Komitet pravnika za ljudska prava, Autonomni ženski centar i Regionalni centar za manjine podneli su Ustavnom sudu Republike Srbije Inicijativu za ocenu ustavnosti Uredbe o merama socijalne uključenosti korisnika novčane socijalne pomoći.

Pojedini članovi ove Uredbe u suprotnosti su sa Ustavom Republike Srbije, Zakonom o socijalnoj zaštiti, kao i odredbama Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Medjunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima i odredbama Revidirane evropske socijalne povelje.

Smatrajući da će primena Uredbe dovesti do duboko nepravednog, nezakonitog i diskriminatornog postupanja prema najugroženijim i najsiromašnijim građanima i građankama, dole potpisane organizacije traže ukidanje spornih članova* uredbe, kao i zaustavljanje njene pune primene do donošenja odluke od strane Ustavnog suda Republike Srbije.

Siromaštvo nije izbor nijednog građanina ni građanke, niti je posledica nečije lenjosti, već odražava nesposobnost države da obezbedi jednake mogućnosti za sve svoje građane. Donošenjem osporene Uredbe država je pokazala duboko nerazumevanje svrhe i suštine pojma socijalne uključenosti. Umesto da aktivno doprinese unapređenju kvaliteta života siromašnih ljudi kroz afirmativne akcije, država ih putem odredbi ove Uredbe dodatno kažnjava, uslovljavajući ih uskraćivanjem prava na ionako nedovoljnu socijalnu pomoć. Primena Uredbe će prouzrokovati diskriminatorno postupanje prema najsiromašnijima, jer ne pogadja niti jednu drugu kategoriju radno sposobnog stanovništva. Kako je prema dosada važećim zakonima društvenokoristan rad prepoznat samo u krivičnom zakonodavstvu, stiče se utisak da najsiromašniji treba da snose određenu vrstu kazne/sankcije zbog toga što su siromašni.

Organizacije smatraju da je Uredba duboko nepravedna, jer je usmerena na one koji u društvu imaju najmanje moći: porodice sa velikim brojem dece, samohrane majke, nezaposlene bez imovine, starije i osobe sa invaliditetom, Rome i druge. Sve ove kategorije stanovništva se Uredbom stavljaju u nepovoljniji položaj čak i u odnosu na osobe koje su osuđene na kaznu zatvora, koji za svoj rad dok su u zatvoru imaju prava iz radnog odnosa (pravo na naknadu i nagradu, pravo na zaštitu na radu i odmor).

Povrh svega, radno sposobni korisnici i korisnice novčane socijalne pomoći zbog svog siromaštva neće moći ni da se izbore za zaštitu svojih prava u slučaju diskriminacije, radne ekspolatacije ili drugih povreda prava nastalih primenom ove Uredbe.

Stoga, dole potpisane organizacije civilnog društva, apeluju na Vladu Republike Srbije da se Uredba stavi van snage, odnosno da se odloži njena primena do konačne ocene Ustavnog suda o ustavnosti i zakonitosti.

* čl. 2. stav 2 t. 5, čl. 4. stav 1 t. 1, čl.9. stav 1. t. 3 

Zahtev podržavaju:

1. Praxis, Beograd
2. Rekonstrukcija ženski fond, Beograd
3. Glas razlike, Beograd
4. Žene u crnom, Beograd
5. Labris, Beograd
6. Udruženje Roma Novi Bečej
7. Žene Juga, Pirot
8. SOS ženski centar, Novi Sad
9. Centar za podršku ženama, Kikinda
10. ...Iz kruga – Vojvodina
11. Romski informativni centar, Kragujevac
12. Kulturni centar DamaD, Novi Pazar
13. Centar "Živeti uspravno", Novi Sad
14. Centar za devojke, Niš
15. Ženski prostor, Niš 
16. ASTRA, Beograd
17. Forum žena, Prijepolje
18. Udruženje gradjanki Peščanik, Kruševac
19. Zavod za ravnopravnost polova, Novi Sad
20. Centar za integraciju mladih, Beograd
21. Alternativni centar za devojke, Kruševac
22. Udruženje Romkinja Osvit, Niš
23. Viktimološko društvo Srbije
24. Mreža Odbora za ljudska prava u Srbiji – CHRIS
25. Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda, Novi Pazar
26. SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja, Vlasotince
27. UG „Zajedno zajedno“, Beograd
28. Odbor za ljudska prava / SOS telefon, Vranje
29. ...Iz kruga, Beograd
30. Udruženje „Požega“, Požega
31. Udruženje izbeglica iz Republike Hrvatske
32. Ženska mirovna grupa, Pančevo
33. Dečiji romski centar, Beograd
34. Centar za marginu, Beograd
35. Centar za ženske studije, Beograd
36. ALTERO - Asocijacija za lični trening, edukaciju, razvoj i osnaživanje
37. Ženski centar, Užice
38. Mreža za evropski ženski lobi, Srbija
39. Evropska mreža za borbu protiv siromaštva – Srbija
40. Centar za istraživanje javnih politika, Beograd
41. MODS - Mreža organizacija za decu Srbije
42. Centar za evroatlanske studije, Beograd
43. Fond za humanitarno pravo, Beograd
44. Urban-In, Novi Pazar
45. Sandžački odbor za ljudska prava, Novi Pazar
46. Siguran plus mladih – SPY, Beograd
47. Dečiji centar Mali princ, Beograd
48. Trag fondacija,Beograd
49. Inicijativa za demokratsku tranziciju, Beograd
50. Centar mladih Roma, Požega
51. Omladinski forum za edukaciju Roma, Bujanovac 
52. Viktimološko društvo Srbije, Beograd
53. Centar za razvoj civilnog društva, Beograd
54. Inicijativa za inkluziju VelikiMali, Pančevo
55. Centar za razvoj civilnih resursa, Niš
56. YUROM Centar, Niš
57. Centar za samostalni zivot OSI Srbije, Beograd  

Vuk Raičević, koordinator Program za antidiskriminaciju i rodnu ravnopravnost, i Jelena Petrović, koordinatorka Programa za prava deteta, bili su gosti u ekskluzivnoj i jubilarnoj emisiji "Liceulice FM" na Radio Aparatu. Tom prilikom, govorili su o dečjim, ranim i prinudnim brakovima, segregisanim školama, višestrukoj diskriminaciji, nevidljivosti osoba sa invaliditetom i drugim oblicima diskriminacije Romkinja i Roma. 

Poslušajte emisiju ovde. 

Saopštenje preuzeto sa sajta MODS-a

Redovna godišnja Skupština Mreže organizacije za decu Srbije (MODS) održana je u Kragujevcu 16. i 17.  novembra 2018. godine. Ovo je bila još jedna prilika da se članice Mreže medjusobno sastanu, da se razmatraju i usvajaju predlozi od značaja za rad MODS-a, a i povećala se brojnost MODS-a prijemom novih organizacija u članstvo.

MODS ima novog člana Nadzornog odbora

Skupština MODS-a zatim je pristupila izboru novog člana Nadzornog odbora. Jednoglasnom odlukom Skupštine, nova članica Nadzornog odbora MODS-a je Nataša Raičević, programska direktorka Centra za socijalno preventivne aktivnosti GRiG. Sastav Nadzornog odbora sada čine: Radomir Jevtić (udruženje Korak napred, Kruševac), Ana Jovanović(Centar za kreativni razvoj, Knjaževac) i Nataša Raičević (GRiG, Beograd).

Jedna od tačaka dnevnog reda na Skupštini MODS je bila i glasanje o prijemu novih organizacija u članstvo Mreže. Ukupno pet organizacija se predstavilo Skupštini nakon čega se Skupština jednoglasno odlučila za prijem svih 5 organizacija u članstvo. MODS sada ima 101 organizaciju u svom članstvu.

Novih 5 organizacija koje su postale članice Mreže organizacija za decu Srbije su:

•Mreža psihosocijalnih inovacija (PIN), Beograd

•Udruženje Sovice, Beograd

•Centar za razvoj obrazovanja „Planeta“, Sombor

•Radionica zdravog života, Beograd

•Udruženje muzičke umetnosti (Music Art Project), Beograd

Usvojeni novi uređivački akti na Skupštini

Skupština je potom glasala o usvajanju novih uređivačkih akata MODS-a, koji su izrađeni na predlog Upravnog odbora. Nakon kraće diskusije i uz određene izmene i dopune, Skupština je jednoglasno usvojila:

1. Akt o bližem određivanju uslova i procedura prijema u članstvo, isključivanje iz članstva kao i pravima i obavezama članica MODS-a;
2. Smernice za zaštitu dece MODS-a

Deo Skupštine posvećen i daljem napretku rada MODS-a

Važan stub delovanja MODS-a jeste razvijanje kapaciteta organizacija za unapređenje položaja dece i jačanje međusobne saradnje. Stoga je održavanje Skupštine prepoznato i kao prilika da se otvori diskusija o mogućnostima za dalje unapređenje rada Mreže. Drugi dan Skupštine bio je posvećen razgovorima o tome na koji način se sve može unaprediti dosadašnji rad MODS-a tako da su učesnici imali priliku da daju svoje komentare i predloge u okviru radnih grupa.

Neke od tema su bile na koje načine se mogu dalje jačati kapaciteti MODS-a, kako da se poveća vidljivost rada organizacija, a proizašli su i novi predlozi koje će MODS u svom radu nastojati da implementira.  

Preuzeto od Save the Children

Četvoro od deset dece izbeglica i migranata kojima je u prvoj polovini 2019. godine pružena pomoć u Beogradu, glavnoj tranzitnoj tački na zapadnobalkanskoj ruti, svedočilo je da su neregularno, bez odgovarajuće zakonske procedure, sama ili sa roditeljima, potisnuta sa granica zemalja u regionu. Svaki treći slučaj potiskivanja dece je, prema svedočenjima, uključivao i nasilne mere koje je primenjivala granična policija.

U periodu od januara do juna 2019. nevladina organizacija Praxis, partner organizacije Save the Children, srela je i obezbedila podršku za 1,842 dece izbeglica i migranata u Beogradu, među kojima su kako deca koja putuju sa porodicama tako i deca koja putuju sama [1]. Čak 40% maloletnika (731) izvestilo je kako su, tokom putovanja, bili potisnuti sa najmanje jedne granice u regionu. Kako su neka od dece svedočila o više potiskivanja, broj zabeleženih slučajeva (795 [2]) je nešto veći od broja dece koja su prijavila potiskivanje.

Svako treće dete (35%) reklo je kako je bilo žrtva nasilja ili je svedočilo nasilju koje je, tokom potiskivanja, koristila granična policija.

Deca bez pratnje i razdvojena deca, koja su činila skoro 90% broja dece korisnika usluga terenskih timova koji rade u Beogradu u prvoj polovini godine, prijavila su 83% slučajeva potiskivanja (664). Svi su bili dečaci. Većinu potiskivanja uz korišćenje nasilja takođe su prijavili dečaci koji putuju sami (91%). Kada su u pitanju deca koja putuju sa porodicama, svaki peti prijavljeni slučaj potiskivanja uključivao je nasilje, a 42% ovih slučajeva prijavile su devojčice.

Prema svedočenjima, policija i granični službenici ponižavajuće su se odnosili prema izbeglicama i migrantima, koristeći različite oblike verbalnog i fizičkog nasilja, preteći i ismevajući odrasle I decu, oduzimajući im lične i vredne predmete, uništavajući telephone i ignorišući zahteve za azilom. Maloletnici su svedočili da ih u mnogo slučajeva službenici nisu pitali za godine, tretirajući ih kao odrasle, iako je svako peto dete koje kaže da je bilo vraćeno sa neke od granica imalo 13 ili manje godina (18%), dok je u 12% slučajeva koji su uključivali decu ovog uzrasta bilo primenjeno nasilje.

Svedočenja prikupljena od dece

Tri maloletnika iz Avganistana ispričala su da ih je hrvatska policija pretukla i opljačkala pre nego što ih je vratila u Bosnu I Hercegovinu.

Petnaestogodišnji dečak iz Avganistana prijavio je da je proveo mesec dana u pritvoru u Hrvatskoj pre nego što je vraćen u Srbiju.

Dvanaestogodišnji dečak iz Pakistana rekao je kako ga je srpska policija pretukla pre nego što ga je vratila u Makedoniju.

Dve iranske porodice sa ženama i decom prijavile su da su ih brutalno pretukli rumunski granični službenici.

Porodica iz Iraka svedočila je da je rumunska policija tukla muškarce i naredila ženama iz njhove grupe da svuku odeću.

Sirijska porodica koja putuje sa osmomesečnom bebom napustila je Grčku i putovala preko Albanije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine kako bi stigla u Hrvatsku. Prema navodima, hrvatska policija vratila ih je u Bosnu i Hercegovinu da bi ih zatim bosanska policija neregularno deportovala u Srbiju.

Kako dečaci iz Avganistana čine najveći deo maloletnika koji prolaze kroz Srbiju, najveći broj prijava o potiskivanjima takođe se odnosi na decu iz Avganistana (78%), a slede Pakistan (7%), Irak (5%), Iran (5%) i Sirija (2%).

Najveći broj prijavljenih potiskivanja dece sa granica desio se na hrvatskoj (222), severnomakedonskoj (124), bugarskoj (103) i mađarskoj granici (93). Najveća učestalost primene nasilja prijavljena je na bugarskoj granici, gde je 8 od 10 vraćanja navodno bilo nasilno. Sledi Grčka (61% prijavljenih potiskivanja navodno su uključivala nasilno postupanje), Rumunija (61%) i Severna Makedonija (59%).

Organizacije Save the Children i Praxis od 2016. godine podržavaju izbeglice i migrante u Srbiji, obezbeđujući informacije, pomoć pri registraciji, upućujući na druge usluge podrške, prikupljajući uz to podatke o dolascima i prateći trendove u mešovitim migracijama na zapadnobalkanskoj ruti. Na osnovu podataka koje prikupljaju terenski timovi ove organizacije izdaju redovne publikacije, istraživanja i izveštaje namenjene medijima ili u svrhu zagovaranja, tražeći bolju zaštitu i bolju podršku za decu migrante i izbeglice koji nastavljaju da putuju zapadnobalkanskom rutom.

Mapa puta koju su napravili tinejdžeri iz Avganistana u Centru za pomoć izbeglicama Miksalište u Beogradu.

[1] Svi podaci korišćeni u tekstu odnose se na svedočenja naših korisnika i korisnica.

[2] Sve reference u tekstu odnose se na celokupni broj prijavljenih potiskivanja osim ako nije drugačije naglašeno.

U julu 2019. godine, Praxis je nastavio da pruža pomoć izbeglicama i migrantima u vidu informisanja, psihosocijalne podrške, upućivanja na ciljanu pomoć koju pružaju različite organizacije i institucije ili pokrivanja troškova prevoza do centara za azil i prihvatnih centara.

Ukupno 1432 novopristigle izbeglice i migranta su informisani o trenutnoj situaciji u Srbiji i regionu, pravnom statusu i dostupnim zakonskim mogućnostima (traženje azila u Srbiji, pomoć u dobrovoljnom povratku u zemlju porekla, mogućnost spajanja porodice u inostranstvu ili preseljenje u treću zemlju kada je to moguće), smeštaju u centrima za azil ili prihvatnim centrima u Srbiji, načinima prevoza do centara u koje su upućeni, drugim pravima i dostupnim uslugama (zdravstvena nega, psihosocijalna podrška, hrana, odeća i obuća, razne radionice za izbeglice i migrante, itd.).

Preuzmite kompletan Izveštaj o praćenju zaštite i pružanju pomoći i informacija izbeglicama i migrantima za jul 2019. godine ovde.