Program statusnih i socioekonomskih prava

petak, 24. jun 2022.

Zaključak Vrhovnog kasacionog suda doveo u pitanje Katarinin upis u matične knjige

Kad je 2020. godine Vrhovni kasacioni sud doneo Zaključak o nadležnosti vanparničnog suda u postupku upisa u matičnu knjigu rođenih, bilo je jasno da će mnogim građanima put do upisa u matičnu knjigu rođenih postati znatno teži. Ipak, verovatno se nije moglo pretpostaviti da upis može postati toliko komplikovan kao u slučaju petogodišnje devojčice Katarine [1].

Katarina nije nakon rođenja upisana u matičnu knjigu rođenih (MKR), tako da za nju mora da se sprovede postupak naknadnog upisa u matične knjige. Pošto ni njena majka nije upisana u matične knjige i nema lične dokumente, za Katarinu ne može da se uspešno sprovede postupak naknadnog upisa pred matičnom službom. Naime, u slučajevima kada majka ne poseduju lične dokumente ili kada nije živa ili kada iz drugog razloga ne može da učestvuju u postupku, ili u situacijama kada ne postoje svedoci koji su prisustvovali porođaju, ili kada nema pisanih dokaza o rođenju - dete nije moguće upisati u MKR u upravnom postupka pred matičnom službom.

U tim slučajevima, dete bi trebalo da se upiše na osnovu sudskog postupka za utvrđivanje vremena i mesta rođenja. Ovaj postupak ustanovljen je dopunama Zakona o vanparničnom postupku 2012. godine i namenjen je upravo onima koji se nalaze u Katarininoj poziciji, to jest, osobama koje ne mogu činjenicu rođenja da dokažu u upravnom postupku.

Punih osam godina, odnosno, sve do donošenja pomenutog zaključka Vrhovnog kasacionog suda (VKS), sudovi su gotovo uvek sami ocenjivali da li su ispunjeni uslovi za vođenje postupka za utvrđivanje vremena i mesta rođenja. U slučajevima kada je bilo očigledno da nije moguće sprovesti upravni postupak pred matičnom službom, sudovi nisu tražili od stranaka da pre pokretanja postupka pred sudom pokušaju da se upišu u MKR kroz upravni postupak.

Iako se godinama postupci bez problema odvijali na opisani način i stvorena je obimna praksa sudova koja je u ovom pogledu bila gotovo jednoobrazna, Vrhovni kasacioni sud je Zaključkom o nadležnosti vanparničnog suda u postupku upisa u matičnu knjigu rođenih zauzeo stav da postupci za utvrđivanje vremena i mesta rođenja mogu da se sprovode tek ako je prethodno vođen upravni postupak naknadnog upisa u MKR i ako je u tom postupku zahtev odbijen.

U skladu sa tim zaključkom VKS, za Katarininu su njeni roditelji, umesto da odmah pokrenu postupak pred sudom, najpre podneli matičnoj službi zahtev za naknadni upis, mada je od početka bilo jasno da ne postoje nikakvi izgledi da u tom postupku uspeju, pošto majka ne poseduje lične dokumente. Ipak, nadali su se da postupak pred matičnom službom makar neće trajati dugo, tj. da će njihov zahtev brzo biti odbijen i da će tako steći uslov da pokrenu postupak pred sudom. Zahtev je podnet u oktobru 2021. godine.

Međutim, postupajući organ nije doneo rešenje kojim se odbija zahtev, već je prekinuo postupak i odredio je da će prekid trajati sve dok se ne reši prethodno pitanje, to jest, dok se Katarinina majka ne upiše u matičnu knjigu rođenih. Pošto je VKS zauzeo stav da je potrebno da zahtev bude odbijen, odlukom kojom se prekida postupak nije ispunjen uslov za pokretanje sudskog postupka. Tako se Katarina našla u situaciji da niti može da pokrene postupak pred sudom, niti može da se upiše u postupku pred matičnom službom.

Da stvar bude gora, izgledi da se majka upiše u MKR u upravnom postupku nisu ništa veći od Katarininih, jer majčina majka više nije živa. Međutim, u skladu sa Zaključkom VKS, i za Katarininu majku najpre je potrebno ishodovati rešenje kojim se odbija zahtev u upravnom postupku, pa tek onda pokrenuti sudski postupak. I tek kada se za majku uspešno sprovede postupak pred sudom i kada ona dobije ličnu kartu, moći će da se nastavi Katarinin postupak za upis u MKR. A do tada mogu da prođu godine.

Tako je za majku krajem 2021. godine pred matičnom službom pokrenut postupak za naknadni upis, ali ni pola godine kasnije taj postupak nije odmakao od početka. Kada je pravnica Praxisa pozvala matičnu službu da se raspita o statusu predmeta, službenik najpre uopšte nije mogao da nađe predmet, da bi se potom ispostavilo da se predmet našao kod pogrešnog službenika i da na njemu ništa nije rađeno.

Kada je pre 10 godina postupak za utvrđivanje vremena i mesta rođenja uveden u pravni sistem, on je predstavljao spas za mnoge ljude koji su pre toga godinama bezuspešno pokušavali da se upišu u MKR u upravnom postupku. I u godinama koje su usledile veliki broj pravno nevidljivih lica uspeo je zahvaljujući ovom postupku da se na prilično jednostavan način upiše u MKR, da zatim pribavi lične dokumente i da stekne mogućnost da po prvi put pristupi mnogim pravima.

Sada, međutim, kao da se stvari vraćaju unazad i da se u znatnoj meri anulira postignuti napredak. O tome najbolje svedoči Katarinin slučaj, koja bi verovatno već bila upisana u MKR da nije bilo zaključka VKS i da je odmah pokrenula postupak pred sudom. A ovako nije ni blizu tog cilja i potpuno je neizvesno kada će i da li će uopšte uspeti da se upiše.

Pri tome, treba imati u vidu da sporni pravni stav VKS o kome je bilo reči u ovom tekstu nije i jedini stav tog suda koje će građanima otežati ili onemogućiti upis u MKR. Naime, u istom zaključku VKS je zauzeo stavove da osobe koje su bile upisane u matične knjige koje su kasnije uništene, kao i „lica koja su upisana u matične knjige rođenih tzv. R. Kosovo“, uopšte ne mogu da sprovode postupak utvrđivanja vremena i mesta rođenja. O tim stavovima, koji ne samo da nisu celishodni, nego nisu ni u skladu sa važećim propisima, više reči bilo je ovde i ovde.

 

 

[1] Radi zaštite privatnosti, ime je izmenjeno.

Pročitano 1413 puta
Praxis means action
Praxis means action
Praxis means action
Praxis means action