Ostali izveštaji

Ljuba

Ljuba

Evropska mreža za pitanja apatridije je osnovana kao zajednička inicijativa Pomoći za azil (Asylum Aid), Fondacije za ravnopravnost (Equal Rights Trust), Helsinškog odbora Mađarske (Hungarian Helsinki Committee), Inicijative za pravdu Otvorenog društva (Open Society Justice Initiative), Praxisa i Programa apatridije na Univerzitetu u Tilburgu (Statelessness Program at Tilburg University).

Upravni odbor Mreže se po prvi put sastao u julu 2011. godine. Danas, jedanaest meseci kasnije, s ponosom zvanično pokrećemo ovu inicijativu.

Evropska mreža za pitanja apatridije ohrabruje regionalne i međunarodne institucije da se bave problemom apatridije u okviru svojih mandata. Takođe, podstičemo zemlje u regionu da usvoje politike za sprečavanje i smanjenje apatridije, kao i da obezbede zaštitu apatrida.

U cilju izgradnje kapaciteta među kreatorima javnih politika i organizacijama civilnog društva u Evropi, Mreža pruža obuku i ekspertsku pomoć, a takođe predstavlja i forum za posvećeno istraživanje, monitoring i razmenu informacija u oblasti apatridije.

Evropska mreža za pitanja apatridije otvorena je za članstvo nevladinih organizacija, istraživačkih centara, akademika i drugih pojedinaca.

Preuzmite dokument: Najava osnivanja evropske mreže za pitanja apatridije

... Ozbiljno shvatanje prava, posebno ozbiljno shvatanje prava na pravni subjektivitet, nas navodi na zaključak da je potrebno nešto uraditi, neki reformski potez preduzeti u našem pravnom sistemu ...

U Beogradu je 12. decembra 2007. godine održan okrugli sto na temu „Naknadni upis u matične knjige rođenih“ u organizaciji Misije OEBS-a u Srbiji, Visokog komesarijata UN za izbeglice u Srbiji i nevladine organizacije Praxis iz Beograda. Pored predstavnika iz Ministarstva za rad i socijalnu politiku, Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva pravde i opštinskih organa uprave Republike Srbije (koji vode izmeštene matične knjige sa Kosova), prisutni su bili i predstavnici nevladinih i međunarodnih organizacija u regionu.

Okrugli sto je organizovan sa ciljem da se ukaže na probleme u praksi u vezi sa vođenjem postupaka naknadnog upisa u matične knjige rođenih IRL u Srbiji, zatim da se kroz uporedno-pravnu analizu predstave rešenja i dobra praksa drugih zemalja, kao i da se definišu preporuke za rešavanje ovog problema u našoj zemlji.

Praxis je ukazao na prepreke u praksi sa kojima se suočavaju interno raseljena lica u Srbiji, a posebno romska populacija, tokom sprovođenja postupaka naknadnog upisa u matične knjige rođenih. Značajan broj Roma živi bez ličnih dokumenata, pravno su nevidljivi i sprečeni da ostvare elementarna ljudska prava, kao što su pravo na zdravstvenu zaštitu, socijalno staranje, obrazovanje, rad i ostala prava. Iako država ima pozitivnu obligaciju da prizna svako ljudsko biće kao pravni subjekat, što je formulisano u Ustavu Republike Srbije i u brojnim međunarodnim dokumentima koje je Srbija ratifikovala (Međunarodni pakt o građanskih i političkim pravima, Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima i dr), ponekad ne uspeva da omogući punu realizaciju ovih prava određenom broju građana.

Praxis je predložio da se normativno reguliše pitanje naknadnog upisa u smislu donošenja novog modela zakona ili izmenama i dopunama postojećih relevantnih zakona, kao i da se podrži jačanje institucionalnih kapaciteta nadležnih opštinskih organa uprave. Istakao je i da se samo međuresorskom saradnjom između nadležnih ministarstava, kao i umrežavanjem vladinog i nevladinog sektora može doći do konstruktivnog i efikasnog rešavanja ovog problema.

Centar za unapređivanje pravnih studija (CUPS) iz Beograda je naveo da je Srbija jedna od zemalja koja nema posebnu pravnu regulativu koja se se vezuje za kategoriju pravno nevidljivih lica. CUPS naglašava: „Mi uvek možemo da se izvinimo pravom, možemo da kažemo da postupamo u okviru pravnog režima koji nam je ponuđen, ali ne možemo da kažemo da taj pravni režim ne možemo da promenimo ili da on ne može da bude efikasniji, ukoliko je neefikasan kao što je naš. Dakle, ozbiljno shvatanje prava, posebno ozbiljno shvatanje prava na pravni subjektivitet, nas navodi na zaključak da je potrebno nešto uraditi, neki reformski potez preduzeti u našem pravnom sistemu, kako bi se stvari rešile. Uporedno-pravno iskustvo nam potvrđuje da je to moguće. Mi smo tu da kao pravnici taj problem rešimo“.

Učesnici su imali prilike da se upoznaju i sa iskustvima zemalja u regionu u vezi sa ovim pitanjem (BiH, Hrvatska i Crna Gora).

Na kraju je zaključeno da je u cilju rešavanja ovog problema, neophodno najpre pravno regulisati pitanje naknadnog upisa lica koja su pravno nevidljiva, kao i povećati materijalne i ljudske resurse opštinskih organa uprave, kako bi se ovim licima omogućilo efikasno ostvarivanje elementarnih ljudskih prava.

Praxis će nastaviti da se zalaže za rešavanje ovog problema, zajedno sa Centrom za unapređivanje pravnih studija, UNHCR-om, OEBS-om i drugim relevantnim organizacijama, u cilju uspostavljanja efikasnog pravnog režima u ovoj oblasti.

 

Preuzmite dokument: Naknadni upis u državama članicama Međunarodne komisije za lična stanja građana

Na okruglom stolu o Nacrtu zakona o matičnim knjigama, održanom 31. marta 2008. u organizaciji Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Praxis je ukazao da Nacrt, kao i važeći Zakon o matičnim knjigama, ne nude rešenje za vođenje efikasnog i jednostavnog postupka naknadnog upisa u matičnu knjigu rođenih za lica koja nemaju priznat pravni subjektivitet.

Takođe je istakao da trenutno pravno nepodnošljivo stanje, činjenica da u zemlji žive desetine hiljada „pravno nevidljivih“ lica, uglavnom Roma, već duže vreme izaziva pažnju mnogih međunarodnih i nevladinih organizacija, ali njihovi napori da reše problem ovih lica podnošenjem pojedinačnih zahteva, uglavnom ostaju bez očekivanog rezultata. Evidencija o vođenim predmetima ukazuje da se radi o komplikovanim i neefikasnim postupcima čiji se ishod nikada ne može sa izvesnošću predivideti.

Praxis je istakao da je u cilju sveobuhvatnog rešavanja problema „pravno nevidljivih“ lica potrebno izraditi sistemsko zakonsko rešenje. U tom smislu, neophodno je obezbediti priznavanje pravnog subjektiviteta u jednostavnom i efikasnom postupku koji ne bi bio opterećen brojnim formalnopravnim uslovima, kako u pogledu same činjenice rođenja, odnosno podataka o rođenju jednog lica, tako i u pogledu njihovog  dokazivanja.

Nova zakonska rešenja bi trebalo da održe ravnotežu između suprotstavljenih interesa i vrednosti: sa jedne strane, između potrebe zaštite pravne sigurnosti i potrebe brzog i efikasnog priznavanja pravnog subjektiviteta većeg broja „pravno nevidljivih“ lica, a sa druge, između potrebe poštovanja nadležnosti organa koji vodi matične knjige i potrebe obezbeđivanja sudskog mehanizma zaštite ustavom zajamčenog ljudskog prava.

Ministar Milan Marković, na komentar Praxisa, je odgovorio da ovo pitanje treba regulisati posebnim zakonom i da ono izlazi iz okvira nadležnosti Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

S obzirom da je javna rasprava o Nacrtu trajala tokom aprila meseca, Praxis je iskoristio priliku i da se pismenim putem obrati Ministarstvu sa komentarima na Nacrt zakona. U svom pismenom odgovoru, Ministarstvo je navelo da su predložena rešenja Nacrta zasnovana u potpunosti na osnovnim ustavnim načelima i da on predviđa donošenje podzakonskih propisa kojima će se bliže urediti i ova pitanja i stvoriti pretpostavke za sprovođenje Zakona u praksi na način koji će omogućiti nesmetano ostvarivanje prava na upis u matičnu knjigu rođenih.

Možemo samo da zaključimo da i postojeći Zakon nudi ta rešenja, ali nažalost do sada nije donet nijedan podzakonski akt koji bi doprineo rešavanju ovog pitanja, niti je preduzeto mnogo u cilju omogućavanja nesmetanog ostvarivanja prava na upis u matičnu knjigu rođenih za lica koja to nisu učinila u zakonskom roku. Ovo je samo još jedan dokaz da država nije pokazala volju za rešavanjem problema „pravno nevidljivih“ lica.

Na konferenciji za štampu, održanoj u Medija Centru u Beogradu 20.05.2008. godine, predstavljen je Model zakona o postupku priznavanja pravnog subjektiviteta. Model zakona izradili su pravnici Centra za unapređivanje pravnih studija iz Beograda, u okviru projekta Praxisa koji finansira Biro za stanovništvo, izbeglice i migracije (BPRM) Vlade SAD, uz podršku, stručno znanje i iskustvo UNHCR-a i Praxisa, koji su svakodnevno angažovani na rešavanju problema ove kategorije lica, kao i Misije OEBS-a u Srbiji koja je dala svoje komentare i sugestije prilikom formulisanja konačne verzije Modela zakona.

Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija iz 1948. godine u članu 6 navodi da „svako ima pravo da svuda bude priznat kao pravni subjekt“, a pitanje priznavanja pravnog subjektiviteta se našlo i u Ustavu Republike Srbije koji članom 37 propisuje da „svako lice ima pravnu sposonost“.

Međutim, prema nekim procenama, trenutno u Srbiji živi nekoliko desetina hiljada lica, uglavnom Roma, čiji pravni subjektivitet nije priznat. Ova lica ne postoje, gledano sa stanovništa pravnog poretka, nisu upisani u matične knjige rođenih, i nisu u mogućnosti da uživaju svoja osnovna prava, pravo na socijalnu i zdravstvenu zaštitu, pravo na obrazovanje, zatim ne mogu da učestvuju u javnom životu, da glasaju, da se pojave pred sudovima itd.

Iskustva UNHCR-a, Praxisa i drugih nevladinih orgnizacija pokazuju da su postupci naknadnog upisa „pravno nevidljivih“ lica dugi i komplikovani, a sam ishod postupka neizvestan. Državni organi najčešće odbijaju da priznaju pravni subjektivitet ovim licima, pravdajući se brojnim pozitivnopravnim razlozima. Na osnovu toga se zaključuje da je potrebno izraditi sistemsko rešenje, koje bi regulisalo pitanje naknadnog upisa u matične knjige „pravno nevidljivih“ lica.

Centar za unapređivanje pravnih studija je najpre izradio uporednopravnu analizu rešenja do kojih su došle druge zemlje koje se suočavaju, ili su se suočavale, sa istim ili sličnim problemom, a potom je izrađen Model zakona o postupku priznavanja pravnog subjektiviteta. Predmet Modela zakona čine odredbe koje se odnose na postupak priznavanja pravnog subjektiviteta i to, sa jedne strane, na postupak naknadnog upisa činjenice rođenja u matične knjige rođenih, a sa druge strane, na postupak za sastavljanje isprave kojom se potvrđuje činjenica rođenja pred nadležnim sudom. Cilj zakonskih odredbi bi trebalo da bude obezbeđivanje priznavanja pravnog subjektiviteta u jednostavnom i efikasnom postupku, koji ne bi bio opterećen brojnim formalnopravnim uslovima, kako u pogledu same činjenice rođenja, tako i u pogledu njihovog dokazivanja.

Ponuđeni model zakona svakako nije dovoljan da dovede do potpunog uređivanja pravnog statusa lica čiji pravni subjektivitet nije priznat. Upis u matične knjige rođenih predstavljao bi samo početni korak u procesu potpune integracije ovih lica u društvo, a da bi se proces uspešno okončao, potrebno je izraditi sistemsko zakonsko rešenje u ovoj oblasti, pristupiti izmenama i dopunama čitavog seta drugih zakona kojima se uređuje oblast prebivališta i boravišta, jedinstvenog matičnog broja građana, izdavanja ličnih karata, državljanstva, korišćenja usluga zdravstvenog i socijalnog osiguranja itd.

Tek kada se otklone sve prepreke sa kojima se „pravno nevidljiva“ lica svakodnevno suočavaju u pristupu svojim pravima, država će moći da bude sigurna da je ispunila svoje obaveze koje se odnose na omogućavanje uživanja i zaštite prava i sloboda jednako prema svim licima koja žive pod njenom jurisdikcijom.

Preuzmite vest sa sajta Medija Centra ovde

 

Preuzmite dokument: Model zakona o postupku priznavanja pravnog subjektiviteta

Preuzmite dokument: Predlog zakona o postupku priznavanja pravnog subjektiviteta

Nevladin sektor godinama skreće pažnju državi na potrebu hitnog rešavanja problema „pravno nevidljivih“ lica u Srbiji. Do sada je izostala adekvatna pravna reakcija države na polju izmene postojećih zakona koji su se u pogledu ovog problema u praksi pokazali kao neprecizni, nepotpuni i neefikasni. Nadležni državni organi na taj način pokazuju da nisu spremni i sposobni da na sebe preuzmu obavezu obezbeđivanja vršenja i zaštite osnovnih, Ustavom zajamčenih ljudskih prava i sloboda pojedinih kategorija stanovništva. 


Na problem „pravno nevidljivih“ već drugu godinu zaredom ukazuje i Evropska komisija u svom Izveštaju o napretku Srbije, a na težinu položaja i socijalnu izopštenost ovih lica našu državu već godinama upozoravaju i druge međunarodne organizacije, pre svega tela UN-a, Saveta Evrope i OEBS-a. U drugoj deceniji XXI veka, Srbija je i dalje evropska država u kojoj se hiljade najsiromašnijih ljudi, uglavnom Roma, nalaze izvan pravnog sistema zemlje kojoj pripadaju. 

Iz priloga RTS-a vidljivo je da nadležni državni funkcioneri insistiraju na stavu da postojeći pravni okvir nije prepreka za upis „pravno nevidljivih“ lica u matične knjige rođenih, čime se ignoriše stav velikog broja nevladinih i stručnih organizacija koje ukazuju na činjenicu da „pravno nevidljiva“ lica ne mogu da zadovolje propisane uslove za upis u ove knjige, te da odbijanje izmene postojećih zakona koji se odnose na ovo pitanje, predstavlja akt Ustavom zabranjene posredne diskriminacije „pravno nevidljivih“ lica.  

Samo Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, koje je na prvom mestu nadležno za rešavanje problema „pravno nevidljivih“ lica, već godinama uporno negira da problem u praksi postoji, kao i da je ovaj problem sistemskog karaktera, svodeći ga na nivo pukog incidenta. U skladu sa ovim stavom, ministar Marković takođe uporno odbija moguće zakonsko rešenje ovog problema koje mu je pre nekoliko godina ponuđeno od strane nevladinog sektora, odbija dijalog na ovu temu sa nevladinim sektorom, i odbija da ponudi drugo, alternativno sistemsko rešenje problema koje bi na jednostavan i efikasan način omogućilo „pravno nevidljivim“ licima da se naknadno upišu u matičnu knjigu rođenih. 

Pozivamo državne institucije da konačno prestanu sa osporavanjem činjenice da problem „pravno nevidljivih“  lica u Srbiji postoji i zahtevamo od nadležnih državnih organa, pre svega Vlade i Narodne skupštine Republike Srbije da bez odlaganja pristupe zakonskom regulisanju postupka naknadnog upisa u matičnu knjigu rođenih ove kategorije lica, kao i punom ostvarenju i zaštiti ostalih njihovih prava i sloboda.

Koaliciju protiv diskriminacije čine: NVO Praxis, Centar za unapređivanje pravnih studija, Civil Rights Defenders, Labris - organizacija za lezbejska ljudska prava, Anti-trafiking centar, Mreža odbora za ljudska prava (CHRIS network), Udruženje studenata sa hendikepom, Gayten LGBT i Regionalni centar za manjine.

 

Preuzmite transkript: Transkript priloga RTS-a "Prekobrojni građani"

utorak, 25 septembar 2012 13:59

Program za stažiranje u Praxisu

Oblasti stažiranja

Stažista u oblasti ljudskih prava

Pozivaju se studenti osnovnih i postdiplomskih studija prava, političkih nauka ili drugih relevantnih društvenih nauka da se prijave za stažiranje.

Stažiranje će pomoći Praxisu u pružanju pravne pomoći ciljnim grupama, obavljanju istraživanja i izveštavanju, dok će stažistima biti pružena prilika da stiču znanja o pravnom procesu, materijalnom zakonodavstvu u oblasti ljudskih prava i načinima na koje zakoni utiču na ljudska prava. Stažisti će imati priliku da steknu radno iskustvo baveći se konkretnim slučajevima, te da dobiju dragocenu evaluaciju odnosno preporuke ako planiraju da u budućnosti rade na pozicijama pravnika koji se bave ljudskim pravima. 

Stažista u oblasti upravljanja

Pozivaju se studenti osnovnih i postdiplomskih studija koji su zainteresovani za upravljanje, javno zagovaranje, nevladine organizacije ili razvoj finansiranja da se prijave za stažiranje.

Stažiranje će pomoći Praxisu u upravljanju, javnom zagovaranju i izradi predloga projekata.  Stažisti će imati priliku da uče o procesu upravljanja, javnog zagovaranja i funkcionisanju nevladine organizacije.

Prednosti programa

Najveća prednost ovog programa je prilika da se ispitaju mogućnosti u razvoju karijere u oblasti pružanja pravnih usluga na neprofitnoj osnovi ili u oblasti upravljanja kroz sticanje praktičnog iskustva pre diplomiranja.  Nakon završenog stažiranja, stažista će imati dovoljno neophodnog znanja da utvrdi da li je ovo pravi izbor karijere kojom treba da nastavi da se bavi.

Stažista će učestvovati u konkretnom pružanju pravne pomoći klijentima u oblasti ljudskih prava ili u osmišljavanju, realizovanju i evaluaciji događaja čiji je cilj javno zagovaranje. To uključuje pripremne aktivnosti,  rad na samom događaju ili predmetu, naknadne aktivnosti, kao i praćenje rezultata.

Stažista će blisko sarađivati sa svojim mentorom u cilju sprovođenja obuke za rad, razvijanja praktičnih veština i efikasnog upravljanja zadacima u okviru organizacije.

Stažista će takođe razviti sposobnost za timski rad, sposobnost za upravljanje rezultatima rada, te sposobnost vođenja i primene istraživanja na terenu.

Stažista će imati priliku da redovno razgovara sa svojim mentorom o raznim pitanjima i ponudi svoj doprinos, kao i da predstavi svoja iskustva na kraju stažiranja.

Uspešno obavljeno stažiranje može doneti neke od sledećih prednosti: praktičnu obuku i razvoj veština, razvoj veština pisanja, bogatiji CV, praktično radno iskustvo u konkretnoj oblasti, pisma preporuke, upoznavanje partnerskih organizacija, priliku za objavljivanje radova, razvoj veština upravljanja, učestvovanje na konferencijama, događajima, terenskim posetama itd.

Obaveze

Trajanje: 4 nedelje, 8 nedelja, 16 nedelja ili 26 nedelja

Broj sati nedeljno: 10-15 ili 20-30

Naknada: neplaćeno

Kriterijumi za izbor

Obrazovanje stečeno na osnovnim i postdiplomskim studijama; iskustvo u oblasti ljudskih prava; sposobnost jezičkog izražavanja; interesovanje za javno zagovaranje u oblasti ljudskih prava; profesionalizam, motivacija, organizacija i posvećenost; jak osećaj za pravdu; spremnost na prihvatanje smernica; veština pisanja pravnih tekstova. 

Podnošenje zahteva

Ako ste zainteresovani za stažiranje u Praxisu, molimo vas da putem elektronske pošte našoj kancelariji dostavite vašu biografiju, pismo motivacije i preporuke.

Kontakt osoba:  Jelena Petrović

E-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. i Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Pristup pravima i integracija povratnika po sporazumu o readmisiji 

 

Preuzmite izveštaj: OVDE

Praxis je objavio tematski izveštaj "Pravna pomoć žrtvama nasilja u porodici u izbegličkoj i raseljeničkoj populaciji ".


Preuzmite izveštaj: Pravna pomoć žrtvama nasilja u porodici u izbegličkoj i raseljeničkoj populaciji

sreda, 25 jul 2007 10:18

Objavljen izveštaj

Praxis je objavio tematski izveštaj "Zaštita od nasilja u porodici u izbegličkoj i raseljeničkoj populaciji".

 

Preuzmite izveštaj: Zaštita od nasilja u porodici u izbegličkoj i raseljenikoj populaciji

UNHCR Beograd je krajem 2004. godine inicirao projekat pod nazivom Prevencija i zaštita od seksualnog nasilja i nasilja zasnovanog na rodnoj određenosti (SGBV), sa osnovnim ciljem da se omogući pružanje zaštite žrtvama nasilja u okviru populacije izbeglica i raseljenih lica kao i podizanja svesti o ovoj vrsti nasilja među relevantnim institucijama koje se bave pružanjem pomoći i zaštite. Mada nema preciznih podataka o broju žrtava seksualnog i rodno određenog nasilja u okviru populacije izbeglica i raseljenih lica na teritoriji Srbije i Crne Gore, zbog nivoa ugroženosti, pretrpljene traume i marginalizovanog položaj u društvu, ova grupa stanovništva zahteva poseban pristup svih aktera.

UNHCR je vodeća organizacija koja se bavi pružanjem pomoći i zaštite žrtvama seksualnog i rodno određenog nasilja u okviru populacije izbeglica i raseljenih lica, ostvarujući tu ulogu direktnim delovanjem kao i posredstvom svojih saradnika.

U 2006. godini, UNHCR je nevladinoj organizaciji Praxis poverio ovaj Projekat, koji pored gorenavedenog uključuje i zastupanje žrtava nasilja pred sudom.

Ukoliko saznate da se seksualno i rodno određeno nasilje dešava u vašem okruženju, slobodno se za savet i pomoć obratite UNHCR-u ili Praxisu.

Kao deo kampanje podizanja svesti, Praxis će u 2006. godini organizovati šest regionalnih seminara namenjenih izbeglicama i raseljenim licima, a takođe i predstavnicima svih relevantnih institucija koje se bave pružanjem pomoći žrtvama ovog nasilja. Seminare će držati dva predavača, oba psiholozi, koji iza sebe imaju veliko iskustvo i koji su do sada već održali niz seminara o ovoj temi. Svaki seminar će uključiti nekoliko opština, što će omogućiti da ovim projektom bude obuhvaćeno veće područje i da što veći broj učesnika ima koristi.

Pored definisanja pojma seksualnog i rodno određenog nasilja, kao i shvatanja da ovo nasilje predstavlja kršenje ljudskih prava, važno je uvideti da je to društveni problem koji zahteva uključivanje više institucija, od kojih svaka ima specifičnu ulogu i definisanu proceduru. Imajući u vidu neophodnost multidisciplinarnog pristupa, predstavnici iz različitih oblasti biće pozvani da uzmu učešće. Aktivno će učestvovati i razmenjivati korisne informacije predstavnici MUP-a, sudstva, centara za socijalni rad, lokalnih zdravstvenih i obrazovnih ustanova, Crvenog krsta, humanitarnih i nevladinih organizacija, Roma, izbeglica i raseljenih lica, kao i predstavnici institucija koje se bave pružanjem zaštite ovoj populacionoj grupi.

Zbog postojeće potrebe za podizanjem svesti o seksualnom i rodno određenom nasilju, Praxis će u 2006. godini organizovati i dva okrugla stola namenjena stručnjacima koji se bave seksualnim i rodno određenim nasiljem i pružanjem zaštite žrtvama takvog nasilja. Cilj održavanja okruglih stolova je podizanje svesti među akterima ove vrste zaštite, kao i oblikovanje preventivne strategije, sa posebnim osvrtom na ugroženost i specifične potrebe u okviru populacije izbeglica i raseljenih lica.

Strana 1 od 8
Praxis means action
Praxis means action
Praxis means action
Praxis means action