Program statusnih i socioekonomskih prava

ponedeljak, 21. mart 2022.

Komitet ponovo pozvao Srbiju da hitno omogući pristup socioekonomskim pravima ljudima koji nemaju lične dokumente

Komitet Ujedinjenih nacija za ekonomska, socijalna i kulturna prava izrazio je duboku zabrinutost zbog velikog broja dece koja ne mogu da se upišu u matičnu knjigu rođenih i zbog osoba koje ne mogu da prijave prebivalište na adresama centara za socijlani rad, usled čega im je pristup socijalnim uslugama ograničen. 

Stoga je Komitet pozvao Srbiju da hitno preduzme mere koje će ispraviti takvu situaciju i koje će osobama koje nemaju lične dokumente omogućiti pristup socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju i drugim socijalnim uslugama. 

S tim u vezi, Komitet je pozvao Srbiju da hitno revidira propise koji regulišu upis u matične knjige, kako bi se omogućilo svoj deci rođenoj u Srbiji da se upišu u matičnu knjigu rođenih, kao i da interno raseljenim licima sa Kosova koja žive u neformalnim naseljima omogući prijavu prebivališta na adresama centara za socijalni rad. Ovim preporukama Komitet je dao posebno važnost, svrstavajući ih među nekoliko preporuka o čijoj primeni Srbija treba da ga izvesti u znatno kraćem roku u odnosu na ostale preporuke.

Ovo se, između ostalog, ističe u Zaključnim zapažanjima Komiteta za ekonomska, socijalna i kulturna prava o Trećem periodičnom izveštaju  Srbije o primeni Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. Gotovo istovetne preporuke Komitet je Srbiji uputio i 2014. godine u okviru Zaključnih zapažanja o Drugom peridičnom izveštaju Srbije, ali ni nakon osam godina država ove preporuke nije ispunila.

U Zaključnim zapažanjima iz ove godine, Srbiji se preporučuje da preduzme mere koje se odnose i na druge probleme u vezi sa pristupom socioekonomskim pravima na koje je Praxis ukazao Komitetu u svom izveštaju.

Tako je u vezi sa pristupom besplatnoj pravnoj pomoći Komitet izrazio zabrinutost zbog neadekvatnog pružanja besplatne pravne pomoci od strane jedinica lokalne samouprave i zbog nejasne zakonske procedure za pružanje besplatne pravne pomoći od strane organizacija civlnog društva, čime se suštinski otežava prsitup pomoći onima kojima je najpotrebnijja, te je doneo preporuke da se ovi nedsotaci otklone.  Komitet je ukazao i na to da je potrebno da se ojača svest javnosti, a naročito marginalizovanih grupa, o dostupnosti besplatne pravne pomoći i o postupku za  ostvarivanje prava.

Kada je reč o socijalnoj zaštiti, Komitet je pozvao Srbiju da ukloni diskriminatorne uslove, odnosno uslove koji mogu imati diskriminatorni efekat na ostvarivanje prava na socijlanu pomoć i roditeljski dodatak (kao što su to obavezna vakcinacija i pohađanje škole), a istovremeno je ukazao i na to da je potrebno da se pojednostave postupci za ostvarivanje prava.

Komitet je izrazio zabrinutost i zbog toga što se osobama bez prijavljenog prebivališta uskraćuje pristup zdravstvenoj zaštiti, iako je to u suprotnosti sa zakonom, te je preporučio državi da svim građanima omogući pristup primarnoj zdravstvenoj zaštiti.

Komitet je takođe istakao da država treba da preduzme sve mere da eliminiše dečje brakove i da senzitiviše javnost u pogledu štetnih posledica te prakse, kao i da obezbedi da se bez izuzetka primenjuje zakonska odredba koja propisuje da je minimalna starosna dob za stupanje u brak 18 godina. 

Praxis još jednom ukazuje da se osobe bez ličnih dokumenata i pripadnici Romske nacionalne manjine u Srbiji suočavaju sa mnogobrojnim preprekama koje im otežavavaju ili uskraćuju pristup socioekomskim pravima, ali izražava zadovoljstvo zbog toga što su se gotovo sve njegove preporuke za otklanjanje ovih problema našle i u Zaključnim zapažanjima Komiteta, te poziva nadležne organe da  bez odlaganja sprovedu preporučene mere i na taj način olakšaju položaj ovih ljudi, koji spadaju među najsiromašnije i najobespravljnije građane Srbije.

Pročitano 1318 puta
Praxis means action
Praxis means action
Praxis means action
Praxis means action