Praksa sudova koji postupaju u vanparničnim postupcima utvrđivanja vremena i mesta rođenja pravno nevidljivih lica je prilično neujednačena. Tako su pojedini sudovi postupali po zajedničkim predlozima stranaka koje imaju iste roditelje, svedoke i/ili dokaze, dok su drugi sudovi odbijali da postupe po takvim predlozima. Naime, oni su tražili od stranaka da povuku predloge u odnosu na jednog od predlagača i da, potom, podnesu nove, posebne predloge. To je dovelo do sprovođenja više postupaka za braću ili sestre, kao i do saslušavanja istih svedoka u više navrata.

Pored toga, ne treba zanemariti i činjenicu da u pojedinim slučajevima protekne više od 4 meseca od trenutka donošenja sudskog rešenja kojim se utvrđuje vreme i mesto rođenja jedne osobe do upisa u matične evidencije i izdavanja izvoda iz matične knjige rođenih. Razlog tome je što sudovi kasne ili čak propuste da nadležnom matičaru dostave sudsko rešenje kojim se utvrđuje vreme i mesto rođenja.

Na dužinu trajanja postupka utiču i greške sudija u rešenjima kojima se utvrđuje vreme i mesto rođenja, a najčešće je reč o omaškama poput pogrešno upisanih podataka o roditeljima, o nadležnoj matičnoj službi ili o bračnom stanju roditelja. Neretko se dešava da je i nakon izvršenog upisa u matične knjige rođenih neophodno da se isprave ili dopune podaci u matičnim evidencijama, jer u matičnim evidencijama ili nisu upisani nikakvi podaci o roditeljima osim imena i prezimena (u jednom slučaju, za majku je bilo upisano samo ime), ili su upisani pogrešni podaci o roditeljima. Tek nakon toga stranke mogu da pokrenu postupke za sticanje državljanstva.

Dana 21. oktobra 2013. godine, Praxis je učestvovao u Beogradu na okruglom stolu na temu Novosti u oblasti upisa u matične knjige rođenih i pribavljanja ličnih dokumenata. Okrugli sto je organizovan kao deo aktivnosti koje se sprovode na osnovu Sporazuma o razumevanju koji su potpisali Visoki komesarijat za izbeglice Ujedinjenih nacija (UNHCR), Zaštitinik građana i Ministarstvo pravde i državne uprave. Tim povodom, predstavnicima romskih udruženja i organizacija civilnog društva, romskim aktivistima, zdravstvenim medijatorkama, pedagoškim asistentima i romskim koordinatorima iz Beograda i preko 30 drugih gradova širom Srbije predstavljene su novine u oblasti upisa u matične knjige rođenih, prijave prebivališta na adresi centra za socijalni rad i pribavljanja ličnih dokumenata.

Pored predstavnika Praxisa, uvodničari su bili i predstavnici UNHCR, stručne službe Zaštitnika građana, kao i Uprave za upravne poslove MUP Srbije. U diskusiji je učestvovala i inspektorka na poslovima ličnih karata i prebivališta.

U toku diskusije učesnici okruglog stola su iznosili svoja saznanja o problemima sa kojima se susreću pripadnici romske populacije u pristupu ličnim dokumentima, ali i u pristupu zdravstvenoj zaštiti i socijalnim davanjima.

Većina učesnika skupa istakla je da u njihovim lokalnim sredinama mnogim Romima predstavlja problem plaćanje administrativnih troškova za pribavljanje izvoda iz matične knjige rođenih i uverenja o državljanstvu, kao i troškova za pribavljanje lične karte, te da zbog toga nemaju važeću ličnu kartu. Smatrali su da najsiromašniji, odnosno korisnici novčane socijalne pomoći treba da budu oslobođeni svih troškova u vezi sa pribavljanjem lične karte. Jedan broj učesnika iz Beograda je ukazao na teškoće na koje nailaze Romi koji žele da prijave prebivalište na adresi centra za socijalni rad.

Tokom diskusije učesnici su predstavili pojedinačne probleme i slučajeve sa terena u kojima je građanima romske nacionalnosti potrebna pravna pomoć Praxisa.

Pogledati: Zatvaranje ciklusa pravne nevidljivosti

Tokom prve godine primene Zakona o dopunama Zakona o vanparničnom postupku, na osnovu sudskog rešenja uspele su da se upišu u matičnu knjigu rođenih pojedine osobe koje su prethodno godinama bezuspešno vodile upravni postupak naknadnog upisa. Međutim, uprkos nesumnjivom značaju koji postupak utvrđivanja vremena i mesta rođenja ima za pravno nevidljiva lica, tokom prve godine primene Zakona uočene su i određene teškoće u sprovođenju ovih postupaka.

Problem predstavlja dužina samog postupka pred sudom. U jednom od slučajeva Praxisa rešenje nije doneto ni godinu dana nakon podnošenja predloga. Odugovlačenju postupaka doprinosi i to što pojedini sudovi od nadležnih organa traže da se izvrše odgovarajuće provere o licu čije se rođenje dokazuje tek nakon održanog prvog ročišta (a ponekad i drugog), iako bi ove provere trebalo zatražiti odmah po prijemu predloga.

Još veće probleme uzrokuju sudovi koji odlažu ročišta zbog toga što im u zakonom propisanom roku nije dostavljen izveštaj MUP ili drugog organa od kog su tražene provere o licu kome se utvrđuje vreme i mesto rođenja. Iako bi u takvim slučajevima trebalo da se primeni pretpostavka da o licu čije se rođenje dokazuje nema podataka, pojedini sudovi organima od kojih su tražene provere ostavljaju dodatne rokove za dostavljanje odgovora i odlažu ročišta.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti utvrdila je u postupku pokrenutom po pritužbi Praxisa i Saveza romskih organizacija „Smederevski forum“ da je nedeljni regionalni list „Naše novine“ objavljivanjem teksta „Ujed na 'romski' način“ u kome su izraženi stavovi i ideje koji su uznemiravajući i ponižavajući, povredio dostojanstvo pripadnika romske nacionalne manjine i time prekršio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

Naime, u tekstu „Ujed na 'romski' način“ objavljenom u aprilu 2013. godine na naslovnoj stranici regionalnog lista „Naše novine“, a koji se bavi problemima koje građani imaju sa napadom pasa lutalica, iznete su informacije koje Rome prikazuju kao nacionalnu manjinu koja okrutno postupa prema životinjama, ubija ih i kuva im glave, a zatim sama sebi nanosi telesne povrede, sve u cilju nezakonitog pribavljanja imovinske koristi od Gradske uprave Smederevo.

Nedeljnom regionalnom listu „Naše novine“ preporučeno da povodom iznetih navoda uputi javno izvinjenje romskoj nacionalnoj manjini, da pozove na sastanak predstavnike i predstavnice Saveza romskih organizacija „Smederevski forum“ i Praxisa kako bi neposredno saznali sa kakvim se problemima romska zajednica suočava u svakodnevnom životu i kako je na njih uticao tekst ove sadržine, kao i da ubuduće ne objavljuje tekstove kojima se vređa dostojanstvo pripadnika i pripadnica romske i bilo koje druge nacionalne manjine i podržavaju predrasude prema nacionalnim manjinama.

Imajući u vidu ulogu medija u kreiranju stavova javnosti, Praxis izražava nadu da će utvrđivanje diskriminacije u ovom slučaju doprineti podizanju svesti o zabranjenim postupanjima, ali i važnosti izveštavanja na način koji razvija svest o jednakosti nacionalnih manjina i time utiče na izmenu obrazaca, običaja i prakse koji uslovljavaju stereotipe, predrasude i diskriminaciju u odnosu na romsku nacionalnu manjinu.

Za više informacija, videti saopštenje: Utvrđena diskriminacija povodom teksta objavljenog u listu „Naše novine"
Preuzmite: Intervju Jasmine Miković, zamenice izvršne direktorke za Radio Beograd 1

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti utvrdila je u postupku pokrenutom po pritužbi Praxisa i Saveza romskih organizacija „Smederevski forum“ da je nedeljni regionalni list „Naše novine“ objavljivanjem teksta „Ujed na 'romski' način“ u kome su izraženi stavovi i ideje koji su uznemiravajući i ponižavajući, povredio dostojanstvo pripadnika romske nacionalne manjine i time prekršio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

Naime, u tekstu „Ujed na 'romski' način“ objavljenom u aprilu 2013. godine na naslovnoj stranici regionalnog lista „Naše novine“, a koji se bavi problemima koje građani imaju sa napadom pasa lutalica, iznete su informacije koje Rome prikazuju kao nacionalnu manjinu koja okrutno postupa prema životinjama, ubija ih i kuva im glave, a zatim sama sebi nanosi telesne povrede, sve u cilju nezakonitog pribavljanja imovinske koristi od Gradske uprave Smederevo. U tekstu se navodi i da je takvim postupanjem budžet Grada Smedereva oštećen za desetine miliona dinara.

Iako su nakon objavljivanja teksta usledile reakcije u vidu saopštenja za javnost Kabineta gradonačelnice i pisma predsednika organizacije „Smederevski forum“ kojima se osuđuje način objavljivanja informacija i generalizacija problema kao romskog, uredništvo lista nije uputilo izvinjenje pripadnicima romske nacionalne manjine u Smederevu.

Po sprovedenom postupku u kome je poverenica utvrdila relevantne činjenice i nakon izjašnjavanja svih zainteresovanih lica, izdato je mišljenje sa preporukama, po kojima bi trebalo postupiti u roku od 30 dana. Mišljenjem je ukazano na činjenicu da je način izveštavanja kojim se šalje poruka da su Romi odgovorni za velike rashode u budžetu i to navođenjem samo jednog primera zloupotrebe, od strane anonimnog izvora, u kojem je naglašena nacionalnost osoba koje su navodno vršile te zloupotrebe, neprihvatljiv i suprotan antidiskriminacionim propisima. Ukazano je i na posebnu odgovornost medija u kreiranju stavova javnog mnjenja, te da je u tom smislu neophodno imati u vidu da etiketiranje jedne nacije kao kriminogene i time društveno nepoželjne i štetne, dovodi do posledica da pripadnici te zajednice postaju nepoželjni u društvu, što je posebno opasno kada se zna da je romska populacija u Srbiji veoma često izložena diskriminaciji u svim sferama društvenog života.

Konačno, poverenica je utvrdila da izražene ideje i stavovi predstavljaju uznemiravajuće i ponižavajuće postupanje prema pripadnicima romske nacionalne manjine, iako su podnosioci pritužbe smatrali da je ozbiljnost optužbi na račun Roma u ovom slučaju dovela do govora mržnje. Nedeljnom regionalnom listu „Naše novine“ je preporučeno da povodom iznetih navoda uputi javno izvinjenje romskoj nacionalnoj manjini, da pozove na sastanak predstavnike i predstavnice Saveza romskih organizacija „Smederevski forum“ i Praxisa kako bi neposredno saznali sa kakvim se problemima romska zajednica suočava u svakodnevnom životu i kako je na njih uticao tekst ove sadržine, kao i da ubuduće ne objavljuje tekstove kojima se vređa dostojanstvo pripadnika i pripadnica romske i bilo koje druge nacionalne manjine i podržavaju predrasude prema nacionalnim manjinama.

Imajući u vidu ulogu medija u kreiranju stavova javnosti, Praxis izražava nadu da će utvrđivanje diskriminacije u ovom slučaju doprineti podizanju svesti o zabranjenim postupanjima, ali i važnosti izveštavanja na način koji razvija svest o jednakosti nacionalnih manjina i time utiče na izmenu obrazaca, običaja i prakse koji uslovljavaju stereotipe, predrasude i diskriminaciju u odnosu na romsku nacionalnu manjinu.

Preuzmite: Mišljenje poverenice za zaštitu ravnopravnosti sa preporukom
Preuzmite: Intervju Jasmine Miković, zamenice izvršne direktorke za Radio Beograd 1

Nakon raseljavanja neformalnog naselja Belvil, M. T. je ostala bez doma u kom je živela više od šest godina, iako se tokom procesa pripreme raseljavanja nalazila na spisku Grada Beograda za dodelu kontejnera.

Sekretarijat za socijalnu zaštitu Grada Beograda zanemario je pravo M. T. na obezbeđivanje alternativnog smeštaja, jer se na dan iseljenja nije nalazila u naselju, a svoje odsustvo nije prijavila. Sekretarijat nije uzeo u obzir opravdanje M. T. da je zbog brige o bolesnoj majci morala hitno, na neko vreme, da napusti  baraku. To svakako nije sprečilo nadležni organ da sprovede rušenje barake u kojoj je M. T. živela sama od 2008. godine, kada joj je suprug preminuo. 

Praxis je u ime M. T. podneo pritužbu Zaštitniku građana koji je pokrenuo postupak kontrole zakonitosti i pravilnosti rada Sekretarijata za socijalnu zaštitu. Iako je Sekretarijat, u dopunskom odgovoru, obavestio Zaštitnika građana da je M. T. predviđena projektom trajnog stambenog zbrinjavanja “Sagradimo dom zajedno”, obezbeđenog za sve stanovnike raseljenog naselja Belvil koji su smešteni u kontejnerskim naseljima, ovaj organ nije prepoznao svoju obavezu da otkloni učinjen propust i obezbedi kontejner M. T. do realizacije projekta koji se očekuje tek sredinom 2014. godine.

Da li će uključivanje Zaštitnika građana u slučaj M. T. uticati na Sekretarijat da joj, posle više od godinu dana od prinudnog iseljenja, obezbedi kontejner bez daljeg odlaganja, ostaje pitanje na koje M. T. čeka odgovor.

Veliki broj interno raseljenih lica sa Kosova, uglavnom romske nacionalnosti, koja imaju prijavljeno prebivalište na Kosovu, nemaju mogućnost prijave boravka u mestima u kojima žive. Razlog tome je nepostojanje pravnog osnova stanovanja, jer neretko žive u neformalnim naseljima ili nelegalizovanim objektima pa se samim tim nalaze van sistema zdravstvene i socijalne zaštite.

Prijava prebivališta na Kosovu ih onemogućava da, shodno odredbama Zakona o prebivalištu i boravištu građana, prijave prebivalište na adresi centra za socijalni rad na teritoriji gde faktički borave. Prema tumačenju MUP, oni ne bi mogli da iskoriste tu zakonsku mogućnost čak i kada bi odjavili prebivalište na Kosovu.

Takva situacija kosi se sa samom definicijom prebivališta, regulisanom članom 3 Zakona o prebivalištu i boravištu građana, jer se centar njihovih životnih aktivnosti, profesionalnih, socijalnih i drugih veza nalazi u mestu gde faktički borave.

Problem je još značajniji zato što pogađa veliki broj dece koja nemaju pristup zdravstvenoj zaštiti.

Nekadašnji stanovnici (interno raseljena lica sa Kosova) neformalnog naselja „Južna obilaznica“ u Kragujevcu su u stalnom strahu od prinudnog iseljenja. Naime, stanovnici tog naselja su krajem 2012. zbog niskih temperatura bili primorani da pronađu drugi smeštaj, tako da se veći deo stanovnika (6 porodica, od kojih je 33 dece) smestio u napuštenu baraku GP Koteks. Tom prilikom su dve porodice bile privremeno smeštene u naselju Ilićevo, odakle su morale da se isele, a utočište su sredinom 2013. ponovo našle na prostoru nekadašnjeg naselja „Južna obilaznica“, gde su izgradile barake.

Stanovnike barake GP Koteks je posetio vlasnik zemljišta i nepokretnosti sredinom septembra 2013. godine, sa zahtevom da objekat u što kraćem periodu oslobode i raščiste. S druge strane, stanovnike koji su se ponovo naselili na prostoru nekadašnjeg neformalnog naselja „Južna obilaznica“ učestalo posećuju komunalni inspektori, počevši od 4. oktobra 2013. godine, zahtevajući od njih usmeno, bez uručivanja rešenja, da se što pre, a najkasnije u roku od 15 dana isele sa tog prostora.

Do sada niko od nadežnih institucija Grada Kragujevca nije posetio ove porodice, niti im je uputio predlog za alternativni smeštaj ili trajno rešenje stambenog pitanja. Praxis je u neprijatnom telefonskom razgovoru sa službenikom koji je zaposlen u kancelariji Poverenika za izbeglice i migracije u Kragujevcu saznao da „gradski čelnici ne žele da se bave tim pitanjem“. Tim povodom, Praxis se obratio Komesarijatu za izbeglice i migracije, pozivajući ga da preduzme neophodne mere i aktivnosti u cilju zaštite interno raseljenih porodica.

Praxis je objavio izveštaj Zaštita Roma od diskriminacije u okviru projekta „Doprinos socijalnoj inkluziji i borbi protiv diskriminacije marginalizovane populacije u Srbiji“, koji finansira Ministarstvo inostranih poslova Kraljevine Norveške.

Višedecenijska socijalna isključenost posebno je pojačana ekstremnim siromaštvom u kome se jedan broj Roma našao pogođen ratnim dešavanjima. Uprkos činjenici da zakonski okvir u nekim oblastima jeste zadovoljavajući, kao i da postoji inicijativa države da se raznim inkluzivnim merama položaj Roma unapredi, stanje svesti je takvo da se Romi često doživljavaju građanima drugog reda. Visok stepen netolerancije, predrasude i stereotipi o Romima od strane većinskog stanovništva, medija, predstavnika državnih i lokalnih organa, svakodnevno su prisutni. Zbog toga, Romi uglavnom radije pristaju na život u izolaciji, boreći se da obezbede minimum životne egzistencije.

Izveštaj se bavi pitanjem diskriminacije prilikom ostvarivanja socioekonomskih prava. Pošto se iskustva u ovoj oblasti temelje uglavnom na strateškim slučajevima koje je Praxis vodio od usvajanja Zakona o zabrani diskriminacije, kroz analizu slučajeva prikazano je stanje u praksi, stav državnih organa i predloženi koraci za poboljšanje trenutnog stanja.

Preuzmite izveštaj: Zaštita Roma od diskriminacije

Preuzmite izveštaj: OVDE