Koalicija protiv diskriminacije (KPD), sa zadovoljstvom konstatuje da je u svom godišnjem Izveštaju o napretku Srbije, Evropska komisija posvetila dužnu pažnju problemu borbe protiv diskriminacije. KPD smatra da zaključci Izveštaja mogu značajno da doprinesu daljem unapređivanju rada organa javne vlasti u sprečavanju diskriminacije pojedinih diskriminisanih grupa.

KPD smatra da je država dužna da posveti posebnu pažnju razvijanju kulture tolerancije, nenasilja i nediskriminacije u svim segmentima društvenog života. Organizacije civilnog društva trebalo bi da predstavljaju prirodne partnere organima vlasti u ostvarivanju ovog cilja.

Međutim, KPD smatra da stvaranje društva jednako slobodnih pojedinaca nije moguće bez korišćenja efikasnih mehanizama pravne zaštite od diskriminacije. Zbog toga je od najvećeg značaja da državni organi, a posebno sudovi i tužilaštva, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, kao i nadležna ministarstva, pravnim sredstvima bez odlaganja započnu sa rešavanjem najozbiljnijih povreda zabrane diskriminacije koji već dugo opterećuju javni život u zemlji, kao i da na njih javno ukazuju u skladu sa Zakonom o zabrani diskriminacije.

Aktivnosti državnih organa trebalo bi pre svega da budu usmerene na sledeće probleme:

• priznavanje pravnog subjektiviteta pravno nevidljivim licima, od kojih su najveći broj  pripadnici romske populacije, i njihovom potpunom uključivanju u društveni život zajednice; potrebno je u najkraćem roku usvajiti odgovarajuću pravnu regulativu koja bi omogućila pravno nevidljivim licima da se upišu u matične knjige na jednostavan i efikasan način;
• puna implementacija međunarodnih standarda kada je reč o pravu na stanovanje i prisilno iseljavanje, obezbeđivanje transparentnosti procesa preseljenja romskih naselja, kao i omogućavanje stanovnicima tih naselja adekvatnog alternativnig smeštaj; licima koja žive u nelegalnim naseljima, kao i beskućnicima mora se omogućiti da prijave svoje prebivalište, a zatim im se moraju izdati lične karte;
• priznavanje svim nacionalnim manjinama prava na službenu upotrebu maternjeg jezika, uključujući i Vlašku nacionalnu manjinu, kao i prava na formiranje nacionalnog saveta na osnovu rezultata izbora za nacionalne savete;
• efikasna i neselektivna primena postojećih zakona koji štite prava pripadnika/ca LGBT populacije od diskriminacije i nasilja;
• usvajanje zakona i stvaranje institucionalne prakse koja bi u punoj meri poštovala statusna i druga prava transrodnih i transeksualnih osoba u skladu sa preporukama Saveta Evrope;
• obezbeđivanje pune rodne ravnopravnosti u svim segmentima društvenog života, a posebno unapređivanje pravne zaštite žena od porodičnog nasilja, uključujući i propisivanje obaveza povezivanja aktivnosti nadležnih državnih organa u sprečavanju i kažnjavanju porodičnog nasilja; briga državnih organa trebalo bi bez rezervi da bude usmerena i na pravni status i prava posebnih kategorija žena, kao što su žene sa invaliditetom, samohrane majke, seksualne radnice i  žene na izdržavanju kazne zatvora;  
• uvođenje posebnih krivično-pravnih odredbi o kažnjavanju zločina iz mržnje u Krivični zakonik i ustanovljavanje prakse primene postojećih odredbi o krivičnim delima učinjenim sa diskriminatornim pobudama;
• postizanje ciljeva inkluzivnog obrazovanja u celini, a posebno sistemska i sistematična eliminacije svih oblika diskriminacije kroz reprodukciju neznanja i diskriminatornih praksi u školama; u cilju eliminacije kulturoloških obrazaca u kojima se temelji netolerancija, neophodno je raditi na reformi homofobnih i drugih diskriminativnih sadržaja i praksi u srednjim školama; neophodna je odlučnija i kompleksnija podrška školovanju dece i mladih sa hendikepom u redovnom obrazovnom sistemu, kao i nedvosmisleno definisanje segregacije dece i mladih sa hendikepom u posebnim (specijalnim) institucijama, školama, internatima i domovima, kao teškog oblika diskriminacije;
• stvaranje pravnog okvira podobnog za puno uživanje prava i sloboda lica sa mentalnim invaliditetom, a posebno onih lica koja borave u institucionalnom smeštaju i lica koja su lišena poslovne sposobnosti.

KPD ostaje na raspolaganju građanima i građankama, državnim organima i međunarodnim organizacijama u zajedničkoj borbi protiv svih oblika diskriminacije. Pored ukazivanja na slučajeve diskriminacije u društvu, KPD će nastaviti da ukazuje i na primere dobre prakse, kao i da aktivno učestvuje u predlaganju zakona i politika koje su usmerene na ostvarivanje pune ravnopravnosti.

Koaliciju protiv diskriminacije čine: Centar za unapređivanje pravnih studija, Civil Rights Defenders, Labris - organizacija za lezbejska ljudska prava, Anti-trafiking centar, Mreža odbora za ljudska prava (CHRIS network), Udruženje studenata sa hendikepom, Gayten LGBT, PRAXIS i Regionalni centar za manjine.

Nevladina organizacija Praxis, uz podršku Evropske Unije a u saradnji sa partnerskim organizacijama Hajnrih Bel fondacijom, Regionalnim centrom za manjine i Dokukinom, organizuje ekspertsku debatu pod nazivom "Evropske dobre prakse - sredstvo javnog zagovaranja u Srbiji" koja će se održati 29-30. septembra u hotelu Šumadija, Šumadijski trg 8, od 10:00-18:00 časova.

Debata će ugostiti eksperte iz zemalja Evropske Unije i domaće stručnjake kako bi se u zajedničkom dijalogu još jednom skrenula pažnja na probleme romske populacije u pogledu uživanja prava na pravni subjektivitet i prava na stanovanje, predstavili primeri dobre prakse iz Evrope, predložila najbolja rešenja i formulisale preporuke za njihovu primenu.

Planirane teme za diskusiju:

I dan – 29. septembar 2011. godine
Pravo na pravni subjektivitet

• Primeri dobre prakse, dobrih sistemskih rešenja i međunarodnih standarda vezanih za upis u matičnu knjigu rođenih kao i za naknadni upis
• Upis u matičnu knjigu rođenih dece čiji roditelji nemaju potrebna dokumenta
• Upis punoletnih lica u matičnu knjigu rođenih koji ne znaju svoje lične podatke, čiji su roditelji preminuli, nepoznati ili na nepoznatom mestu boravišta
• Model zakona o postupku priznavanja pravnog subjektiviteta kao jedno od rešenja
• Zaštita prava na pravni subjektivitet i povezanost sa ostalim ljudskim pravima

   
II dan –30. septembar 2011. godine
Pravo na adekvatno stanovanje

• Primeri dobre prakse, dobrih sistemskih rešenja i međunarodnih standarda u oblasti prinudnih iseljenja
• Pravna zaštita u slučajevima prinudnih iseljenja
• Primeri dobre prakse, dobrih sistemskih rešenja i međunarodnih standarda vezanih za održiv razvoj neformalnih romskih naselja (mogućnost legalizacije, upisa prebivališta/boravišta, itd.)
• Zaštita prava na adekvatno stanovanje i povezanost sa ostalim ljudskim pravima

Preuzmite dokumenta: Profili eksperata   Dnevni red

Organizacije za zaštitu ljudskih prava zahtevaju od nadležnih republičkih i gradskih vlasti da hitno preduzmu mere kako bi se obezbedili minimalni uslovi za dostojanstveno stanovanje Roma koji su iseljeni iz neformalnog naselja Belvil u Niš.

Podsećanja radi, 26. aprila 2012. godine Gradska uprava grada Beograda je iselila oko hiljadu Roma i Romkinja koji su stanovali u neformalnom naselju Belvil. Porodice koje su interno raseljene sa Kosova ili imaju prebivalište u Beogradu smeštene su u kontejnerska naselja na obodu Beograda, dok su porodice koje imaju prebivalište u gradovima širom Srbije proterane u svoja mesta prebivališta. Četiri romske porodice sa sedmoro dece smešteno je u napušteni magacin u Nišu u kom nemaju pristup vodi i električnoj energiji, dok su higijenski i životni uslovi ispod minimuma koji se smatra dostojnim čoveka. U proteklom periodu niške organizacije za zaštitu ljudskih prava pokušale su da direktnom pomoći i razgovorima sa predstavnicima vlasti utiču na rešavanje problema sa kojima se suočavaju Romi koji su smešteni u ovom magacinu. Međutim, nakon više od sedamdesetpet dana, gradske vlasti Niša i republički organi nisu preduzeli mere kojima bi se tim porodicama obezbedili elementarni uslovi za život – pristup pijaćoj vodi, električnoj energiji i sanitarnim uslovima. Izuzetno loše životne uslove u napuštenom magacinu dodatno pogoršavaju visoke temperature i nepovoljne vremenske prilike.

Grubim zanemarivanjem potreba najugroženijih građana Republike Srbije još jednom se pokazuje duboko ukorenjena nebriga i marignalizacija Roma kojima vlasti svesrdno doprinose kao i nepoštovanje standarda ljudskih prava u pogledu prava na adekvatno stanovanje. Obaveze u pogledu poštovanja ljudskih prava iz Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima su jasne – stanovnicima naselja koji su iseljeni mora se obezbediti adekvatan alternativni smeštaj koji, između ostalog, podrazumeva održiv pristup bezbednoj vodi za piće, električnoj energiji za kuvanje, grejanje i osvetljenje i sanitarijama.

Zbog svega navedenog, još jednom pozivamo vlasti da hitno preduzmu mere kako bi se Romima i Romkinjama koji su smešteni u napušteni magacin u Nišu obezbedili elementarni uslovi za dostojanstveno stanovanje – preseljenje iz napuštenog magacina u adekvatan i dostojanstven alternativni smeštaj sa održivim pristupom pijaćoj vodi, električnoj energiji i sanitarijama.

Organizacije potpisnice saopštenja:

1. Platforma za ostvarivanje prava na adekvatno stanovanje
2. Evropski centar za prava Roma (ERRC)

Platformu za ostvarivanje prava na adekvatno stanovanje čine: Praxis, Centar za prava manjina, Regionalni centar za manjine, CHRIS – mreža odbora za ljudska prava u Srbiji, Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM i Novosadski humanitarni centar.

 Preuzmite izveštaj: Analiza situacije interno raseljenih lica sa Kosova u Srbiji: zakon i praksa

Preuzmite izveštaj: OVDE

Preuzmite izveštaj: OVDE

Preuzmite izveštaj: OVDE

Preuzmite izveštaj: OVDE

Preuzmite izveštaj: OVDE

Nevladine organizacije iz Srbije – Regionalni centar za manjine, CEKOR – Centar za ekologiju i održivi razvoj, CHRIS – Mreža odbora za ljudska prava u Srbiji i Praxis podneli su alternativni izveštaj pod nazivom Informacije podnete Komitetu za ukidanje rasne diskriminacije povodom Inicijalnog periodičnog izveštaja Srbije.

Kao država potpisnica Međunarodne konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije, Republika Srbija je u obavezi da redovno izveštava Komitet, prikazujući sve mere preduzete radi implementacije Konvencije. Srbija je podnela Inicijalni periodični izveštaj Komitetu u avgustu 2009. godine, sa 19 meseci zakašnjenja. Takođe, praksa je da nevladine organizacije podnose alternativne, takozvane izveštaje iz senke kao dodatne informacije koje pomažu Komitetu da proceni državne izveštaje.

Organizacije koje su podnele ovaj izveštaj izabrale su takozvani "pristup kršena prava", koji identifikuje goruće probleme u pristupu osnovnim ljudskim pravima, kao što su, na primer, problemi u vezi sa pristupom pravu na stanovanje, pravu na državljanstvo, pravu na slobodu kretanja i izbor boravišta u jednoj državi, pravu na vlasništvo i drugim osnovnim ljudskim pravima. Shodno izabranom pristupu, izveštaj se ne bavi pozitivnim stranama državne politike u pojedinim oblastima, već isključivo ozbiljnim kršenjima ljudskih prava o čemu nije bilo reči u Inicijalnom periodičnom izveštaju Republike Srbije.

Podaci predstavljeni u izveštaju su rezultat dugogodišnjeg rada na terenu, saradnje sa grass-root organizacijama, analize prethodnog iskustva u radu na temama koje su relevantne za izveštaj, kao i praćenja i analize rada državnih institucija.

Komitet će razmatrati ovaj izveštaj tokom 78. zasedanja, u četvrtak  24. februara i petak 25. februara 2011. godine. Izveštaj će biti razmatran zajedno sa državnim i izveštajima međunarodnih organizacija Amnesty International i Evropskog centra za prava Roma.

Preuzmite izveštaj (samo engleski): Informacije podnete komitetu za ukidanje rasne diskriminacije povodom inicijalnog izveštaja Srbije