Social & Economic rights

Tuesday, 5 December 2023

Sprovedeno mapiranje osoba u riziku od apatridije u 24 grada i opštine

 

Rezultati terenskog ispitivanja o broju ljudi koji žive u riziku od apatridije, koje je na teritoriji 24 [1] grada i opštine sprovela nevladina organizacija „Praxis“ uz podršku Agencije Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), predstavljeni su danas. Istraživanje koje je trajalo od juna do oktobra, organizovano je u sklopu planiranja aktivnosti za sledeću godinu, kada se završava UNHCR-ova globalna desetogodišnja kampanja „Ja pripadam“ čiji je cilj iskorenjivanje apatridije u svetu.

„Naredna godina je ključna za rešavanje preostalih slučajeva ljudi u riziku od apatridije u Srbiji i mapiranje čije rezultate predstavljamo je korisno kako bismo što preciznije mogli da planiramo dalje korake u rešavanju ovog problema. U toku proteklih decenija Srbija je napravila veliki iskorak u smanjenju broja osoba u riziku od apatridije kojih je 2010. godine bilo nekoliko desetina hiljada, dok je 2020. taj broj iznosio nešto više od 2.000 ljudi. Verujemo da preostali slučajevi mogu da se reši, i na tome će UNHCR nastaviti da radi zajedno sa Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave, Zaštitnikom građana Republike Srbije, kao i organizacijama civilnog društva, ostalim relevantnim akterima, i naravno sa osobama u riziku od apatridije“, izjavila je Edlira Baka-Pečo, šefica Odeljenja za zaštitu izbeglica UNHCR-a u Srbiji.

Za razliku od prethodnih istraživanja UNHCR-a, koja su metododom reprezentativnog uzorka sprovođena u celoj zemlji, mapiranje je ovog puta obuhvatilo 24 grada i opštine. Istraživači i istraživačice su na terenu, od vrata do vrata, sproveli detaljnu proveru osoba koje žive u riziku od apatridije i ustanovili izazove sa kojima se ova populacija suočava, a u čijem prevazilaženju će im biti pružena konkretna podrška. Osim toga, „Praxisov“ pravni tim je posetio 21 lokalnu samoupravu u kojima su identifikovali dodatne slučajeve u romskim naseljima i pojedinačnim domaćinstvima.

Zaključno sa 1. novembrom, u okviru mapiranja identifikovano je 785 osoba u riziku od apatridije u ovim gradovima i opštinama i njima će biti ponuđena konkretna pomoć u dobijanju ličnih dokumenata.

Među njima, 383 osobe nisu upisane u matične knjige rođenih u Srbiji, od kojih 164 nije nigde upisano u matičnu knjigu rođenih, zatim 431 nema dokaz o državljanstvu, 746 nema prijavljeno prebivalište u mestu u kom živi, dok 325 nema važeću ličnu kartu. Kako bi se ovi izazovi prevazišli, potrebno je da se u narednom periodu prikupe neophodne informacije i da se pokrenu relevantni postupci pred nadležnim organima Republike Srbije.

Kao i u prethodnim ispitivanjima, i ovo mapiranje je potvrdilo u kojim delovima Srbije boravi veći broj osoba u riziku od apatridije. Najveći broj ih je identifikovan u opštinama i gradovima južne i istočne Srbije (oko 35 odsto) i regionu Beograda (32 odsto). Zatim slede region zapadne Srbije i Šumadije (17 procenata) i region Vojvodine (16 procenata).

„Mapiranje je pokazalo da, i pored značajnog napretka, u Srbiji i dalje postoji određen broj ljudi koji nisu upisani u matičnu knjigu rođenih, nemaju državljanstvo ili se suočavaju sa problemom prilikom prijave prebivališta. U svakom slučaju, najveća vrednost sprovedenog mapiranja je da smo, kroz rad na terenu, uspeli da identifikujemo konkretne osobe koje imaju problem da dobiju dokumenta, što će nam omogućiti da im u predstojećem periodu pružimo adekvatnu pravnu pomoć u tom pogledu. Sada je važno da svi relevantni akteri, pre svega institucije zadužene za sprovođenje konkretnih procedura, imaju proaktivan pristup i rade na reševanju preostalih slučajeva, naročito na lokalnom nivou“, istakla je Marijana Luković, izvršna direktorka „Praxisa“.

Apatridija pogađa najugroženije članove romske zajednice u Srbiji. UNHCR radi sa ranjivim interno raseljenim i domicilnim Romima koji nisu upisani u matične knjige rođenih ili su bez dokumenta od 2004. godine.

Osobe koje nemaju lična dokumenta poput uverenja o državljanstvu, izvoda iz matične knjige rođenih, lične karte ili zdravstvene knjižice nisu u mogućnosti da ostvare osnovna ljudska prava. To ih čini politički i ekonomski marginalizovanim i podložnim diskriminaciji.

Ceo tekst izveštaja o rezultatima mapiranja osoba u riziku od apatridije dostupan je na ovom LINK-u.

 

 

 

 

 

[1] Bujanovac, Bor, Bojnik, Novi Pazar, Sjenica, Kragujevac, Niš, Subotica, Novi Sad, Zemun, Novi Beograd, Surčin, Čukarica, Palilula, Zvezdara, Obrenovac, Smederevo, Kostolac, Požarevac, Vranje, Aleksinac, Prokuplje, Žitorađa, Zrenjanin..

Read 4344 times
Tagged under
Praxis means action
Praxis means action
Praxis means action
Praxis means action