Tekst pod nazivom "Lična dokumenta za pravno nevidljive građane", objavljen u dnevnim novinama Politika 12. februara 2009. godine možete preuzeti OVDE . 

Kratak video snimak o "pravno nevidljivim" licima emitovan je u Dnevniku Radio Televizije Srbije (RTS) u 19:30. Tom prilikom, intervju za RTS dala je Ivana Stanković, koordinatorka projekta u Praxisu. Tekst "Duhovi sistema" i video snimak možete pogledati OVDE .

Stručnjaci Odeljenja za prava nacionalnih manjina Zaštitnika građana razgovarali su sa predstavnicama organizacije Praxis, koje su iznele svoja višegodišnja iskustva zastupanja građana u postupcima dobijanja ličnih dokumenata pred nadležnim organima. U razgovoru je istaknut značaj angažovanja svih nadležnih institucija u proces unapređenja normativnih rešenja, da bi se obezbedio efikasniji postupak naknadnog upisa činjenice rođenja u matičnu knjigu rođenih, kao osnove dobijanja ličnih dokumenata, posebno pripadnika romske zajednice i u tom smislu, dogovorena je dalja saradnja. Takođe, s obzirom da je povećan broj pritužbi podnetih Zaštitniku građana, zbog neostvarivanja prava građana na prijavu prebivališta, razgovarano je i o potrebi usvajanja novih zakonskih rešenja u toj oblasti.

Vest o sastanku je preuzeta sa internet prezentacije Zaštitnika građana.

Čini se da Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava (u primeni od 01.01.2010) nije ponudio najsrećnije rešenje kada je u pitanju nadležnost sudova u postupku izdavanja potvrde da se protiv lica, s prebivalištem na Kosovu, ne vodi krivični postupak.

S jedne strane, Zakon predviđa nadležnost Osnovnog suda u Kosovskoj Mitrovici za teritoriju AP Kosovo i Metohija, a s druge strane, propisuje da predmete bivših opštinskih i okružnih sudova sa Kosova preuzimaju osnovni, odnosno viši sudovi u Vranju, Kraljevu, Kruševcu, Leskovcu, Nišu, Prokuplju i Požarevcu.

Kako to izgleda u praksi?
Lice koje ima prijavljeno prebivalište na teritoriji opštine Uroševac na Kosovu obraća se Osnovnom sudu u Leskovcu (koji je preuzeo predmete Opštinskog suda u Uroševcu) sa zahtevom za izdavanje potvrde da se protiv njega ne vodi krivični postupak. Taj sud ga upućuje na Osnovni sud u Kosovskoj Mitrovici, koji pak upućuje stranku da se obrati Osnovnom sudu u Leskovcu. Oba suda tvrde da ne poseduju evidenciju za izdavanje potvrda da se protiv lica ne vodi krivični postupak.

Kako do rešenja?
Kako bi se razrešila situacija, Praxis se obratio 09.06.2010. Ministarstvu pravde sa zahtevom za mišljenje koji je sud nadležan u postupku izdavanja potvrde licu s prebivalištem na Kosovu da se protiv njega ne vodi krivični postupak. Nakon mesec dana, Ministarstvo nas je obavestilo da je preduzelo određene mere u cilju utvrđivanja načina postupanja sudova po molbama stranaka za izdavanje potvrda. Ishod intervencije Ministarstva bi trebalo da doprinese da sudovi na transparentan način učine dostupnim informacije neophodne za ostvarivanje prava građana.

Na sastanku Koalicije protiv diskriminacije, održanom 30. septembra 2010. godine, Praxis je zvanično postao član Koalicije protiv diskriminacije, uz saglasnost svih članica Koalicije.

Koalicije protiv diskriminacije formirana je 2005. godine. Rad Koalicije protiv diskriminacije se temelji  na načelima poštovanja različitosti i razvijanja solidarnosti sa diskriminisanim grupama, nenasilju, otvorenosti rada, nedeljivosti ljudskih prava i principu nehijerarhije ljudskih prava.
 

Nevladin sektor godinama skreće pažnju državi na potrebu hitnog rešavanja problema „pravno nevidljivih“ lica u Srbiji. Do sada je izostala adekvatna pravna reakcija države na polju izmene postojećih zakona koji su se u pogledu ovog problema u praksi pokazali kao neprecizni, nepotpuni i neefikasni. Nadležni državni organi na taj način pokazuju da nisu spremni i sposobni da na sebe preuzmu obavezu obezbeđivanja vršenja i zaštite osnovnih, Ustavom zajamčenih ljudskih prava i sloboda pojedinih kategorija stanovništva. 

Na problem „pravno nevidljivih“ već drugu godinu zaredom ukazuje i Evropska komisija u svom Izveštaju o napretku Srbije, a na težinu položaja i socijalnu izopštenost ovih lica našu državu već godinama upozoravaju i druge međunarodne organizacije, pre svega tela UN-a, Saveta Evrope i OEBS-a. U drugoj deceniji XXI veka, Srbija je i dalje evropska država u kojoj se hiljade najsiromašnijih ljudi, uglavnom Roma, nalaze izvan pravnog sistema zemlje kojoj pripadaju. 

Iz priloga RTS-a vidljivo je da nadležni državni funkcioneri insistiraju na stavu da postojeći pravni okvir nije prepreka za upis „pravno nevidljivih“ lica u matične knjige rođenih, čime se ignoriše stav velikog broja nevladinih i stručnih organizacija koje ukazuju na činjenicu da „pravno nevidljiva“ lica ne mogu da zadovolje propisane uslove za upis u ove knjige, te da odbijanje izmene postojećih zakona koji se odnose na ovo pitanje, predstavlja akt Ustavom zabranjene posredne diskriminacije „pravno nevidljivih“ lica.  

Samo Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, koje je na prvom mestu nadležno za rešavanje problema „pravno nevidljivih“ lica, već godinama uporno negira da problem u praksi postoji, kao i da je ovaj problem sistemskog karaktera, svodeći ga na nivo pukog incidenta. U skladu sa ovim stavom, ministar Marković takođe uporno odbija moguće zakonsko rešenje ovog problema koje mu je pre nekoliko godina ponuđeno od strane nevladinog sektora, odbija dijalog na ovu temu sa nevladinim sektorom, i odbija da ponudi drugo, alternativno sistemsko rešenje problema koje bi na jednostavan i efikasan način omogućilo „pravno nevidljivim“ licima da se naknadno upišu u matičnu knjigu rođenih. 

Pozivamo državne institucije da konačno prestanu sa osporavanjem činjenice da problem „pravno nevidljivih“  lica u Srbiji postoji i zahtevamo od nadležnih državnih organa, pre svega Vlade i Narodne skupštine Republike Srbije da bez odlaganja pristupe zakonskom regulisanju postupka naknadnog upisa u matičnu knjigu rođenih ove kategorije lica, kao i punom ostvarenju i zaštiti ostalih njihovih prava i sloboda.

Koaliciju protiv diskriminacije čine: NVO Praxis, Centar za unapređivanje pravnih studija, Civil Rights Defenders, Labris - organizacija za lezbejska ljudska prava, Anti-trafiking centar, Mreža odbora za ljudska prava (CHRIS network), Udruženje studenata sa hendikepom, Gayten LGBT i Regionalni centar za manjine.

Preuzmite transkript: Transkript priloga RTS-a "Prekobrojni građani"