Najnovijim izmenama Uredbe o sadržini, obrascu i načinu podnošenja jedinstvene prijave na obavezno socijalno osiguranje, jedinstvenim metodološkim principima i jedinstvenom kodeksu šifara za unos podataka u jedinstvenu bazu Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (Uredba) predviđeno je da lica romske nacionalnosti prilikom prijave na zdravstveno osiguranje, pored izjave o nacionalnoj pripadnosti, treba da podnesu i dokaz o prijavi prebivališta na adresi ustanove, odnosno centra za socijalni rad (CSR).
Međutim, na ovaj način nije otklonjen problem nemogućnosti pribavljanja zdravstvenih knjižica za lica romske nacionalnosti koja nemaju prijavljeno prebivalište, odnosno boravište, i ne ispunjavaju uslove za osiguranje po nekom drugom osnovu.
Iako Zakon o zdravstvenom osiguranju identifikuje pripadnike romske nacionalnosti kao posebnu kategoriju osiguranika i prepoznaje specifičnosti njihovog socijalnog, materijalnog i zdravstvenog statusa, nudeći zakonski osnov za regulisanje pitanja pristupa zdravstvenom osiguranju na jednostavan i prihvatljiv način, navedene izmene Uredbe ponovo uslovljavaju prijavu na osiguranje zahtevom o podnošenju prijave prebivališta, odnosno boravišta. Na ovaj način podzakonskim aktom naknadno se menja svrha zakona, i to na štetu prava građana koja su samim zakonom garantovana. Osim toga, treba istaći da su filijale Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje u periodu od jula 2010. do marta 2012. godine direktno primenjivale odredbe Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, izmenjene u postupku ocene zakonitosti pred Ustavnim sudom, a koji je pokrenut na inicijativu Praxisa: prijava na zdravstveno osiguranje za lica romske nacionalnosti mogla se izvršiti na osnovu izjave o mestu privremenog boravka (pored izjave da je lice romske nacionalnosti), bez prilaganja prijave prebivališta/boravišta. U navedenom periodu dostignut je zadovoljavajući nivo zaštite romske populacije u pogledu mogućnosti pristupa pravima iz zdravstvenog osiguranja i zdravstvene zaštite, pa se svako kasnije odstupanje od ranije uspostavljene prakse i dostignutog nivoa ljudskih prava može tretirati i kao povreda stava 2. člana 20. Ustava Republike Srbije, koji predviđa da se „dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može smanjivati“.
Ipak, najveći problem u primeni novousvojene odredbe leži u činjenici da je ova norma doneta s osloncem na rešenja novog Zakona o prebivalištu i boravištu građana i prateće podzakonske regulative u pogledu mogućnosti prijave prebivališta na adresi CSR-a, a koja još uvek nisu počela dosledno da se primenjuju. Razlog tome je u nepostojanju detaljnih informacija i smernica o načinu postupanja državnih organa i službi. Polemike o tumačenju odredbi Uputstva za postupanje prilikom prijave prebivališta na adresi centra za socijalni rad Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike vode se od njegovog donošenja. Od početka 2013. godine održano je više zvaničnih skupova kojima su prisustvovali i predstavnici Praxisa, a čija tema je bila rešavanje spornih pitanja vezanih za mogućnost prijave prebivališta na adresi CSR-a. Ni na jednom od ovih skupova, ni kroz diskusiju učesnika – predstavnika državnih i drugih zainterovanih organa, organizacija i institucija, nije se došlo do zadovoljavajućih rešenja ili smernica. Nakon stupanja na snagu novog Zakona o prebivalištu i boravištu građana Praxis je za svoje klijente pokrenuo više postupaka prijave prebivališta na adresi CSR-a, ali zbog dosadašnjih slabosti pravne regulative u ovoj oblasti, uspešno je sproveden samo jedan postupak.
U trenutnim uslovima, rešavanje po zahtevima za prijavu prebivališta na adresi CSR-a još uvek se ne odvija na način na koji je to propisano zakonom. Jasno je da rešenje koje predviđa Uredba, bar u sadašnjim uslovima, neće licima romske nacionalnosti olakšati pristup pravima iz zdravstvenog osiguranja. Imajući u vidu činjenicu da se radi o jednoj od najugroženijih društvenih grupa u Srbiji, trebalo bi što pre izmeniti postojeću pravnu regulativu u ovoj oblasti i pripadnicima romske populacije osigurati pristup zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju bez uslovljavanja ispunjenjem zahteva administrativne prirode vezanih za prijavu prebivališta/boravišta.
Pročitati: Uputstvo za postupanje prilikom prijave prebivališta na adresi centra za socijalni rad - nove birokratske zavrzlame
Instrukcija RFZO-a u vezi sa prijavom na zdravstveno osiguranje lica romske nacionalnosti – produbljivanje problema