenuli pažnju da je, osim obezbeđivanja dosledne primene propisa kada je reč o prijavi prebivališta, veoma važno podizati svest građana o tome koliko je važno da podaci o njima koji se nalaze u službenim evidencijama budu ispravni i tačni, što podrazumeva ozbiljan posao jer je reč o vraćanju izgubljenog poverenja građana u institucije.
Istakli smo da iskustvo sa elektronskim servisima ne donosi mnogo koristi najugroženijim slojevima stanovništva jer veliki broj njih nema pristup internetu i komunikacionim sredstvima. Podsetili smo da je onima koji su na margini društva, potrebno omogućiti pristup informacijama o njihovim pravima na adekvatan način, jer postoje brojne prepreke u pristupu informacijama preko elektronskih servisa. Naveli smo da postoji velika nejednakost i da je potrebno identifikovati potrebe najosteljivijih grupa u Srbiji i odgovoriti na te potrebe inovativnim sredstvima.
Kao zaključak možemo navesti da je potrebno u buducem periodu uspostaviti i razvijati organizovaniji pritisak civilnog sektora i građana, jer su evropske integracije sve manje delotvorno sredstvo koje bi ubrzalo i učinilo reforme u Srbiji efikasnijim.
Pogledajte ceo događaj ovde.
Povodom Svetskog dana deteta
Danas, na Svetski dan deteta, hteli bismo još jednom da skrenemo pažnju na problem dečjih brakova u Srbiji sa kojim se susreću deca na margini društva, a pre svega ona u romskoj zajednici.
Prema Istraživanju višestrukih pokazatelja položaja žena i dece za 2019. godinu (MICS 6), koje je sproveo Republički zavod za statistiku, uz tehničku i finansijsku podršku UNICEF-a, Evropske unije, UNFPA i Vlade Republike Srbije, ostvaren je određeni napredak kod dece u romskim naseljima. Napredak je uočen u povećanom obuhvatu imunizacijom dece u romskim naseljima, udvostručenoj stopi pohađanja srednjeg obrazovanja kod devojčica iz romskih naselja, smanjenju stope smrtnosti odojčadi i dece mlađe od pet godina, mada su ovi podaci i dalje znatno nepovoljniji nego kod dece u opštoj populaciji.
Međutim, jasna stagnacija primetna je u oblasti dečjih, ranih i prinudnih brakova, iako ih ciljevi održivog razvoja navode kao štetnu praksu koju treba eliminisati do 2030. godine. MICS 6 istraživanje pokazuje da je stopa dečjih brakova u populaciji devojčica i mladih žena iz romskih naselja i dalje izuzetno visoka. Naime, procenat žena iz romskih naselja starosti 20-24 godine koje su stupile u brak pre navršenih 18 godina života iznosi 55,8%, dok je procenat žena iste starosne dobi koje su stupile u brak pre navršenih 15 godina života 15,9%. Procenat žena starosti 15-19 godina koje su trenutno u braku ili vanbračnoj zajednici iznosi čak 34,1%. Ranim stupanjem u brak deca su lišena detinjstva, redovnog psihičkog i fizičkog razvoja, školovanja i prilike da samostalno biraju partnera u budućnosti. Kako je napuštanje školovanja istovremeno i uzrok i posledica dečjih brakova, povećan je rizik od ekonomske zavisnosti i siromaštva. Pritom, deca su izložena nasilju, riziku od apatridije i riziku od ekonomske i seksualne eksploatacije.
Na polju prevencije dečjih brakova, Praxis je ove godine održao seriju radionica sa više od 200 učenika iz osnovnih škola u 9 opština širom Srbije sa ciljem podizanja svesti o štetnosti ove pojave. “Pustite nas da provedemo detinjstvo u školskim klupama, a ne ljuljajući decu!”, “Brinite o deci” samo su neke od poruka koje su ova deca uputila institucijama i zajednici.
Dečji brak predstavlja grubo kršenje prava deteta, posebno devojčica, i tako ga treba posmatrati. U cilju prevencije i eliminacije ove pojave, pored podizanja svesti, neophodno je aktivnije i posvećenije delovanje države, jačanje saradnje i proaktivno delovanje nadležnih institucija. Stanovište po kome ova štetna praksa predstavlja romsku kulturu i tradiciju ne sme biti izgovor za nepoštovanje nacionalnih i međunarodnih zakona, a naročito za sprečavanje svakog deteta da dostigne svoj puni razvojni kapacitet.
Evropska mreža za pitanja apatridije pokrenula je novi redizajniran veb-sajt
Evropska mreža za pitanja apatridije (ENS) redizajnirala je i pokrenula novi veb-sajt gde se možete informisati o problemima sa kojima se suočavaju apatridi u Evropi. Osim toga, na sajtu možete pristupiti biblioteci koja sadrži 590 publikacija, blogova i intervjua, a i možete saznati više o delovanju i članstvu ENS. Pored toga, možete se i uključiti u rad Evropske mreže za pitanje apatridije. Osobe bez državljanstva preko novog veb-sajta mogu pristupiti pravnim savetima i podršci.
Više od 500.000 ljudi koji žive u Evropi su apatridi, što znači da nisu priznati kao državljani nijedne države. Upravo zbog toga, apatridi su često na margini društva bez ikakvih prava i sa osećanjem da nigde ne pripadaju.
Evropska mreža za pitanja apatridije je udruženje koje broji više od 150 organizacija i pojedinaca iz 41 zemlje, među kojima je i Praxis. Zajedno smo posvećeni okončanju apatridije i borbi da svaka osoba bez državljanstva u Evropi može da pristupi pravima koja im pripadaju po međunarodnom pravu. ENS je osnovana 2012. godine kao koordinaciono telo i ekspertska baza za organizacije i pojedince koji rade na promociji prava na državljanstvo u Evropi.
Više informacija na www.statelessness.eu
- 1
- 2
- 3
