Prava deteta

sreda, 9. oktobar 2019.

Prava deteta u Srbiji 30 godina nakon donošenja Konvencije UN o pravima deteta

U sredu, 9. oktobra, u Medija centru, u okviru Dečije nedelje, Prijatelji dece Srbije su organizovali  tribinu ,,Prava deteta u Srbiji 30 godina nakon donošenja Konvencije UN o pravima deteta“.

Na tribini su govorili Dragan Vulević, specijalni savetnik Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nataša Jović, pomoćnica generalnog sekretara za prava deteta, rodnu ravnopravnost i prava osoba sa invaliditetom Zaštitnika građana, Vesna Dejanović, rukovoditeljka programa dečije zaštite UNICEF-a, Jasmina Miković, zamenica izvršne direktorke Praxisa i članica Saveta za prava deteta, Saša Stefanović, direktor Mreže organizacija za decu Srbije i Dunja Joldžić, članica participativne Grupe 10 Prijatelja dece Srbije. Tribinu je moderirala novinarka Marija Šehić.

Govornici su predstavili glavne trendove i izazove u oblasti prava deteta u Srbiji, nakon čega su imali priliku da sa decom i ostalim učesnicima diskutuju i razmene mišljenja o aktuelnim izazovima.

Jasmina Miković je istakla da prava deteta i dalje nisu prioritet našoj državi i da smo daleko od pune primene potvrđenih međunarodnih ugovora u oblasti prava deteta. U tom smislu ukazala je na postojeće nedostatke institucionalnog i normativnog okvira u oblasti prava deteta.

Takođe je skrenula pažnju na pojedine trendove i izazove u oblasti prava deteta koje je Praxis uočio u radu sa ciljnim grupama, a kojima se do sada nije posvećivala dovoljna pažnja, a to su:

  • Država još uvek nije preduzela mere iz svoje nadležnosti za uklanjanje pravnih prepreka koje sprečavaju upis deteta u matične evidencije odmah po rođenju u slučaju kada majke ne poseduju lične dokumente.

  • Ne postoji adekvatan institucionalni odgovor na pojavu dečjih brakova, koji se nesrazmerno češće javljaju među romskom populacijom i posebno pogađaju devojčice. 

  • I dalje je prisutna segregacija u obrazovanju, koja ozbiljno ugrožava prava deteta i ostavlja dalekosežne negativne društvene posledice i dalje je aktuelna u pojedinim školama u Srbiji, i još uvek se ne preduzimaju konkretne mere i aktivnosti koje bi stale na put ovoj diskriminatornoj pojavi.

  • Diskriminacija posebno ugroženih grupa dece i dalje je široka rasprostranjena i predstavlja veliki izazov u našem društvu. Zabrinjavaju i odluke koje se usvajaju na lokalnom nivou, koje neretko diskriminišu posebno ranjivu grupu dece, i to decu sa statusom IRL, romsku decu, decu sa smetnjama u razvoju ili invaliditetom i dr.

Na osnovu izlaganja i diskusije, formulisane su sledeće preporuke:

1. Bolje praćenje i implementacija postojeće zakonske regulative, te kontinuirani rad na zadržavanju dostignutih standarda, ali i daljem unapređenju normativnog i institucionalnog okvira u Srbiji;

2. Bazirati politike i prakse na realnim istraživanjima i mogućnostima, te racionalno planirati i usmeravati sredstva na osnovu istih;

3. Ojačati ulogu Saveta za prava deteta – omogućiti finansijske i ljudske resurse, kako bi Savet postao glavni institucionalni mehanizam za koordinaciju na međuministarskom nivou, sa jasnim mandatom i autoritetom da koordinira sve aktivnosti u vezi sa sprovođenjem Konvencije o pravima deteta UN-a na međusektorskom, nacionalnom i lokalnom nivou;

4. Povećanje dostupnosti i veća ulaganja u sisteme od kojih direktno zavisi stanje prava deteta – zdravstvo, socijalna zaštita, obrazovanje, kultura… Mere štednje ne smeju da utiču na usluge koje se tiču dece i zaštite prava deteta;

5. Kontinuirano raditi na podizanju svesti javnosti o važnosti poštovanja prava deteta;

6. Kontinuirano uključivati decu u teme koje ih se tiču – povećavanje nivoa svesti o važnosti participacije, kako kod opšte javnosti, profesionalaca koji na svim nivoima rade sa decom, tako i kod donosioca odluka;

7. Intenzivirati rad na prevenciji i sprečavanju dečijih brakova;

8. Hitno izmeniti propise koji sprečavaju upis deteta odmah po rođenju u matične evidencije, ukoliko majka ne poseduje lične dokumente;

9. Unaprediti sistem podrške i kontrole hraniteljskih porodica;

10. Ojačati podršku socijalnim uslugama za porodice, pogotovo iz ranjivih grupa;

11. Hitna društvena reakcija na goruće probleme koji pogađaju decu – nasilje, siromaštvo…

12. Raditi na prevenciji i eliminaciji diskrimancije posebno ugroženih grupa dece i zabraniti segregaciju u obrazovnom sistemu, pogotovo romske dece i dece sa smetnjama u razvoju;

13. Raditi na jačanju sistema podrške i alternativnim sistemima smeštaja za mlade sa smetnjama u razvoju kao i mladih iz ranjivih kategorija;

14. Obezbediti minimalne standarde stanovanja za svako dete/porodicu;

15. Raditi na unapređivanju i jačanju dijaloga između vladinog i civilnog sektora. 

Pročitano 239 puta
Praxis means action
Praxis means action
Praxis means action
Praxis means action