Program statusnih i socioekonomskih prava

sreda, 26. decembar 2018.

Dosadašnja postignuća i preostali izazovi u oblastima apatridije i dečjih brakova

Dana 24. decembra 2018. godine, Praxis je održao konferenciju u Medija centru u Beogradu na kojoj je predstavio postignute rezultate i preostale izazove u oblastima prevencije i eliminacije apatrdiije i dečjih brakova u Srbiji.

Konferenciju je otvorila Ivanka Kostić, izvršna direktorka Praxisa, koja je pozdravila prisutne i ukratko se osvrnula na dugogodišnje aktivnosti koje je Praxis sprovodio u oblasti sprečavanja apatridije i dečjih brakova uz finansijsku podršku Visokog komesarijata UN-a za izbeglice (UNHCR). Tom prilikom, Ivanka je istakla da je u periodu od 14 godina, zahvaljujući besplatnoj pravnoj pomoći Praxisa više od 90 000 lica uspelo da pristupi svojim osnovnim statusnim pravima. Ujedno je izrazila nadu da će se tokom 2019. godine konačno pronaći sistemsko rešenje za rešavanje problema lica bez državljanstva i pravno nevidljive dece. Osvrćući se na problem dečjih brakova u Srbiji, Ivanka je istakla da je u aktuelnom Nacrtu Porodičnog zakona izbrisan član koji je omogućavao sklapanje braka maloletnom licu sa navršenih 16 godina u izuzetnim slučajevima, dodavši da to pokazuje dobru volju države na putu iskorenjivanja pojave dečjih brakova.

Prisutnima se potom obratio Hans Fridrih Šoder, šef predstavništva UNHCR-a u Srbiji, koji je ukazao da se u istom periodu broj lica u riziku od apatridije smanjio sa 30.000 na 2.100. On je istakao da dečji brakovi predstavljaju nepoštovanje međunarodnih konvencija, posebno Konvencije o pravima deteta, da ugrožavaju zdravlje devojčica, i da dodatno utiču na pojavu apatridije. Takođe je izrazio zadovoljstvo zbog nastavka saradnje sa Praxisom, kao i očekivanje da će se ostvariti zajednički cilj i naći sistemsko rešenje za lica u riziku od apatridije.

Milan Radojev, koordinator Programa statusnih i socioekonomskih prava u Praxisu, je ukazao na sve preostale probleme sa kojima se suočavaju lica u riziku od apatridije. Istakao je da se u Srbiji i dalje rađaju deca koja ne mogu biti upisana u matičnu knjigu rođenih odmah nakon rođenja zbog dva podzakonska akta koja ne dozvoljavaju upis novorođene dece čiji roditelji ne poseduju lična dokumenta i dodao da je Praxis podneo inicijativu Ustavnom sudu za ispitivanje ustavnosti i zakonitosti tih akata, kao i apel Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave za njihovu izmenu.

Prisutnima se obratila i Nataša Živković, rukovoditeljka Sektora za lična stanja građana, vođenje matičnih knjiga i izborna prava Sekretrarijata za upravu u Gradskoj upravi Grada Beograda. Nataša se osvrnula na istoriju problema pravno nevidljiva lica u Beogradu kao i na početak uspešne saradnje sa Praxisom koja datira još od 2012. godine. Istakla je da trenutno u Beogradu nema aktivnih predmeta koji se odnose na upis pravno nevidljivih lica u matične knjige što govori u prilog napretku koji je načinjen na polju smanjenja broja pravno nevidljivih lica u Srbiji.

Jelena Petrović, koordinatorka Programa za prava deteta u Praxisu, predstavila je aktivnosti koje Praxis već četvrtu godinu zaredom sprovodi na temu prevencije i eliminacije dečjih brakova u cilju podizanja svesti o štetnosti ovog fenomena. Tom prilikom je istakla i zapažanja do kojih je Praxis došao kroz edukativno-savetodavni rad sa romskim roditeljima, decom i predstavnicima relevantnih institucija i ustanova. Kao glavnu prepreku u borbi protiv dečjih brakova, Jelena je istakla nesagledavanje dečjih brakova van konteksta romske kulture i tradicije, a posebno od strane nadležnih organa, kao i nepostojanje evidencija o slučajevima dečjeg braka vođenih od strane relevantnih institucija.

Prisutnima se obratila i Sadija Gicić, socijalna radnica i aktivistkinja za prava žena, koja je govorila o nadležnostima institucija u slučajevima dečjeg braka. Istakla je važnost pravovremenog reagovanja institucija i ukazala na dužnost postupanja u skladu sa obavezujućim protokolima.

Na kraju je zaključeno da bez obzira na dosadašnja postignuća u oblasti prevencije i eliminacije pojave pravno nevidljiviih lica, neophodno je nastaviti sa intenzivnim radom na uklanjanju preostalih izazova, kako bi se predupredila pojava novih slučajeva pravno nevidljivih lica i lica bez državljanstva. Na polju prevencije i eliminacije dečjih brakova, pored civilnog sektora koji trenutno daje najveći doprinos u borbi protiv ove izuzetno štetne tradicionalne prakse, hitno je potrebno da se aktivnije i koordinisano uključe i donosioci odluka, centri za socijalni rad, policija, tužilaštvo, školske i zdravstvene ustanove, kao i mediji, jer bez zalaganja svih relevantnih aktera ne može se osigurati rešavanje tog problema.

Poslušajte prilog Radio Beograda 1 o konferenciji ovde.
Pogledajte prilog dnevnog lista Danas ovde.
Pogledajte prilog novinske agencije Beta ovde.

Pročitano 1860 puta
Praxis means action
Praxis means action
Praxis means action
Praxis means action