Sedmočlana porodica koja je raseljena iz beogradskog naselja „Belvil“ se nakon napuštanja prihvatnog centra Hostela „Mimi“ u Leskovcu, smestila u napuštenu zgradu Radne organizacije „Rasadnik“ u mestu Donje Stopanje na teritoriji opštine Leskovca. Od tada oni konstantno strahuju za svoju bezbednost i svake noći su na meti nepoznatih napadača koji kamenicama i pogrdnim povicima pokušavaju da ih isteraju iz objekta u kome privremeno žive. Napad je prijavljen policiji koja je izvršila uviđaj, međutim ništa konkretno nije preduzeto.

Nemoguće je da ovoj porodici, od kojih je petoro maloletne dece, niko ne može da garantuje bezbednost. Teško da su napadači i motivi ostali nepoznati, jer mesto Donje Stopanje ima oko hiljadu stanovnika, a napadi se dešavaju, kako tvrdi porodica, svake noći.

Povodom ovog slučaja Praxis je kontaktirao predsednika Saveta za migracije i trajna rešenja pri Gradskoj upravi Grada Leskovca, koji je bio nadležan za smeštaj i pomoć porodicama raseljenim iz „Belvila“, i upoznao ga sa kritičnom situacijom i strahovima sa kojima se ova porodica suočava svake noći. Na insistiranje Praxisa da se porodici pruže minimalni bezbednosni uslovi i da se zaštiti njihov fizički i psihički integritet, predsednik Saveta je obećao da će obavestiti načelnika PU Leskovac kako bi barem jedna policijska patrola bila uvek prisutna tokom noći u mestu gde trenutno živi ta porodica. Takođe je obećao da će policijska patrola dežurati i tokom vikenda, što znači da je rešenje stambenog zbrinjavanja ove porodice i dalje pod znakom pitanja.

Nijedna porodica raseljena iz „Belvila“ koja je napustila prihvatni centar 01.08.2012. godine još uvek nije zbrinuta, jer se za smeštaj i sve ostalo snalaze sami.

Ljudska prava se u pravnoj literaturi obično određuju kao skup prava i sloboda koja pripadaju svim ljudima. Uz ovo određenje često se dodaju i reči koje upućuju na neotuđivost ljudskih prava i njihovo prirodno poreklo. Tako se kaže da se čovek rađa slobodan, sa svim pravima i slobodama koje pripadaju i drugim ljudima. Svi ljudi obdareni su istim korpusom ljudskih prava, bez obzira na to u kojoj državi žive. Ljudska prava ne zavise od volje državne ili druge vlasti. Čovek svoja prava i slobode ne dobija od milosrdne vlasti, niti mu ih oduzima zlovoljna vlast. Pojedinac ostaje gospodar svojih prava, čak i ako ona nisu zapisana u ustavu ili drugom pravnom dokumentu.

Preuzmite monografiju: LJUDSKA PRAVA - Pravno-sistemski okvir

Praxis i Škola za osnovno obrazovanje odraslih „Branko Pešić“ iz Beograda potpisali su sporazum o međusobnoj saradnji.

Praxis se sporazumom obavezuje da pruži besplatnu pravnu pomoć u pribavljanju ličnih dokumenata neophodnih za upis u školu polaznicima projekta „DRUGA ŠANSA“ – Razvoj sistema funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih lica starijih od 15 godina u Srbiji, koji će škola sprovoditi u školskoj 2011-2012.

Cilj ovog sporazuma se takođe ogleda i u pružanju besplatne pravne pomoći pri pribavljanju osnovnih ličnih dokumenata neophodnih za upis u školu polaznicima nastave po skraćenom programu redovnih osnovnih škola, deci uzrasta do 14 godina.

Praxis je u Beogradu organizovao okrugli sto pod nazivom Pristup pravima i integracija povratničke populacije u društvo, čiji je cilj bio da okupi relevantne aktere na lokalnom i nacionalnom nivou koji se bave integracijom povratnika po osnovu sporazuma o readmisiji i da omogući diskusiju, razmenu informacija i iskustava. Na okruglom stolu su utvrđene dalje smernice u pogledu olakšavanja pristupa osnovnim pravima povratničkoj populaciji, kako bi se doprinelo njihovoj integraciji i ravnopravnom uključivanju u društvo.

Praxis je u Medija centru u Beogradu obeležio završetak Projekta građanskih prava. Tim povodom organizovan je okrugli sto Završetak Projekta građanskih prava – šta je urađeno za sedam godina i gde smo danas.

Praxis je Projekat građanskih prava preuzeo 2004. godine od Norveškog saveta za izbeglice, koji je u Srbiji taj projekat sprovodio od 1997. godine. Uz finansijsku pomoć Ministarstva inostranih poslova Kraljevine Norveške, Praxis je nastavio da se zalaže za prava ciljnih grupa – izbeglih i interno raseljenih lica. Tokom sedam godina, Praxis je pružao besplatnu pravnu pomoć, informisao i savetovao izbeglice iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, kao i interno raseljena lica sa Kosova u vezi sa pitanjima pristupa pravima u zemlji (mestu) porekla, odnosno izbeglištva ili raseljeništva, a koja su se uglavnom odnosila na pristup dokumentima, imovinskim i drugim socio-ekonomskim pravima.

Cilj okruglog stola bio je da se sumiraju i predstave postignuti rezultati na projektu, ali i da se zajednički definišu preostala pitanja i prepreke u navedenim oblastima koje ciljnim grupa otežavaju ostvarivanje trajnog rešenja.

Praxis je imao zadovoljstvo da na okruglom stolu govori i Nils Ragner Kamsvag, ambasador Kraljevine Norveške u Republici Srbiji.

Sprovodeći projekat Evropske dobre prakse – sredstvo javnog zagovaranja u Srbiji, Praxis je, u partnerstvu sa Fondacijom „Hajnrih Bel“, Regionalnim centrom za manjine i Dokukinom, 29. i 30. septembra 2011. godine u Beogradu, organizovao dvodnevnu ekspertsku debatu na temu priznanja prava na pravni subjektivitet i ostvarivanja prava na adekvatno stanovanje u Srbiji. Cilj debate bio je da, na temelju evropske prakse, doprinese pronalaženju sistemskih rešenja koja bi omogućila nesmetano uživanje navedenih prava. Pozvani evropski stručnjaci predstavili su primere dobre prakse i učestvovali u diskusiji sa kolegama iz Srbije o tome na koji način bi se mogao rešiti problem pravno nevidljivih lica i prinudnih iseljenja koja su u poslednje vreme sve češća u Srbiji.

Panelisti na debati bili su: Laura van Vas (viša istraživačica i koordinatorka programa „Apatridija“, Pravni fakultet u Tilburgu, Holandija), Adrijan Beri (advokat, Advokatska komora „Garden“, London), Adam Vajs (pomoćnik direktora, AIRE Centar, London), Đulija Perin (advokatica, Udruženje za izučavanje italijanskog prava o imigracijama, Italija), Klod Kan (savetnik za ljudska prava, Kancelarija stalnog koordinatora Ujedinjenih nacija u Republici Moldaviji), Idaver Memedov (pravnik, Evropski centar za prava Roma, Budimpešta) i Megna Abraham (šefica tima za ekonomska, socijalna i kulturna prava, Međunarodni sekretarijat Amnesti internešenela, London). U dva dana debate okupilo se oko 80 učesnika, među kojima su bili predstavnici državnih organa, nevladinih i međunarodnih organizacija.

Praxis je u Beogradu organizovao okrugli sto pod nazivom Pravno nevidljiva lica – i dalje bez rešenja. Učesnici okruglog stola bili su predstavnici nevladinih organizacija koje se u svom radu susreću sa pravno nevidljivim licima. Okrugli sto je bio prilika da se još jednom razmotre dotadašnje inicijative u toj oblasti i postignuti rezultati, kao i da se nevladine organizacije dogovore o daljim aktivnostima koje je neophodno preduzeti sa ciljem zajedničkog zagovaranja za adekvatno sistemsko rešenje pitanja pravno nevidljivih lica.

Na okruglom stolu učestvovalo je 40 predstavnika nevladinih organizacija, a zaključak svih učesnika jeste da treba pojačati pritisak civilnog sektora na nadležne organe kroz zajedničke inicijative i obraćanja, kao i da bi bilo dobro više uključiti medije i skrenuti im pažnju na probleme sa kojima se ova lica suočavaju.

Sa ciljem omogućavanja diskusije na temu olakšavanja pristupa pravima socijalno ugrožene i marginalizovane populacije, na jednakoj osnovi i bez diskriminacije, Praxis je u saradnji sa Edukativnim centrom Roma održao tri okrugla stola na kojima je učestvovalo 60 predstavnika različitih lokalnih institucija (centara za socijalni rad, Nacionalne službe za zapošljavanje, organa uprave, policije, Zaštitnika građana itd) i nevladinih organizacija. Okrugli stolovi su održani u Subotici (19. april 2011), Novom Sadu (29. jun 2011) i Zrenjaninu (31. oktobar 2011).

Učesnicima okruglih stolova je preneto iskustvo sa održanih radionica sa stanovnicima neformalnih naselja i osnovni problemi sa kojima se susreću pripadnici marginalizovanih zajednica na njihovoj teritoriji. Razgovarano je o postojećim propisima, problemima, planovima akcije, merama koje su usmerene na poboljšanje njihovog položaja, kao i o primerima dobre prakse. Opšti zaključak učesnika bio je da su neki propisi zastareli, da se moraju menjati, kao i da je neophodna saradnja svih institucija kako bi se na neki način pristupilo bar početnom rešavanju problema sa kojima se marginalizovane grupe, a pre svega romska zajednica, suočavaju. Generalni utisak je da su predstavnici institucija otvoreni za rešavanje konkretnih i pojedinačnih problema, ali i da će olakšan pristup pravima u velikoj meri zavisiti od izmene postojećih propisa i uspešnosti javnog zagovaranja za usvajanje efikasnijih i pravičnijih rešenja.

Praxis je zajedno sa ostalim članicama Koalicije za pristup pravdi dostavio komentare na Nacrt izmena i dopuna Zakona o parničnom postupku Ministarstvu pravde i državne uprave.

Koalicija za pristup pravdi podnela je opšte komentare na koncepciju osnovnih načela parničnog postupka i na pojedinačna rešenja u predloženim izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku – odredbi o zastupanju stranaka, podnošenja tužbe protiv Republike Srbije i jedinica lokalne samouprave,  odredbi o pravnim lekovima i ostalim odredbama.

Podsećanja radi, Koalicija za pristup pravdi početkom 2012. godine podnela je Ustavnom sudu Srbije Inicijativu za ocenu ustavnosti članova 85, 170, 193, 499 и 500 Zakona o parničnom postupku. Radna grupa za izradu izmena i dopuna Zakona o parničnom postupku izmenila je odredbe članova 85, 499 i 500 Zakona, dok je predložena i izmena člana 193. Zakona.

Komentare na Nacrt izmena i dopuna Zakona o parničnom postupku možete videti ovde

Praxis je zajedno sa ostalim članicama Koalicije za pristup pravdi 5. novembra 2012. godine Ministarstvu pravde i državne uprave dostavio komentare na Nacrt izmena i dopuna Zakona o parničnom postupku.

Koalicija za pristup pravdi podnela je opšte komentare na koncepciju osnovnih načela parničnog postupka i na pojedinačna rešenja u predloženim izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku – odredbi o zastupanju stranaka, podnošenja tužbe protiv Republike Srbije i jedinica lokalne samouprave,  odredbi o pravnim lekovima i ostalim odredbama.

Za više informacija videti saopštenje Koalicija za pristup pravdi dostavila komentare na Nacrt izmena i dopuna Zakona o parničnom postupku Ministarstvu pravde i državne uprave